Trgovinska kompanija Ahold Delez (Delhaize) kaže da je podneli zahtev za arbitražu ICSID-u kako bi zaštitila prava Delhaize Sebia ugrožena ograničenjem marži, dok potrošači pozivaju na pravo ih se ne „dere“ cenama.
Kompanija Ahold Deleze (Delez) potvrdila je da je protiv Vlade Srbije podnela zahtev za arbitražu Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova (ICSID) da bi zaštitila, kako je saopštila, svoja prava prema Bilateralnom investicionom sporazumu između Holandije i Srbije u vezi sa regulatornim merama koje je Vlada Srbije sprovela u septembru 2025. godine.
Kompanija tvrdi da je odluka Vlade Srbije uticala na više od 85% prihoda kompanije Delez Serbia, kao i da su bili primorani da donesu odluku o zatvaranju 25 prodavnica i obustave investicije planirane za 2026. godinu, što je dovelo do gubitka više stotina radnih mesta u Srbiji.
„Ove regulatorne mere u Srbiji uključuju zakonsko ograničenje maloprodajnih marži, nabavnih cena i naknada dobavljačima, kao i uvođenje prava veta dobavljača na povlačenje proizvoda iz asortimana i smanjenje porudžbina. Ova iznenadna i presedanska državna intervencija na maloprodajnom tržištu utiče na više od 85% prihoda kompanije Delez Serbia. Kompanija je u 2024. godini ostvarila neto profitnu maržu od 4,4%, dok je primena uredbe tokom samo četiri meseca u 2025. dovela do značajnih gubitaka", naveli su iz kompanije.
Tvrde da su se odlučili na zahtev za arbitražu nakon višemesečnih intenzivnih napora da se, kako je navedeno, kroz konstruktivan dijalog sa srpskim vlastima pronađu rešenja koja bi bila u interesu potrošača, privrede i dugoročnog investicionog ambijenta Srbije.
Zbog toga je Ahold Delez pokrenuo arbitražni postupak, budući da njegov lokalni brend Delez Serbia nastavlja da posluje u uslovima gubitaka koji značajno utiču na mogućnost održivog poslovanja i umanjuju vrednost investicije Ahold Delez u Srbiji, navedeno je u saopštenju.
Poručuju da Delez Serbia ostaje u potpunosti posvećen lokalnom tržištu.
„Kompanija nastavlja da posluje sa više od 500 prodavnica, pruža podršku za više od 11.000 zaposlenih i njihove porodice, i održava dugogodišnja partnerstva sa lokalnim dobavljačima, od kojih je većina srpskih kompanija“, navodi u saopštenju.
Kako kažu, kompanija je tokom proteklih 10 godina investirala 536 miliona evra u Srbiju.
"Očekivano, ali zašto baš sada?"
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da je vest da je kompanija Ahold Delez zatražila arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu zbog ograničavanja trgovačkih marži očekivana i istakla da Delez kao investitor nije diskriminisan, kao i da država uprkos pritiscima i pretnjama nije htela da odustane od uredbe.
„Najavili su to, ali nismo hteli da odustanemo od Uredbe. Nama je samo interesantno - zašto sada? Zašto se pokreće arbitraža i poziva na BIT (bilateralni ugovor o investiciji - Bilateral Investment Treaty) 20 dana pred istek Uredbe, a ne ranije? Pitanje je šta stoji iza toga. Od septembra trpimo pritiske i pretnje da će se pokrenuti arbitraža i odoleli smo pritisku da ne ukinemo Uredbu o ograničenju marži“, rekla je ministarka Lazarević za Tanjug.
Gavrilović: Delez ne mari za interese građana
Delez je tužbom protiv države dokazao da mu je profit najbitniji i da ga ne zanimaju interesi građana, izjavio je danas Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu prava potrošača Efektiva, pozivajući potrošače da ne kupuju u objektima tog trgovinskog lanca.
Gavrilović je rekao za Tanjug da je Delez u 2023. i 2024. godini ostvario u Srbiji najveći profit od trgovinskih lanaca vredan 130 miliona evra, kao i da je poziv tog udruženja na bojkot nastavak borbe za niže cene hrane u Srbiji.
„Mi smo na prvi bojkot pozvali prošle godine. Bio je jednodnevni bojkot, pa petodnevni i tako dalje. I tada je Maksi odnosno Delez bio i prepoznat kao lanac koji ima najveće cene. Najviše je glasova dobio kada je bila anketa za pojedinačni bojkot. I nakon toga videli smo da je i država probala da reaguje donoseći uredbu o ograničenju marži. Mesec dana pred isticanje te uredbe dobijamo vest da je Delez tužio državu zbog donošenja takve uredbe“, naveo je Gavrilović.
