Napraviti svoju, nacionalnu AI platformu sa četbotom i alatima za razvoj i primenu veštačke inteligencije zadatak je u kome se okušalo tek nekoliko zemalja, sa upitnim uspehom. Srbija se sprema za ovaj odvažni korak, domaći stručnjaci su ubeđeni da ovde ima i znanja i dovoljno tehničkih resursa da se to izvede ali put do srpskog LLM modela neće biti bez trnja.
"Imamo malo hardvera za tako nešto ali je dobar i to je dovoljno ako se pravilno iskoristi, na sreću sa ljudskim resursima stojimo bolje jer već bar deceniju unazad kroz razne akademske i druge inicijative jačamo kapacitete. Ključna stvar, međutim, leži negde drugde a to je kvalitet i obim podataka. U ovoj sferi se kaže da je model dobar koliko su dobri podaci kojima se ‚hrani‘. I tu imamo razne inicijative za kvalitetno prikupljanje i obradu ali bi trebao da se objedine“, kaže prof. Mladen Nikolić sa Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, potencijalni vođa tima koji bi trebalo da radi domaći LLM model (Large Language Model, veliki jezički model obrade podataka).
A obim tih podataka koje bi trebalo prikupiti, digitalizovati a zatim obraditi, je zastrašujuć. Ne samo da se radi o velikom broju „jedinica“, nego se one nalaze u raznim i veoma različitim bazama podataka. Neke su digitalizovane, ali u različitim digitalnim oblicima i u različitim (u principu nekompatibilnim) softverima, neke su još i u papirnom obliku, a da ne kažemo da treba ubaciti i podatke koji su nekada napisani rukom. A pored tekstualnih podataka, tu su i fotografije, mape, zvučni i video zapisi… sve do rentgen i drugih snimaka u medicini.
„A pritom imamo i podatke koji moraju da se ‚naprave‘ a ne samo ‚prikupe‘, da bi digitalno okruženje funkcionisalo“, dodaje Nikolić.
Čemu onda sve to?
Zašto bi se onda neka zemlja, pogotovo tako mala i ograničenih mogućnosti kao što je Srbija, upuštala u avanturu zvanu „suvereni LLM“, kada postoje gotova rešenja velikih AI kuća, ako što su OpenAI (Chat-GPT), Anthropic (Claude), Google (Gemini), Microsoft?
Odgovor na to pitanje su pokušali da pojasne na panelu konferencije „Primena veštačke inteligencije u poslovanju u Srbiji – od ideje do modela, na putu ka LLM-u“, održanoj juče u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Predsednik PKS, Marko Čadež, je ukazao da je veoma važno da iskoristimo lokalne kapacitete i stručnjake da model obučimo na lokalnom znanju sa specifičnim grupama podataka iz različitih sektora i da dođemo do suverene, nacionalne, platforme koja će se kasnije proširivati i biti korisna kompanijama ali i državi i društvu u celini.
„Živimo na raskršću. Ako zemlja smo mnogo uložili u infrastrukturu i digitalizaciju, imamo veliki data-centar, super-kompjutere a sada i privatni kapital ulazi u taj domen. Sa razvojem veštačke inteligencije postavlja se pitanje suverentiteta same države i društva nad podacima koji se tiču svakog pojedinca, svake kompanije i države i njene bezbednosti ali i budućnosti kroz obrazovanje, zdravstvo… Zbog toga to moramo raditi ovde, ali naravno moramo da nađemo i dobrog partnera koji u tome ima iskustva u najvećim kompanijama i državama iz celog sveta, kao što je francuski Mistral AI“, istakao je Čadež na otvaranju konferencije.
Istakao da je dragoceno učešće na konferenciji predstavnika francuske kompanije Mistral AI, koji sa našim ekspertima i predstavnicima kompanija razmenjuju znanje i iskustvo u razvoju i treniranju AI modela.
Stručnjaci iz različitih oblasti, na panelu su se složili da ako sami ne uradimo svoj model, koji će se bazirati na pouzdano našim lokalnim podacima i zasnivati na našem jeziku, veliki svetski igrači to sigurno neće uraditi za nas.
„Kada očekujemo pravi odgovor od AI modela, moramo da pouzdano znamo koji su se podaci koristili za njegovo ‚učenje‘, koje su to baze podataka i na koji način su podaci tretirani“, kaže profesor Dušan Popović, sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Tako, na primer, ukoliko želimo da sed oslonimo na AI da nam da neko pravno rešenje ili savet, moramo biti sigurni da je učen na domaćim propisima, i da je u obzir uzeta lokalna praksa.
Medijski stručnjak Pavle Zlatić, direktor digitalnih operacija u Velikim pričama -(Nedeljnik), ističe i jednu stvar na koju se ne misli često kada se pominje pitanje upotrebe AI.
