Holandska kompanija Delez smanjuje prodajnu mrežu delom zbog restrukturisanja a delom i zbog toga što više ne može da naplaćuje maržu po svom nahođenju
U Srbiji su na delu promene na tržištu maloprodaje robe široke potrošnje, uslovljene kako unutrašnjim reorganizacijama velikih trgovinskih lanaca, tako i privremeno drugačijim uslovima poslovanja koji su nametnuti državnom intervencijom u politiku formiranja cena.
To pokazuje i primer najvećeg od lanaca koji posluju u zemlji, holandskog Deleza, koji je u obaveštenju zaposlenima, koje je objavio beogradski nedeljnik „Vreme“, rekao da krenuti u zatvaranje prodavnica.
„Usled uticaja Uredbe o ograničenju trgovinskih marži, primorani smo da, na žalost, donesemo teške odluke i sada želimo da vas obavestimo da naša kompanija ulazi u fazu izmene poslovnog modela. Do kraja ove godine ćemo zatvoriti ukupno 25 prodavnica“, piše u dokumentu koji je potpisao Izvršni odbor kompanije.
U saopštenju stoji da se „u mnogim slučajevima“ uspelo da se zaposleni iz objekata koji se zatvaraju rasporede na druga radna mesta unutar kompanije ali da deo koleginica i kolega mora da ode iz kompanije, uz „odgovarajuću otpremninu i punu podršku u prelaznom periodu“.
Pored zatvaranja prodavnica, Delez u Srbiji ima 12.000 zaposlenih i više od 560 prodavnica, sve investicije i planirana ulaganja u širenje i modernizaciju maloprodajne mreže za narednu godinu u ovom trenutku obustavljeni, osim onih za koje su potpisani ugovori o realizaciji.
Iz Deleza kažu da su, radi smanjenja troškova prilagodili radno vreme u oko 170 prodavnica (rad nedeljom, prodavnice koje su radile non-stop…), kao i da su „obavestili i nadležno ministarstvo o negativnom uticaju Uredbe o ograničenju trgovinskih marži“ na njihovo poslovanje.
Srpska Uredba o maržama svakako utiče na poslovanje trgovinskih lanaca ali pitanje je koliko na reogranizaciju, smanjenje ili povećanje mreže, utiču i širi uticaji, kako globlani tako i lokalni.
Prema dostupnim podacima, Delez je u Belgiji tokom 2023 i 2024. godine prodao gotovo dve stotine prodavnica samostalnim operaterima, u Rumuniji oko 90, Francuskoj desetak…
Digitalizacija, automatizacija, e-trgovina
Generalno, menja se evropsko/globalno maloprodajno tržište. Prema CBRE (analiza za tržište trgovine), broj supermarketa je u nekim segmentima relativno stagnirao, a lanci sve češće zatvaraju manje, neprofitabilne prodavnice ili ih konsoliduju.
U nekim zemljama investitori preferiraju ulaganje u manje pod-formate, umesto klasičnih velikih supermarketa. Prema PwC UK, u prvoj polovini 2024. raste broj manjih prodavnica.
Prema McKinsey analizi, trgovinski lanci sve više ulažu u automatizaciju skladišta i tehnologiju (automatizovano sortiranje, robotsko komisioniranje, AI) što je veliki pokretač promena. To znači da se model poslovanja više ne oslanja samo na „klasične“ prodavnice, već i na efikasnije logističke lance + e-commerce sinergiju.
Promena vlasničkih struktura i konsolidacija
Prema izveštaju Savills o evropskom grocery tržištu: veliki igrači preuzimaju ili konsoliduju objekte. U Francuskoj, Casino grupa je prodala veliki broj supermarketa/ hipermarketa drugim lancima, što je deo šireg restrukturisanja.
U Srbiji, profit trgovinskih lanaca (pet najvećih) pao je značajno (za oko 25 %) u 2024. godini, što dodatno pritiska lanac da preispita model poslovanja.
To nije samo lokalni fenomen — povećani operativni troškovi (nabavka, energija, logistika) i sve jača konkurencija u e-grocery i kod diskontera (Lidl) primoravaju lance da optimizuju mrežu i operacije.
Ne treba smetnuti s uma i „reakcije“ potrošača. Em se menaju kupovne navike, pa sve više šopinga ide „onlajn“, em potrošači više ne žele da uvek plate onoliko koliko se od njih traži, i to smo videli u ozbiljnim bojkotima velikih trgovinskih lanaca zbog „naduvanih cena“ i u Srbiji i u regionu.
