Prosečan štediša u Srbiji najčešće ima između 30 i 39 godina, živi u Beogradu ili Šumadiji, ženskog je pola (iako je odnos muškaraca i žena gotovo izjednačen) i novac najčešće odvaja svakog meseca, po pravilu u manjim iznosima. Štednja za njega nije samo "novac sa strane“, već način da obezbedi veću sigurnost, samostalnije planira budućnost i lakše odgovori na nepredvidive životne troškove.
Do ovakvog profila došla je AIK banka u svom prvom godišnjem istraživanju "AIK Puls štednje“, koje pokazuje da čak tri četvrtine građana Srbije ima neki oblik štednje, bilo kroz formalnu štednju u bankama ili kroz druge načine čuvanja novca.
Najveći broj ispitanika, njih 60 odsto, štedi tako što redovno svakog meseca odvaja manje iznose. Trećina štediša novac za štednju izdvaja odmah na početku meseca, dok 23 odsto koristi obrnutu logiku i štedi ono što im ostane na kraju meseca.
Istraživanje pokazuje da je najviše štediša upravo u starosnoj grupi od 30 do 39 godina, dok se regionalno najviše štedi u Beogradu i Šumadiji. Kada je reč o dužini štednje, 33 odsto ispitanika štedi kraće od tri godine, dok gotovo trećina, odnosno 30 odsto, štedi duže od deset godina.
Zanimljivo je i da je najveći broj građana, njih 33 odsto, odlučio da počne da štedi upravo u prethodne tri godine, što ukazuje na pojačanu svest o finansijskoj sigurnosti u periodu izražene ekonomske neizvesnosti.
Glavni razlozi za štednju su navike stečene u porodici, što je navelo 45 odsto ispitanika, ali i osećaj nesigurnosti izazvan spoljnim faktorima poput tržišta rada ili inflacije, što je istaklo 44 odsto građana.
Pored opšte potrebe za sigurnošću, građani štede i za vrlo konkretne životne ciljeve. Među mladima od 18 do 29 godina najčešći motivi su kupovina stana i automobila. Kod populacije između 30 i 39 godina dominantan razlog je roditeljstvo, dok stariji od 65 godina najčešće štede zbog zdravstvenih potreba i nepredviđenih troškova lečenja.
Kada je reč o finansijskoj sigurnosti, građani Srbije i dalje najviše poverenja imaju u nekretnine. Tako je, kao najsigurniji način za čuvanje i uvećavanje vrednosti novca, 22 odsto ispitanika navelo ulaganje u nekretnine. Odmah iza toga nalazi se čuvanje novca kod kuće sa 21 odsto, dok je štednja u banci na trećem mestu sa 20 odsto.
Na pitanje šta im najviše daje osećaj finansijske sigurnosti, svaki četvrti ispitanik naveo je predvidive mesečne troškove, dok je odmah iza toga štednja sa 22 odsto.
Građani se za osećaj stabilnosti oslanjaju i na druge izvore – 18 odsto računa na pozajmice od prijatelja, 10 odsto na kredite i pozajmice u banci, dok je 12 odsto navelo dodatne prihode, poput honorarnog posla ili izdavanja nekretnina.
Kada je reč o štednji u banci, primarni razlog za izbor ovog vida čuvanja novca nije visina kamate, već sigurnost. Tako je 29 odsto ispitanika među građanima koji već štede, navelo sigurnost čuvanja novca kao glavni motiv, dok je kamata važna za 22 odsto građana.
Sigurnost je ujedno i prva asocijacija na bankarsku štednju i za 38 odsto ispitanika koji još ne štede. Za 17 odsto njih to je poverenje, dok po 10 odsto građana štednju u banci povezuje sa kontrolom nad finansijama, odnosno sa odricanjem.
Istraživanje je pokazalo i koliki iznos građani smatraju dovoljnom rezervom za bezbrižniju budućnost. Svaki četvrti ispitanik smatra da bi se finansijski sigurno osećao sa više od 20.000 evra ušteđevine, dok je za 23 odsto dovoljno između 5.000 i 10.000 evra.
Predsednik Izvršnog odbora AIK banke Petar Jovanović istakao je da banka štednji pristupa strateški i dugoročno.
"Kao banka broj jedan po visini oročene štednje građana u Srbiji i najveća domaća privatna banka, mi se štednjom bavimo strateški i dugoročno. Klijente edukujemo o prednostima koje im čuvanje novca donosi, a istovremeno svoju ponudu štednih proizvoda širimo kako bi građani zaista mogli da pronađu načine za štednju koji su prilagođeni njihovim navikama i mogućnostima“, rekao je Jovanović.
Ipak, četvrtina građana Srbije i dalje ne štedi.
Među onima koji još nisu počeli da odvajaju novac, čak 71 odsto navodi da bi ih na štednju podstakla veća plata ili penzija.
Kao najveći problem, 37 odsto ispitanika kaže da jednostavno nema motivaciju da počne da štedi, dok 33 odsto smatra da nema dovoljno discipline da ne dira odvojeni novac. Tek 18 odsto navodi da objektivno nema dovoljno novca za štednju.
Za one koji još nisu odlučili da novac povere banci, ključni motiv bili bi sigurnost sredstava, što je navelo 39 odsto ispitanika, kao i fleksibilnost u pristupu novcu, koju je istaklo 20 odsto građana.
U AIKbank navode da je edukacija i informisanost građana o štednji ključna i da je neophodno stalno napominjati, pored uslova i benefita štednje u banci, i to da država garantuje za sve uloge građana koji iznose do 50.000 evra.
