Na devetom samitu EU i regiona tzv. Zapadnog Balkana sutra u Tivtu, drugom koji se održava van granica Unije, šefovi država i vlada razgovaraće od aktuelnim temama od kojih su za region najvažnije one koje se tiču ekonomije.
Samit EU–Zapadni Balkan u Tivtu (5. jun 2026.), održava se pod motom „Zajedničko blagostanje i stabilnost EU i Zapadnog Balkana“ (Shared prosperity and stability of the EU and the Western Balkans“) a glavne teme konferencije koja ima dva ključna dela su napredak u integraciji Zapadnog Balkana u EU (EU Growth Plan) i jačanje regionalne stabilnosti, povezanosti i otpornosti na šokove (političke i ekonomske).
Za domaćina, Crnu Goru, najvažnija tema svakako je ubrzanje procesa pristupanja EU, pošto u otm procesu u regionu ona prednjači i očekuje sed da bi mogla da uđe u Uniju već za godinu, dve, dok su za ostale zemlje bitnije one ekonomske teme.
Za Srbiju, ovo je prilika da popravi odnose sa Briselom, koji su zategnuti u poslednje vreme. Evropska unija je privremeno je zamrza isplatu preko milijardu evra iz Plana rasta za Zapadni Balkan namenjenih Srbiji. Sredstva su blokirana zbog nazadovanja u oblasti pravosuđa i neusklađivanja zakona sa preporukama Venecijanske komisije.
Nadalje, Srbija pokušava da nađe način da i dalje "pliva" između striktnih odluka EU koje se tiču Rusije i Kine i ekonomske realnosti trenutne neophodnosti prisustva ove dve zemlje u ekonomskom životu.
Predsednik Aleksandar Vučić je danas na sastanku sa predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom u Beogradu rekao da Srbija ima velika očekivanja od sutrašnjeg samita EU-Zapadni Balkan u Tivtu.
“Nadamo se da će biti, rekao bih, nekakvih najava i od promene metodologije moguće. Ali, mi moramo svakako da uradimo svoj posao, moramo da radimo naporno i zato je formiran ovaj operativni tim na čelu sa Dejanom Apostolovićem koji radi svakodnevno. Verujem da će izgurati sve to i daćemo ispuniti te preporuke za vladavinu prava i sve uslove za otvaranje i Klastera 2, ne samo Klastera 3. Ali mora mnogo da se radi, ja verujem da će naši ljudi to da rade i da će pokazati novi entuzijazam i na našem evropskom putu - poručio je Vučić.
Klaster 2 obuhvata demokratske vrednosti, uklјučujući vladavinu prava i osnovna prava, zaštita kulturnog nasleđa i promocija društveno-ekonomskih transformacija koje doprinose inkluziji i rastu) a Klaster 3 Informaciono društvo i medije, oporezivanje, ekonomsku i monetarnu politiku, socijalnu politiku i zapošljavanje, preduzetništvo i industrijsku politiku, nauku i istraživanje, obrazovanje i kulturu i carinsku unija.
Kako je najavljeno iz Beograda, tokom samita Vučić će imati zajednički sastanak sa predsednicom EK Ursulom fon der Lajen, predsednikom ES Antoniom Koštom, predsednikom Francuske Emanuelom Makronom i kancelarom Nemačke Fridrihom Mercom.
Takođe, planirani su i bilateralni susreti srpskog predsednika sa premijerom Grčke Kirjakosom Micotakisom, premijerom Slovačke Robertom Ficom, saveznim kancelarom Austrije Kristijanom Štokerom, premierom Irske Majklom Martinom...
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas otkazala je učešće na Samitu EU – Zapadni Balkan, koji će sutra biti održan u Tivtu, potvrđeno je Portalu RTCG. Razlog je loše zdravstveno stanje visoke predstavnice.
Zajednički prosperitet
Pod „zajednički prosperitet“ na Samitu je svrstana tema implementacije plana vrednog 6 milijardi evra, koji podrazumeva reforme, investicije i socijalno-ekonomsku konvergenciju zemalja ka EU.
Na samitu će se razgovarati o daljoj integraciju u jedinstveno tržište EU, što je dobilo zamah nedavnim pristupom SEPA sistemu plaćanja (doduše tek delimično primenjenom), a nastavlja se ukidanjem roaminga i radu na digitalnoj konektivnosti.
Posebno bitno za EU, pre ulaska celog regiona u Uniju, je „pokazna vežba“ zajedničkog regionalnog tržišta (Common Regional Market), i tu će se govoriti o neophodnom jačanju regionalne ekonomske saradnje, privlačenju investicija na tržište šire od lokalnog/nacionalnog, infrastrukturnimprojektima, energetskoj i transportnoj povezanosti.
Poseban tema unutar ekonomskog dela je zelena tranzicija – energetska efikasnost, obnovljivi izvori, smanjenje zavisnosti od energenta iz Rusijekao posebno osetljivom i političkom pitanju).
Naravno, za EU nije samo Rusija i veze sa njom politički problematično, jer ekonomska bezbednost za Brisel znači i držanje na distanci od Kine.
Samit u Tivtu se smatra veoma važnim jer dolazi u trenutku pojačanog političkog momenta za proširenje, a Crna Gora kao domaćin želi da pokaže sebe kao predvodnika regiona u evropskim integracijama.
EU želi Zapadni Balkan, ali...
