Uprkos tvrdnjama predstavnika nemačke vlade da je "snabdevanje gorivom sigurno", objava Rusije da će 1. maja obustaviti tranzit kazahstanske sirove nafte naftovodom Družba prema Nemačkoj uliva nervozu i među energetskim stručnjacima.
Stručna javnost strahuje da su razlog obustave politički motivi Kremlja, a ne tehnički razlozi, tako da bi dugoročno blokada tog naftovoda mogla da dovede do nestašice benzina, dizela, kerozina, lož-ulja, pa i bitumena na severoistoku Nemačke, posebno u Berlinu i okolnoj saveznoj pokrajini Brandenburg.
Tim krakom Družbe se napaja rafinerija PCK Švet (Schwedt) u istoimenom gradu, koja je ključna za snabdevanje širokog područja oko glavnog grada Nemačke, podseća Bloomberg Adria. Posmatrači pretpostavljaju da bi rafinerija PCK mogla da nastavi sa radom bez prekida četiri do šest nedelja bez zamene za uvoz iz Kazahstana, mada to zavisi koliko su popunjeni rezervoari u Švetu, čiji maksimalni kapacitet iznosi nešto više od 250.000 tona sirove nafte.
Prema podacima rafinerije PCK, devet od deset vozila u Berlinu i Brandenburgu se puni gorivom iz rafinerije u Švedu, baš kao i aerodrom Berlin Brandenburg, koji se odatle u velikoj meri snabdeva avionskim gorivom, naročito u aktuelnom trenutku kada je posebno ograničeno dopremanje kerozinom sa Bliskog istoka zbog blokade Ormuskog moreuza.
Ta rafinerija je do evropskih sankcija Rusiji napajana ruskom sirovom naftom budući da je u vlasništvu nemačke ekspoziture ruskog giganta Rosnjefta. Kada je Rusija 2022. godine započela invaziju na Ukrajinu, zvanični Berlin stavio je imovinu Rosnefta Deutschland – tri rafinerije PCK Švet, Miro i Bajeroil (Schwedt, MiRo i Bayernoil), koje namiruju čak 12% naftnih potreba Nemačke – "pod privremeno starateljstvo", izbegavši formalnu nacionalizaciju a prošle godine obezbedivši za nju izuzeće od američkih ruskih sekundarnih sankcija na rusku naftu.
Proteklih godina se preko "Družbe" rafinerija PCK snabdevala sirovom naftom iz Kazahstana, tako da je prošle godine ovim naftovodom došlo ukupno 2,1 milion tona nafte, koja je iskorišćena za proizvodnju benzina, dizela, kerozina, kao i bitumena, koji se koristi kao vezivno sredstvo za asfalt u izgradnji puteva.
Iako nemačka savezna ministarka za ekonomiju i energetiku Katerina Rejhe uverava da bi rafinerija u Švetu čak i bez kazahstanske nafte mogla "da održi svoju proizvodnju na trenutnom nivou", nemački energetski stručnjaci sumnjaju u to.
Stručnjak za energetsku bezbednost Frank Umbah upozorava da je "upitno koliko brzo može da se nađe zamena za kazahstansku naftu".
„Ključni faktor sada je koliko su dobro savezna i pokrajinske vlade pripremljene za ovaj predvidivi scenario“, rekao je za nemački dnevni list "Bild" Umbach, dodajući da sumnja u tu spremnost s obzirom na "alarmantne izjave".
Zameniti naftu iz Kazahstana nije lako jer su njena svojstva slična ruskoj sirovoj nafti, za koju su postrojenja u Švetu zapravo i projektovana pre 60 godina. Promena sirovine u rafinerijama zahteva tehnološko prilagođavanje.
Ugroženi Berlin i zapadna Poljska
Cela ova situacija se događa u trenutku kada se normalizovalo dopremanje ruske nafte ukrajinskim krakom Družbe, koja ide ka Mađarskoj i Slovačkoj. Pojedinim analitičarima nepoznanice o uzrocima ruske obustave protoka kraka naftovoda, koji ide preko Rusije i Poljske, izuzetno liče na situaciju koja je do skoro bila sa Ukrajinom, koja nije dozvolila evropskim stručnjacima da se uvere da je naftovod zaista bio oštećen.
Ruski Rosnjeft je vlasnik 50% kompanije Rosneft Deutschland, ali od 2022. godine nemačka vlada ju je stavila pod svoju kontrolu, pri čemu ruski vlasnik dobija informacije o njenom poslovanju, ali kao akcionar ne može da donosi odluke, niti dobija finansijska sredstva od profita.
