SAD su sinoć odbile da dozvole da Naftna industrija Srbije nastavi da radi za vreme dok njegov većinski suvlasnik, ruski Gaspromnjeft, (Gasprom), pregovara o „prezimanju upravljanja“.
Tako, za razliku od članica EU Mađarske koja je izuzeta od američkih sankcija na rusku naftu za svoje rafinerije ili Bugarske koja je dobila produženje roka rada takođe sankcionisanom ruskom Lukoilu do aprila sledeće godine (jer pregovara o prodaji međunarodne imovine), Srbija nije uspela da obezbedi da njena strateška energetska infrastruktura radi.
Snabdevanje goriva sada je svedeno na državne rezerve, koje mogu da se razvuku samo na nekoliko meseci, i dovoženej goriva cisternama preko velikih inostarnih kompanija koje posluju u Srbiji - mađarskog MOL-a, austrijskog OMV-a, grčkog EKO i manjim delo slovenačkog Petrola.
Ni dan "fore" za NIS
NIS nije dobio ni dan da može da nastavi da radi posle 21. novembra, a u odgovoru na zahtev kompanije nedvosmisleno se traži kompletna promena vlasništva ruskih akcionara, kaže ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović.
Đedović Handanović je u vanrednom obraćanju, u Vladi Srbije, rekla da je ipak od SAD dobijeno odobrenje za pregovore o vlasništvu NIS-a koje važi do 13. februara.
„Tokom noći po našem vremenu, obavestili su američki partneri odnosno Vlada SAD sa lošim vestima i sa teškom porukom koja se tiče NIS. Na zahtev advokata NIS-a, koji su uputili američkoj vladi i kojim su ponudili ugovor o promeni upravljanja u NIS-u, po prvi put je američka administracija jasno i nedvosmisleno rekla i to napisala da želi kompletnu promenu vlasništva ruskih akcionara, odnosno da zahteva izlazak ruskog vlasništva iz kompanije NIS-a“, rekla je ministarka.
Ona je istakla da su poručili da ne sme biti skrivanja iza toga ili ruskih saradnika Gasproma ili ruske vlade.
Đedović Handanović je rekla da je dobijeno odobrenje za pregovore o vlasništvu koje važi do 13. februara, ali ne i da NIS i Rafinerija mogu da nastave da posluju.
„Shvatate da je nemoguće za sedam ili osam dana da se promeni vlasništvo“, napomenula je ministarka.
Istakla je da su pred rukovodstvom Srbije teške odluke, kao i da se tiču toga da li da se izvrši preuzimanje kompanije, a da se nakon toga utvrdi i izvrši nadoknada štete.
„Znam da je predsednik Vučić protiv nacionalizacije, kao i mnogi od nas u Vladi i van Vlade Srbije i to smo više puta ponovili", kazala je Đedović Handanović.
Rekla je da će sutra u 11 časova biti održana vanredna sednica vlade na kojoj će prisustvovati i predsednik Aleksandar Vučić.
Đedović Handanović je naglasila da rukovodstvo Srbije neće dozvoliti da zemlja bude ugrožena.
„U narednim danima čekaju nas možda neke od najtežih odluka u našoj istoriji. Nadam se da će naši ruski prijatelji shvatiti težinu situacije i da će nam pomoći da je prevaziđemo jer ni krivi ni dužni smo se našli u ovoj teškoj situaciji. Vodi se politički rat, vodi se geopolitički rat, a mi kao mala zemlja treba da platimo veliku cenu. Mala zemlja koja je samo htela da bude fer i korektna prema svima. Prema svim našim partnerima i prijateljima“, rekla je Đedović Handanović.
Mađarima izuzeće, Bugarima odlaganje
Pre nedelju dana mađarski premijer Viktor Orban izjavio je nakon razgovora sa američkim predsednikom Donaldom Trampom u Beloj kući, da je dobio izuzeće od američkih sankcija na ruske energente.
Orban je rekao da je Mađarska uspešno zaštitila svoj plan za smanjenje računa za energiju, kao i da će biti u potpunosti izuzeta od sankcija vezanih za gasovod Turski/Balkanski tok i naftovod Družba (Prijateljstvo), prenela je u petak mađarska agencija MTI.
„Mađarska će nastaviti da ima najniže cene energije u Evropi“, istakao je mađarski premijer, dodajući da je Budimpešta pripremila sve uslove neophodne za to.
Prema njegovim rečima, sankcije koje su mogle da učine isporuke, ili uvoz energenata skupljim za Mađarsku, neće se primenjivati.
„Ovo je potpuno izuzeće od sankcija, bez vremenskog ograničenja“, istakao je Orban.
Nakon toga, juče je OFAC, odnosno Ministarstvo finansija SAD, izdalo licencu za obavljanje transakcija sa četiri Lukoilove kompanije koje posluju u Bugarskoj koja je produžena do 29. aprila 2026. godine.
Tu su u pitanju su rafinerija Lukoil Neftohim Burgas JSC, zatim Lukoil Bugarska, Lukoil Aviation Bugarska, Lukoil Bulgaria Bunker, kao i entiteti u kojima ove kompanije poseduju 50 odsto ili više vlasničkog udela.