Istakao je i da su svi ostali trgovinski lanci koji manje zarađuju i rade sa manjom maržom "ćutali" na donošenje Uredbe o ograničavanju marži, dok je Delez odlučio da tuži državu.
„'Ono što bi bilo opasno za potrošača, odnosno za sve građane, ako bi Delez dobio ovaj spor, ako bi država bila obavezana da nadoknadi nekakvu štetu, opet bi to na neki način platili potrošači, odnosno građani ove zemlje“, rekao je Gavrilović.
Na pitanje zašto se tužba Deleza događa mesec dana pre isteka uredbe, rekao je da se postavlja pitanje zašto to nisu uradili ranije, kao i da je Delez preko medija objavljivao PR tekstove tvrdeći da trpi gubitke zbog uredbe i da zatvaraju radnje.
„Uredba ističe za mesec dana, pet meseci su izdržali. Šta se to desilo da mesec dana pred isticanje uredbe oni ovo urade, ostaje nejasno, ali nadam se da ćemo saznati u narednom periodu“, dodao je Gavrilović.
Istakao je da je cilj bojkota na koji poziva Efektiva da građani čuju i da vide da je lancu Delez profit najbitniji i da su zbog toga spremni da tuže i državu.
„Nama su prošle godine pretili tužbom zato što smo izneli neke informacije koje su apsolutno tačne. To je osnovni razlog zašto pozivamo na bojkot. Smatramo da takav trgovinski lanac, koji uopšte ne mari za interese potrošača, nego samo za sopstveni profit, treba da ima pravu sliku među potrošačima u Srbiji“, zaključio je Gavrilović.
Uredba prolazi, ali...
Vlada Srbije je uredbom ograničila trgovačke marže od 1. septembra 2025. do kraja februara 2026. za oko 20.000 proizvoda, koji obuhvataju osnovne životne namirnice, kućna hemija i higijena, po kojoj najviša stopa marže u trgovini na malo, obračunata na prodajnu cenu bez poreza na dodatu vrednost, ne može biti veća od 20%.
Ministarka Lazarević je početkom januara ove godine rekla Tanjugu da Uredba o ograničavanju marži neće biti produžavana pošto je plan da se do kraja prvog kvartala usvoje tri ključna zakona koji će uvesti red na tržištu.
Lazarevićeva je kazala da je Uredba o ograničenju marži dala ključni doprinos obuzdavanju inflacije koja je sa 4,7% u avgustu pala na 2,7% u decembru.
Kompanija Delez Srbija je „odlaska na sud“ tužbu najavila još krajem septembra, kada je u saopšten ju kompanije navedeno da je Delez Srbija primenila novu uredbu i za samo dva dana uskladila marže i cene za više od 12.000 proizvoda u svih 559 prodavnica širom Srbije.
"Počev od 9. septembra, tržišna inspekcija je sprovela kontrolu u našim prodavnicama 83 puta, sa proverama koje su obuhvatile 1.884 proizvoda. Tokom kontrole, inspekciji je dostavljeno više od 25.000 dokumenata", dodaje se u saopštenju.
Prema navodima Deleza, tržišna inspekcija je kompaniji najčešće ostavljala najkraći zakonom predviđeni rok od 24 sata za dostavljanje dokumentacije, ali je uprkos tako kratkim rokovima Delez predano radio da poslovanje pravovremeno uskladi sa Uredbom.
U saopštenju se takođe tvrdilo da se Delez "nalazi pod, čini se, nesrazmernim regulatornim pritiscima".
U međuvremenu, Ministarstvo trgovine je sredinom decembra obavestilo javnost da je baš Delezu tržišna inspekcija napisala i najveći broj prekršajnih naloga. Nakon Delezovih 26,6 miliona dinara izrečene globe (oko 227.000€), slede Idea marketi sa nešto manje od 20 miliona i Gomex sa 12,6… od ukupno 72,45 miliona dinara izrečeni kazni.
Kazne za prekršajne naloge izmirio je u potpunosti trgovinski lanac Veropulos u iznosu od 1.050.000 dinara, a najveći iznos do sada je platio trgovinski lanac DIS - 2.450.000 dinara, zatim Delez - 2.275.000 i Univerexsport - 2.100.000 dinara.