Koliko je momenat za proširenje bitan pokazuje i aktueleni intervju šredsednik Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) Dejvida Mekalistera za za European Newsroom (ENR).
Mekalister je ocenio da se politika proširenja vratila u vrh agende Evropske unije, da je Zapadni Balkan u srcu Evrope i da stabilan region ima ogroman značaj za celu Evropu, kao i da je to veoma važna investicija u mir, bezbednost i stabilnost.
On naglašava da se lično zalaže za individualni pristup zasnovan na zaslugama i pojasnio da misli tako jer su zemlje Zapadnog Balkana pojedinačno u veoma različitim fazama napretka.
Prema njegovim rečima, u interesu EU je proširenje na zemlje Zapadnog Balkana i da je zato potrebno da se one zadrže na tom evropskom putu.
„Možemo da pružimo podršku, možemo da pružimo ekonomsku podršku, možemo da damo finansijsku, političku podršku, ali na kraju neophodne reforme moraju da pripreme i usvoje vlade i nacionalni parlamenti. Mislim, dela govore, a ne reči, kao i uvek“, rekao je Mekalister.
Na komentar da se u zemljama Zapadnog Balkana čuju kritike da proces proširenja izgleda kao politički selektivan proces, Mekalister kaže da je EU napravila neke greške poslednjih godina i decenija na Zapadnom Balkanu kada je previše obećavala, a takođe i kada su zemlje Zapadnog Balkana imale utisak da se EU zaista trudi, ali da nije bilo neophodnog napretka.
„Daću vam jedan primer. Severna Makedonija čeka toliko dugo da konačno počne pregovore, ali to je zbog principa jednoglasnosti Saveta. Čini se da smo u krugu rasprave, kontraargumenta između Skoplja i Sofije. Trenutno ne vidim kako možemo da izađemo iz ove spirale debate. Albanija je dugo bila povezana sa Severnom Makedonijom, tako da je Albanija i tada izgubila vreme. To su stvari gde verujem da Evropska unija treba da uči iz napravljenih grešaka“, rekao je on.
Opuštenija atmosfera van Brisela
Samo dva samita su do sada održana u regionu: Tirana 2022. i predstojeći Tivat 2026. Svaki put kada se samit održi van Brisela, Samit dobija veći simbolički značaj i veću medijsku pažnju u regionu a na samitima van Brisela obično je manje formalnosti, a više bilateralnih sastanaka.
Zanimljivosti sa dosadašnjih non-Brisel samita:
1. Sofija, Bugarska (17. maj 2018.) – Prvi samit
Bio je to prvi samit u ovom novom formatu posle više od 10 godina pauze.
Usvojena je Sofijska deklaracija i „Sofijska agenda prioriteta“ — prvi sveobuhvatni dokument koji je uveo konkretne mere saradnje (vladavina prava, bezbednost, migracije, ekonomski razvoj).
Atmosfera je bila optimistična, sa naglaskom na „evropsku perspektivu“ regiona.
2. Zagreb, Hrvatska (6. maj 2020.) – Virtuelni samit
Održan potpuno onlajn zbog pandemije COVID-19 — jedini takav samit do sada.
Usvojena je Zagrebačka deklaracija, kojom je EU potvrdila evropsku perspektivu uprkos krizi.
Zanimljivo: Samit je održan tokom prvog talasa korone, pa je fokus bio na zdravstvenoj i ekonomskoj pomoći regionu.
3. Brdo kod Kranja, Slovenija (6. oktobar 2021.)
Usvojena je Brdska deklaracija — jedna od najvažnijih, jer je snažno ponovila perspektivu članstva i uvela nove inicijative za zelenu i digitalnu tranziciju.
Bilo je vidljivih tenzija između Kosova i Srbije (Vučić i Kurti su se izbegavali).
4. Tirana, Albanija (6. decembar 2022.) – Najzanimljiviji samit van Brisela
Istorijski prvi samit održan u nekoj zemlji Zapadnog Balkana (do tada su svi bili u EU) dao je veliki simbolički značaj — EU je time poslala poruku da region „pripada Evropi“.
Potpisan je sporazum o postepenom smanjenju cena rominga između EU i Zapadnog Balkana (jedna od najopipljivijih koristi za građane).
Vučić je odbio da dođe u Tiranu zbog tenzija sa Albanijom i Kosova.
Srpsko-crnogorske tenzije pred Samit
Prisustvo predsednika Srbije Aleksanda Vučića je bilo upitno i za ovaj Samit, pošto je Bezbednosno-informativna agencija (BIA) Srbije saopštila juče da je zvanično savetovala predsedniku da ne putuje u Crnu Goru jer je ustanovljeno postojanje visokog bezbednosnog rizika. Vučić je danas izjavio da će ipak ići.
Navodno je bezbednosna pretnja prisustvo Radoja Zvicera, vođe kriminalnog kavačkog klana koji je pominjan poslednjih dana u vezi sa ubistvom u Beogradu u koji je umešan i smenjeni načelnik beogradske policije.
Dan uoči Samita EU-Zapadni Balkan u Tivtu Crna Gora vratila je nazad u Beograd avion sa 87 državljana Srbije koji su ocenjeni kao bezbednosna pretnja.
Srbija je na to odgovorila tako što je na beogradskom aerodromu zadržala 30 državljana Crne Gore.
Na graničnim prelazima od jutros primetne su duge kolone vozila.
