Ahold Delhaize grupacija, čiji je član Delez Srbija, zatražila je arbitražu pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova - ICSID u Vašingtonu zbog primene uredbe o ograničenju trgovačkih marži u našoj zemlji, saznaje Tanjug.
U pitanju je Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova - ICSID (Center for Setlements of Investments Disputes), svetstka institucija koja se bavi rešavanjem sporova između država i stranih investitora. ICSID je deo Grupacije Svetske banke i njegovo glavno sedište je u Vašingtonu.
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je danas da je vesti da je kompanija Ahold Delhaize zatražila arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu zbog ograničavanja trgovačkih marži očekivana i istakla da Delez kao investitor nije diskriminisan, kao i da država uprkos pritiscima i pretnjama nije htela da odustane od uredbe.
"Najavili su to, ali nismo hteli da odustanemo od Uredbe. Nama je samo interesantno - zašto sada? Zašto se pokreće arbitraža i poziva na BIT (bilateralni ugovor o investiciji - Bilateral Investment Treaty) 20 dana pred istek Uredbe, a ne ranije? Pitanje je šta stoji iza toga. Od septembra trpimo pritiske i pretnje da će se pokrenuti arbitraža i odoleli smo pritisku da ne ukinemo Uredbu o ograničenju marži", rekla je ministarka Lazarević za Tanjug.
Poručila je da Delez nije diskriminisan kao investitor u Srbiji, niti i jedna kompanija iz bilo koje zemlje.
"Delez je jedan od 27 trgovinskih lanaca koji su obuhvaćeni Uredbom i to je sve vreme komunicirano sa njima", rekla je Lazarevićeva.
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je ranije da uredba o ograničavanju marži nije usmerena protiv poslovanja stranih trgovinskih lanaca, ali da Srbija želi adekvatan tretman, odnosno da ima slične uslove koje ti lanci imaju u zemljama EU gde im je sedište.
„Naše namere su krajnje pozitivne i ja ponovo koristim priliku da kažem da ono što mi želimo je da se i Deleze i svi drugi, pogotovo kompanije koje dolaze iz EU, ponašaju u skladu sa načinom kako se to dešava tamo i želimo prosto da imamo slične uslove. To znači da Srbija nije nikakva zemlja nekog trećeg sveta. Mi prosto želimo da nas tretiraju na adekvatan način i da se tako ponašaju, da zarade, da profitiraju, naravno da se razvijaju, ali postoje određene granice“, kazala je Lazarevićeva.
Ograničenje od 1. septembra
Vlada Srbije je uredbom ograničila trgovačke marže od 1. septembra 2025. do kraja februara 2026. za oko 20.000 proizvoda, koji obuhvataju osnovne životne namirnice, kućna hemija i higijena, po kojoj najviša stopa marže u trgovini na malo, obračunata na prodajnu cenu bez poreza na dodatu vrednost, ne može biti veća od 20%.
Takozvani of-rabat su ograničeni na 10% i odnose se na svu robu koju dobavljač isporučuje trgovcu.
Takođe dopunjena uredba je ograničila logistički rabat i naknadu za manjak robe i otpis robe na tri odnosno jedan%.
Uredba se primenjuje na mleko, mlečne i mešovite proizvode, jaja, bezalkoholna pića, kafu, čaj, sveže voće i povrće, prerade voća i povrća, hleb i peciva, mahunarke, smrznute proizvode, sveže i prerađeno meso, svežu i prerađenu ribu, slane i slatke konditore i cerealije, šećer i med, brašno, testenine, ulja i masti, sirće, pirinač, so i začine, kućnu hemiju, papirnu i kuhinjsku galanteriju, ličnu higijenu i kozmetika, hranu za bebe i pelene.
Uredba je obavezala i trgovinske lance da Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine svake sedmice dostavljaju cenovnike svih grupa proizvoda koji su obuhvaćeni uredbom i koji se objavljuju na Nacionalnom portalu otvorenih podataka.
Uredba prolazi, ceh možda dolazi
Ministarka Lazarević je početkom januara ove godine rekla Tanjugu da Uredba o ograničavanju marži neće biti produžavana pošto je plan da se do kraja prvog kvartala usvoje tri ključna zakona koji će uvesti red na tržištu.
Lazarevićeva je kazala da je Uredba o ograničenju marži dala ključni doprinos obuzdavanju inflacije koja je sa 4,7% u avgustu pala na 2,7% u decembru.
Kompanija Delez Srbija je „odlaska na sud“ tužbu najavila još krajem septembra, kada je u saopšten ju kompanije navedeno da je Delez Srbija primenila novu uredbu i za samo dva dana uskladila marže i cene za više od 12.000 proizvoda u svih 559 prodavnica širom Srbije.
"Počev od 9. septembra, tržišna inspekcija je sprovela kontrolu u našim prodavnicama 83 puta, sa proverama koje su obuhvatile 1.884 proizvoda. Tokom kontrole, inspekciji je dostavljeno više od 25.000 dokumenata", dodaje se u saopštenju.
Prema navodima Deleza, tržišna inspekcija je kompaniji najčešće ostavljala najkraći zakonom predviđeni rok od 24 sata za dostavljanje dokumentacije, ali je uprkos tako kratkim rokovima Delez predano radio da poslovanje pravovremeno uskladi sa Uredbom.
U saopštenju se takođe tvrdilo da se Delez "nalazi pod, čini se, nesrazmernim regulatornim pritiscima".
U međuvremenu, Ministarstvo trgovine je sredinom decembra obavestilo javnost da je baš Delezu tržišna inspekcija napisala i najveći broj prekršajnih naloga. Nakon Delezovih 26,6 miliona dinara izrečene globe (oko 227.000€), slede Idea marketi sa nešto manje od 20 miliona i Gomex sa 12,6… od ukupno 72,45 miliona dinara izrečeni kazni.
Kazne za prekršajne naloge izmirio je u potpunosti trgovinski lanac Veropulos u iznosu od 1.050.000 dinara, a najveći iznos do sada je platio trgovinski lanac DIS - 2.450.000 dinara, zatim Delez - 2.275.000 i Univerexsport - 2.100.000 dinara.
