Srbija već deceniju gradi temelje u razvoju veštačke inteligencije i kruna toga biće nacionalni jezički AI model, koji će biti gotov pre početka specijalizovane izložbe EXPO 2027 u Beogradu, najavio je predsednik Privredne komore Srbije (PKS), Marko Čadež. Ana Brnabić najavila izvoz IKT usluga od 5 milijardi evra.
„Mi paralelno radimo na dva različita koloseka za razvoj srpskog LLM-a,osnovnih modela i nekih drugih modela, poput modela rasuđivanja (AI reasoning model) i to u dva odvojena klastera. Jedan se odvija sa kompanijom Mistral, koja je najveći AI igrač u Evropi, gde naše softverske kompanije razvijaju srpski LLM osnovni model, a zatim i dodatne slojeve modela, za koje očekujemo da će biti završeni do Izložbe Ekspo 2027“, kazao je Čadež na konferenciji BelTalks: Beogradski ekonomski razgovori.
Čadež je, na panelu "Izgradnja ekonomije veštačke inteligencije: podaci, infrastruktura i konkurentnost", rekao da je važno da se Srbija u digitalnom razvoju fokusira na potrebe privrede.
"Srbija mora ponovo da usmeri fokus na izgradnju digitalne ekonomije zasnovane na veštačkoj inteligenciji, kako bi u godinama koje slede postala zemlja koja kreira sopstvene proizvode, a Zapadni Balkan mesto na kojem nastaju originalni regionalni proizvodi namenjeni celom svetu", rekao je prvi čovek PKS.
Kako je istakao, za izgradnju digitalne ekonomije neophodno je da se veštačka inteligencija (AI) duboko implementira i ukoreni u industrijske procese domaćih proizvodnih kompanija, imajući u vidu značajnu industrijsku tradiciju Srbije kao osnove domaće ekonomije.
„Pokazatelj napretka biće i to koliko proizvođačkih kompanija koristi u svojim procesima AI. To je za mene nešto što je od najvažnijih pokazatelja implementacije AI i zatim uticaja na celu privredu, jer je privreda Srbije zasnovana na industrijskoj proizvodnji“, rekao je Čadež odgovarajući na pitanje šta je potrebno da Srbija postane kredibilno mesto za investiranje u IKT sektor, dalji razvoj kompanija i modernizaciju privrede.
Drugi važan uslov za nastavak izgradnje digitalne ekonomije, prema njegovim rečima, jeste nastavak ulaganja i izgradnje digitalne infrastrukture, kao što su to do sada činili država i privatni sektor. Čadež je dodao da je za dalji razvoj ekonomije zasnovane na veštačkoj inteligenciji potrebno osnažiti energetski sektor kroz kombinovanje obnovljivih izvora energije sa nuklearnom energijom.
Kazao je da ulaganja u računarske kapacitete, data infrastrukturu i veštačku inteligenciju predstavljaju ključnu prednost koja privredi omogućava prelazak na napredne AI servise.
„Ako želite da primenite AI na način koji zaista omogućava redefinisanje vašeg poslovanja, potrebni su vam modeli. Potrebna vam je personalizacija, ili da kažemo, izuzetno dobro obučeni modeli koji se zapravo mogu primeniti u poslovanju, od banaka do državnih agencija. I mi smo sada u toj fazi“, kazao je Čadež i istakao značaj državne infrastrukture poput Državnog data centra u Kragujevcu i superkompjutera.
Prema njegovim rečima, cilj je da domaćim kompanijama, od banaka do državnih agencija, budu obezbeđeni bezbedni modeli prilagođeni lokalnom jeziku i specifičnostima administrativnog i pravnog sistema, koji se mogu primenjivati direktno unutar organizacija.
Ministar digitalne transformacije Severne Makedonije Stefan Andonovski kazao je da 40 odsto kompanija u Makedoniji koristi AI alate, ali samo pet odsto malih i srednjih preduzeća primenjuje prave AI modele.
"To znači da neko koristi četbot, ali to ne menja unutrašnju dinamiku kompanije. Ako se to ne dogodi, velike kompanije koje uvode prave AI agente napraviće ogroman skok unapred, dok će mala i srednja preduzeća koja zaostaju ili vrlo sporo usvajaju tehnologiju imati problema“, kazao je on.
IKT ide ka 5 milijardi evra izvoza
Predsednica (sada zbgo izbora raspuštene) Narodne skupštine, Ana Brnabić, izjavila je na konferenciji da je IKT sektor u Srbiji postao najbrže rastući sektor srpske privrede i navela da očekuje da izvoz IKT na kraju godine premaši pet milijardi evra.
"Mislim da Srbija ima dokazani kapacitet u ovoj oblasti. Pokazali smo da ono što možete da postignete za jednu deceniju nije nešto što je bilo moguće predvideti da će biti ostvarivo za dve ili tri decenije. Kada pogledate podatke o izvozu samo našeg IKT sektora, prošle godine ostvarili smo izvoz vredan više od 4,5 milijardi evra. Godine 2012. naš IKT izvoz iznosio je 375 miliona evra, a ove godine očekujemo da premašimo 5 milijardi evra izvoza", rekla je Brnabić.
U fokusu održiva tarnsformacija Evrope
Ovogodišnja konferencija BelTalks u fokusu ima ekonomsku saradnju, konkurentnost i održivu ekonomsku transformaciju Evrope.
Na skupu učestvuje oko 150 međunarodnih učesnika, među kojima su i premijer Srbije u tehničkom mandatu Đuro Macut, ministri u Vladi Srbije u tehničkom mandatu Siniša Mali, Dubravka Đedović Handanović, predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, visoki državni zvaničnici, poslanici, predstavnici poslovnog sektora, investitori i stručnjaci za javne politike...
Konferencija dolazi u trenutku kada Evropska unija prilagođava svoje politike promenjenim geopolitičkim i geoekonomskim okolnostima i nastoji da dodatno poveže Zapadni Balkan sa svojim tržištem, kroz Plan rasta za region i Sporazum o čistoj industriji (Clean Industrial Deal), dok su posle samita EU i Zapadnog Balkana u Tivtu u fokusu i nove mogućnosti za saradnju i investicije, navode organizatori.
U tom procesu, jačanje ekonomske saradnje sa zemljama kandidatima za članstvo predstavlja jedan od važnih strateških prioriteta EU, dok zemlje Zapadnog Balkana, zajedno sa Ukrajinom i Moldavijom, nastavljaju reforme usmerene na usklađivanje sa standardima jedinstvenog tržišta EU, povećanje konkurentnosti i jačanje ekonomske i energetske otpornosti.
Cilj tih procesa je stvaranje integrisanijeg i konkurentnijeg evropskog ekonomskog prostora.
BelTalks organizuje organizacija GLOBSEC zajedno sa regionalnim i evropskim partnerima, kao platformu na visokom nivou posvećenu unapređenju saradnje, konkurentnosti i održive ekonomske transformacije širom Evrope.
