Predstavljanje prve enciklike (papsko pismo upućeno čitavom svetu) pape Lava XIV o veštačkoj inteligencija (AI), “Magnifica Humanitas” (Veličanstveno čovečanstvo) izazvalo je ogromno interesovanje javnosti. Sasvim logično jer svet želi da čuje šta o AI misli jedan od najuticajnih ljudi na svetu čija je religija vodeća na planeti.
Ali, ovaj događaj pokazao je još nešto važno: da katolička crkva nije protiv AI, da želi da čuje i one koji stvaraju AI, da s njima podeli dileme i strahove. I zato je prisustvo i govor Kristofera Olaha u Vatikanu, suosnivača kompanije Antropik od velike važnosti za dalje razvoj veštačke inteligencije.
Antropik je firma koja stoji iza AI asistenta Claude, a njen identitet vezan je za razvoj bezbednijih i pouzdanijih AI sistema, kao i po sukobu sa administracijom predsednika SAD.
Ko je Kris Olah
Olah je kanadski istraživač, milioner, koji je pre Antropika radio u OpenAI i Google Brejnu. Najpoznatiji je po radu u oblasti “mehanistička interpretabilnost neuronskih mreža”. Smatraju ga ga jednim od najuticajnijih ljudi u oblasti bezbednosti i interpretabilnosti AI modela, jer se bavi pitanjem: da li možemo dovoljno dobro da razumemo napredne AI sisteme pre nego što postanu previše moćni i široko primenjeni?
Njegova glavna poruka u Vatikanu je da razvoj najnaprednije AI ne sme ostati samo u rukama tehnoloških kompanija! Jer laboratorije poput Antropika deluju pod snažnim komercijalnim, istraživačkim, geopolitičkim, ali i ličnim pritiscima i sujetama - od ambicije do potrebe da ostanu konkurentne.
Zato su svetu, kaže Ola, potrebni nezavisni moralni glasovi: verske zajednice, civilno društvo, naučnici, vlade i kritičari koji nisu deo tih podsticaja i koji će tehnološkim kompanijama govoriti kada i gde greše. Ola naglašava da veštačka inteligencija nije obična tehnologija poput mosta ili aviona, čije delove i zakonitosti u potpunosti razumemo.
“AI modeli nastaju na osnovu ogromne količine ljudskog jezika, misli i kulture, a njihova unutrašnja logika često ostaje delimično neprozirna čak i istraživačima koji ih obučavaju”, rekao je Olah.
Zato ih opisuje kao nešto nalik „oživljavanju izmišljenog književnog lika“: sistemi stvoreni iz ljudskih reči sada razgovaraju sa ljudima, obavljaju poslove i učestvuju u stvarnom svetu. Zbog toga, pitanja o AI prevazilaze računarstvo i ulaze u domen filozofije, religije, humanističkih nauka i društva u celini.
Tri velike dileme
U centru njegovog govora su tri ključna pitanja:
Prvo pitanje je moralna dužnost prema globalno siromašnima. Ola upozorava da AI može u velikim razmerama zameniti ljudski rad, ali da se razvoj i dobit od AI koncentrišu u malom broju bogatih zemalja.
“Najveći problem nije samo kako pomoći ljudima koji izgube posao, već kako obezbediti da korist od AI bude globalno podeljena. Za to još ne postoji mehanizam, a upravo je to vrsta nepravde koju Crkva istorijski ne sme da dopusti da svet ignoriše”, rekao je Olah.
Drugo pitanje je moralna imaginacija: ako AI postane široko rasprostranjena, potrebno je ozbiljno razmisliti kako izgleda svet u kojem ljudi, porodice i čovečanstvo zaista napreduju. Ola posebno pominje zabrinutost roditelja za umove svoje dece i strah ljudi za budućnost rada.
“To nisu pitanja na koja može odgovoriti jedna tehnološka laboratorija, već pitanja kojima se velike verske i moralne tradicije bave hiljadama godina”, kaže Olah.
I treće, možda najdublje pitanje je kakva je zapravo priroda AI modela. Kao istraživač kaže da njegov tim proučava šta se zaista događa unutar modela i da nailazi na pojave koje su „tajanstvene, čak i uznemirujuće“.
“Modeli pokazuju strukture koje podsećaju na nalaze iz ljudske neuronauke, dokaze introspekcije i unutrašnja stanja koja funkcionalno liče na radost, zadovoljstvo, strah, tugu i nelagodu. Ne znam šta to znači, ali smatram da to zahteva stalno, ozbiljno razlučivanje”, rekao je Olah.
Molim Vas, shvatite ovo ozbiljno!
On na kraju poziva na globalnu saradnju i traži da verske zajednice, naučnici, civilno društvo, vlade i svi ljudi dobre volje “ozbiljno shvate AI i usmere njen razvoj u boljem pravcu”. Govor je završio ocenom da je susret u Vatikanu tek početak dugog partnerstva između onih koji AI grade i onih koji mogu da vide ono što graditelji, iznutra, možda ne vide.
Kristofer Ola nam poručuje da je AI previše moćna, neprozirna i društveno važna tehnologija da bi bila prepuštena samo tehnološkim kompanijama. Zato su svetu potrebni i Crkva, i filozofija, i nauka, i države i civilno društvo kao moralni korektiv razvoja AI.
Vavilon ili Jerusalim
U enciklici “Magnifica Humanitas” papa Lav XIV koristi dve snažne slike iz Starog zaveta kako bi opisao izbor pred kojim se čovečanstvo danas nalazi.
Prvi je Vavilonska kula, koja u ovom kontekstu predstavlja opasnost od tehnokratskog ponosa i samodovoljnosti. To je projekat građen bez Boga, koji teži uniformnosti, homogenizaciji i eliminaciji raznolikosti zarad puke efikasnosti.
Drugi je obnova zidina Jerusalima i priča o Nemiji koji je zajedno sa narodom obnovio grad za samo 52 dana. Ovo je ilustracija zajedničke odgovornosti i saradnje i tehnologije koju pre svega obnavljaju ljudski odnosi i zajedništvo.
“Dok je u prošlosti država imala glavnu ulogu u usmeravanju inovacija, danas su glavni pokretači privatne, često transnacionalne kompanije koje poseduju ekonomske resurse i moć intervencije koji prevazilaze kapacitete mnogih vlada. To otežava kontrolu i usmeravanje tehnologije ka zajedničkom dobru”, navodi papa.
Altman ne očekuje masovni nestanak radnih mesta zbog AI
Inače, na temu veštačke inteligencije danas je govorio i izvršni direktor kompanije Open AI, Sem Altman. On je ocenio da veštačka inteligencija menja tržište rada, ali da verovatno neće dovesti do masovnog gubitka poslova, tzv. "jobs apocalypse", kako su pojedini analitičari ranije predviđali.
Govoreći na konferencijiu Sidneju, Altman je naveo da AI do sada nije izazvao očekivani talas ukidanja kancelarijskih radnih mesta, posebno na početnim nivoima, prenosi Rojters. On je priznao da je ranije imao drugačija očekivanja u vezi sa brzinom i intenzitetom uticaja veštačke inteligencije na zapošljavanje, ističući da je pogrešno procenio kratkoročne društvene i ekonomske efekte tehnologije.
Prema njegovim rečima, veštačka inteligencija sve više preuzima pojedine zadatke u poslovanju, poput odgovaranja na poruke i i-mejlove, ali u mnogim profesijama je prisutan "ljudski faktor" koga nije lako zameniti.
Altman je dodao da je upravo taj faktor ključan razlog zbog kog ne očekuje scenario naglog i masovnog nestanka radnih mesta.