Poslednjih dana, nemačke savezne vlasti, kao i pokrajinske vlasti u Berlinu i Potsdamu, ulažu velike napore da ublaže zabrinutost zbog moguće nestašice goriva. Zvaničnici ističu da neće biti nestašica, ali ne isključuju da bi cela situacija mogla da "regionalno i privremeno" dovede do viših cena goriva.
Izostanak više od dva miliona tona sirove nafte bez pronalažena adekvatne zamene ne samo da bi moglo da dovede do manjka goriva u severoistočnoj Nemačkoj i zapadnoj Poljskoj već bi i rad rafinerije bio otežan – iz ekonomskih i tehničkih razloga.
Rad rafinerije se smatra neprofitabilnim kada radi sa manje od 80 procenata kapaciteta, dok rad ispod 60% kapaciteta ugrožava ekonomski opstanak rafinerije.
Do ruskog napada na Ukrajinu, više od milijardu tona ruske sirove nafte transportovano je cevovodom "Družba" do rafinerije u Švetu, a u nekim slučajevima čak i do rafinerije u gradiću Lojni, koja je u vlasništvu francuske kompanije Total i PCK-a. To snabdevanje je okončano početkom 2023. godine, kada je nemačka vlada odlučila da se odrekne uvoza sirove nafte iz Rusije.
S obzirom na krizu na Bliskom istoku i poremećaje na tržištu nafte, zbog fizičkih svojstava sirove nafte neophodne za ove rafinerije na istoku Nemačke biće posebno težak zadatak naći zamenu za kazahstansku naftu.
Stručnjak za energetiku profesor Andreas Lošel povlači paralele sa gasnom krizom iz 2022. godine.
„Kao i sa gasovodom Severni tok, Moskva izgleda zaustavlja tranzit usred jedne od najvećih energetskih kriza. Stoga, alternative moraju biti brzo ispitane kako bi se obezbedilo kratkoročno snabdevanje rafinerija“, rekao je Lošel za "Bild", upozoravajući da su na srednji rok "neophodni smanjenje uvoza nafte i robusni i diverzifikovani pravci snabdevanja".
Oči uprte u Poljsku
Međutim, izostanak oko tri miliona tona sirove kazahstanske nafte, koje su godišnje "Družbom" dolazile do rafinerija u Švetu i Lojni, nisu jedina nafta koje su tamo prerađivane. Rukovodstvo PCK-a je saopštilo da je prošle godine ova rafinerija preradila više od deset miliona tona sirove nafte, od toga 2,1 milion dobijenih preko cevovoda "Družba", a preostalih osam miliona je transportovano do Šveta prvenstveno preko cevovodnih veza iz nemačke luke u Rostok i poljske luke u Gdanjsku.
I dok su kapaciteti cevovoda od Rostoka do Šveta već popunjeni, oči su poprilično uprte u cevovod od Gdanjska do Šveta, to jest poljski takozvani Pomeranski naftovod, koji sve više služi kao alternativa ruskoj Družbi.
Delimično zbog opstanka Rosneftovog udela u rafineriji PKC, Poljska je dosad oklevala da u punom kapacitetu koristi ovaj naftovod pa je njima dnevno dolazilo do Šveta do 150.000 barela, nešto više od kapaciteta nafte koja je dolazila "Družbom".
Zvanični Berlin i Varšava pokrenuli su pregovore o proširenju isporuka sirove nafte rafineriji PCK preko luke Gdanjsk, ali zasad nije došlo do dogovora. Prema saznanjima dnevnog lista „Frankfurter Allgemeine Zaeitung", aktuelni nemačko-poljski razgovori se verovatno ne tiču samo raspoloživih kapaciteta u luci Gdanjsk i na Pomeranskom cevovodu, već i konkretnih političkih interesa jer je Varšava rezervisana prema tome da snabdeva rafineriju u kojoj je većinski vlasnik i dalje ruska kompanija.
Iz Gdanjska ka Nemačkoj ide Pomeranski naftovod, koji sve više dobija na značaju
"Možda će doći do nekih pomeranja među akcionarima", pita se nemački list i podseća da je u jesen 2022. godine, kada je nemačka vlada stavila većinski udeo Rosneft Deutschland u rafineriji PCK pod starateljstvo, novinska agencija Reuters izvestila o interesovanju poljskog naftnog koncerna Orlen za akviziciju kompanije.
Štaviše, i poljska naftna kompanija Unimot je navodno bila u pregovorima sa britanskom naftnom kompanijom Shell o kupovini 37,5% akcija PCK koliko poseduje britanski gigant. Interesovanje za ove akcije pokazivao je i estonski operater naftnog terminala, a potencijalni kupci merkaju i oko osam% akcija PCK-a, koje drži najmanji akcionar – italijanski gigant Eni.
