Prosečna radna nedelja zaposlenih sa punim i nepunim radnim vremenom u Evropskoj Uniji tokom 2025. godine iznosila je 35,9 sati, dok je u Srbiji trajala 40,6 sati, pokazuju danas objavljeni podaci Evrostata.
Ako analiziramo sve zemlje obuhvaćene anketom, zaključuje se da se prošle godine radilo duže nego u Srbiji samo u Bosni i Hercegovini - 40,9 sati nedeljno i Turskoj - 42,4 sata na nedeljnom nivou.
U Evropskoj uniji je broj prosečnih radnih sati u nedelji osetno pao u odnosu na 36,9 sati koliko je beleženo 2015. godine, dodaje se u izveštaju.
Najduža prosečna radna nedelja među članicama Evropske unije zabeležena je prošle godine u Grčkoj i iznosi 39,6 sati rada nedeljno, slede Bugarska i Poljska sa po 38,7 sati, dok je u Litvaniji prosečna radna nedelja trajala 38,4 sata.
Nasuprot tome, najkraće radno vreme imala je Holandija sa prosečno 31,9 sati nedeljno, kao i Danska i Nemačka sa po 33,9 radnih sati, uz Austriju sa 34 sata rada nedeljno.
Već na prvi pogled, samo prema stanjima privreda navedenih zemalja, kao i životnog standarda, očigledna je povezanost između nominalne dužine rada i njegove (ne)efikasnosti, ali i prosečnih zarada i ukupno i po satu rada.
Menadžeri rade duže od „manuelaca“
Posmatrano po zanimanjima, najduže su radili zaposleni u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, sa prosečna 42 sata nedeljno.
Menadžeri su prosečno radili 40,6 sati nedeljno, dok su pripadnici oružanih snaga beležili približno 39,4 sata rada.
Najkraće radno vreme imali su radnici na jednostavnim poslovima sa prosečno 31,8 sati nedeljno, administrativni službenici sa 34 sata i zaposleni u uslužnim i prodajnim delatnostima sa 34,5 sati rada sedmično, navodi se na veb stranici Evrostata.