„Ne zaboravimo da pitanje AI suverentiteta nije samo pitanje da li ćete dobijati prave podatke ili će vaši privatni ili kompanijski podaci ‚izlaziti iz zemlje‘. Svako ko je koristio ‚google translate‘ zna koliko to može da ispadne loše na našem jeziku i tu se najbolje vidi koliko je velikim stalo da nešto bude kvalitetno na malom jeziku, tj malom tržištu, kao što je naše. Domaći AI model je posebno važan i za očuvanje srpskog jezika. Kada smo već digitalizacijom izbacili lektore iz medija, bar da domaći LLM tu malo popravi stvar i da buduće generacije ne uče krnji jezik“, ističe Zlatić.
Uz malu pomoć prijatelja
Problema na putu do „suverenog LLM-a“ ima mnogo a time i mogućnosti za grešku ali, srećom, ne mora se učiti na sopstvenim greškama. Partnerstvo sa nekim od velikih svetskih kuća moglo bi da omogući, tj. da umnogome ubrza razvoj.
„U hardveru sada dobijamo drugi, a do kraja godine i treći superkompjuter, i tu sarađujemo sa najvećima, kompanijom NVIDIA. Sada moramo da idemo ekstrabrzinom – da nađemo dobre partnere za razvoj nacionalne AI platforme i nacionalnog LLM-a i zbog toga su tu stručnjaci iz Mistral AI“, rekao je Marko Čadež.
Viliam el Saed, iz kompanije Mistral AI istakao je da kompanija aktivno radi na treniranju sistema uz korišćenje podataka u saradnji sa partnerima iz javnog i privatnog sektora i da su njihovi klijenti neke od najvećih i u svojim oblastima najznačajnijih kompanija. U njihovom portfoliju je i jedan ASML, vodeći proizvođač mašina za kompjuterske čipove, tehnološki gigant Cisco, proizvođač automobila Stelantis, transportni gigant CMA CGM...
„Sarađujemo sa vladama i kompanijama širom sveta i razvijamo partnerstva u brojnim sektorima. Jedna od ključnih tačaka je ugrađeno dizajniranje platformi, ali i razvoj integrisanih sistema – ne samo softverskih provajdera, već čitave infrastrukture. U narednih deset godina praktično svaka kompanija koristiće veštačku inteligenciju, a i biznisi i vlade moraju da se prilagode tome. Otvoreni smo za saradnju, koristimo open-source modele kao proverljiv način rada a podaci iz modela koje razvijeno u saradnji sa našim klijentima i partnerima ostaju kod njih. Ali, za nas nije samo to pitanje suvereniteta, suvernetit je i to kada imate mogućnost da izaberete s kim ćete raditi i na čemu. Ne možemo dozvoliti da nam sve razvijaju najveće AI laboratorije u SAD i Kini“, istakao je El Saed.
Uz ovakvu pomoć, srpski LLM model bi mogao da, da parafraziramo, "ugleda svetlo (naših) ekrana", ali potrebno je da se da državna, odnoso politička podrška.
"Da bismo mogli da iskoristimo pomoć velikih partnera moramo nastaviti da jačamo kaddrovske kapacitete. Naši stručnjaci možda nisu radili na velikim projketima kao kolege u Mistralu ali znanja sigurno ne nedostalje. Mora se omoguićiti da timovi počnu da rade na modelu, a da se uporedu pojača prikupljanje podataka i da sve to brzo krene", kaže prof. Mladen Nikolić.
Dobro i za kompanije, ako znaju šta hoće
Razvijanje sebi prilagođenog AI modela, bilo da je u pitanju nacionalni LLM ili neki kompanijski model, bitan je za privredu. Stručnjaci iz Mistrala naglašavaju da čak 95 odsto kompanija ne uspeva da poveća produktivnost samo primenom (generičkog oblika) veštačke inteligencije jer rešenja nisu prilagođena konkretnim industrijama.
„Zato je ključna saradnja AI stručnjaka i eksperata iz različitih industrija. Kroz program koinovacija povezujemo stručnjake iz oblasti fizike, biologije i hemije sa AI inženjerima kako bismo razvili rešenja koja kompanije zaista mogu da primene“, dodao je El Saed.
Vodeći inženjer za primenu AI u kompaniji Mistral AI, Nikolas Šuhl, istakao je da najveći globalni izazovi zahtevaju i najtransformativnija tehnološka rešenja.
„AI rešenja danas se najviše koriste u finansijama, menadžmentu i administraciji, ali njihov potencijal je mnogo širi. Transformativni slučajevi su oni koji su zaista prihvaćeni u kompanijama i koji menjaju način poslovanja. Ali, većina kompanija nema ni jasnu strategiju gde bi i zašto primenili AI, i u tome im takođe pomažemo “, zaključio je Šuhl.
Uz pomoć i GITEX
Konferenciju su organizovali Privredna komora Srbije, GITEX Global i francuska kompanija Mistral AI, a okupila je vodeće domaće i međunarodne stručnjake iz oblasti veštačke inteligencije, predstavnike tehnološke industrije i poslovne zajednice, sa ciljem razmene znanja i predstavljanja najnovijih trendova u primeni AI rešenja u poslovanju, kao i mogućnosti razvoja velikih jezičkih modela u Srbiji.
