Gde stiže Srbija sa „Top 5 rastom BDP-a u Evropi“, kako joj prognozira MMF za narednih pet godina, i koliko još decenija joj treba da dostigne konkurente kao što su Slovačka ili Češka? Konkretne odgovore imamo još od 2019.
Međunarodni monetarni fond (MMF) je u svojoj novoj prognozi dao ocenu da će Srbija biti jedna od pet najbrže rastućih ekonomija u Evropi. Prosečnu stopu godišnjeg privrednog rasta od 3,52% u periodu između 2027. i 2031. godine, daće veliki investicioni ciklus povezan sa EXPO 2027 u Beogradu (infrastruktura, putevi, železnica, obnova Beograda…), prenose ovu na prvi pogled veoma optimističnu vest srpski mediji.
Kada se izolovano pogledaju ove brojke, privreda i građani Srbije imaj sve razloge za radost jer, kaže MMF, Evrozonu u periodu 2027-2031. očekuje prosečan rast od samo 1,2% godišnje, a EU u celini tek nešto veći - oko 1,4%.
I dok MMF ocenjuje da će za razliku od nekih drugih zemalja, gde je rast zasnovan na potrošnji domaćinstava, u Srbiji glavni motor biti javne investicije, uz podršku rastuće proizvodnje za izvoz i ulaganja u industriju, uključujući kineske investicije u sektor rudarstva, posebno bakra, neke druge institucije od kredibiliteta ove brojke stavljaju u širu, realniju sliku. A ta slika kaže da nema zaista značajnog privrednog rasta ukoliko izostanu reforme i zemlja ne uđe u Evropsku uniju.
Poslednja decenija bila je za srpsku privredu period stabilnog, ali umerenog rasta — dovoljno brzog da se samoproglasimo "Balkanskim tigrom", ali i dalje presporog da suštinski promeni poziciju zemlje na ekonomskoj mapi ne Evrope već ni Centralne i Istočne Evrope.
Podaci pokazuju da Srbija raste, ali i da vodeće zemlje regiona CIE (realno je samoponižavajuće stavljati Srbiju u kontekst nekoliko slabašnih ekonomija tzv. Zapadnog Balkana) takođe rastu, što znatno usporava efekat sustizanja.
Prema ozbiljnim ekonomskim analizama, Srbiji je potrebno između 25 i 35 godina da dostigne samo prosek plata i životnog standarda u Evropskoj uniji. Ako se pak cilj pomeri naviše, ka razvijenijim ekonomijama Srednje Evrope, poput Češke i Slovačke, taj period se procenjuje na pola veka ili duže. I to ako one budu „šalajfovale“ u svom napretku.
Nominalni BDP Srbije — deset godina rasta
Prema procenama MMF-a (World Economic Outlook, april 2026), nominalni BDP Srbije iznosio je oko 100 milijardi dolara u 2025. godini, sa BDP-om po glavi stanovnika od oko 15.300 dolara. Ako se pogleda 2024. godine i 89 milijardi dolara ukupno, odnosno 13.500 dolara po stanovniku, rast je veliki i slika lepo izgleda, čak i ako se zanemari opaska analitičara srpskog Fiskalnog saveta ili Eurostata, da nominalni rast uključuje i efekat inflacije, pa ne mora nužno da znači i rast stvarne proizvodne moći privrede.
Zbog toga je bolje pogledati prosečan realni rast BDP-a Srbije. A on je u periodu 2020–2025. iznosio oko 4% godišnje, a u periodu 2017–2019. bio u rasponu od 3–4% godišnje.
Republički zavod za statistiku procenjuje da je realni BDP po glavi stanovnika porastao sa oko 5.930 evra u 2014. na približno 8.900–9.140 evra danas. To je rast od blizu 50% za jednu deceniju, što izgleda ogromno, ali je zapravo prosečno od oko realno ne tako velikih 3,3% godišnje.
A gde je konkurencija
Kada se pogledaju srpski parnjaci u ovom delu Evrope, Srbija je i dalje među siromašnijim zemljama po pokazatelju „BDP po glavi stanovnika“. Ispred nje su i Bugarska i Rumunija, zemlje sa kojima se domaći zvaničnici često upoređuju kao sa "sličnim" ekonomijama. Da ne govorimo o još jednoj zemlji nekada iza „crvene zavese“, kojoj je osamdesetih godina 20 veka Srbija/SFTJ bila Zapad.
Poljska je 2025. godine postala privreda vredna preko hiljadu milijardi dolara (trilion), dok je Srbija dostigla tek desetinu te vrednosti — doduše uz pet puta manje stanovnika.
Koliko nam još treba?
Kada znamo gde zaista stojimo, lakše ćemo i sagledati šta nam i koliko treba da bi se tim zemljama približili, ili ih čak dostigli/pretekli.
Ključno pitanje nije samo koliko brzo raste Srbija, već i koliko brzo rastu te zemlje-mete. Imamo ovde tri scenarija koliko bi godina bilo potrebno Srbiji da dostigne sadašnji nivo BDP-a po glavi stanovnika pojedinih zemalja.
Tako bi u najoptimističnijem scenariju, sa rastom od neverovatnih 8% godišnje (koji realno može da postigne samo jedna Kina ili Indija), Bugarsku dostigli za pet godina a nekad sestrinsku republiku Sloveniju za 16. U onom „pesimističnom“ scenariju, a to je sa rastom koji je iznad onog koji nam prognozira MMF u analizi pomenutoj na početku teksta, barabar sa Bugarskom bi bili za 16 a Slovenijom za 46 godina.
Nezavisne analize (Institut za razvoj i inovacije, Bečki institut za međunarodne ekonomske studije) dolaze do sličnog zaključka drugim putem: po njihovoj proceni, Srbiji je pri sadašnjem tempu potrebno oko 29 godina da dostigne prosečan BDP po glavi stanovnika Evropske unije, dok bi eventualno članstvo u EU taj period moglo skratiti na oko 18 godina, zahvaljujući iskustvu Bugarske, Rumunije i Hrvatske nakon njihovog pristupanja. (Branimir Jovanović, ekspert Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WIIW) u istraživanju za projekat "Converge2eu").
Srbijina prosečna stopa realnog rasta u poslednjoj deceniji (oko 3,3–4% godišnje) je otprilike 2 procentna poena iznad proseka Evropske unije. Ako se taj tempo zadrži, Srbija bi za oko 30 godina mogla dostići sadašnji nivo Hrvatske ili Poljske — ali tek negde sredinom veka nivo Češke ili Slovenije, i to samo ako te zemlje usput ne ubrzaju sopstveni rast.
Da bi se taj period skratio na jednu deceniju ili nešto više,što bi bio realan "sustizački" tempo kakav su imale Poljska ili baltičke zemlje u ranim 2000-im, Srbiji bi bio potreban dupli ili trostruki diferencijal rasta u odnosu na sadašnji, odnosno realni rast BDP-a od 6–8% godišnje, održan kontinuirano tokom cele decenije.
Takva stopa zabeležena je u Srbiji samo jednom u posmatranom periodu — tokom postpandemijskog odskoka 2021. godine — i nije održiva bez suštinske promene strukture privrede (veći udeo visoke dodate vrednosti, snažniji rast produktivnosti, ubrzanje investicija, obrazovanje, investicije van sektora nekretnina i infrastrukture, i na kraju ali ne i najmanje važno – ulazak u EU).
A šta sve treba za to uraditi, odavno znamo. Još decembara 2019 .godine Svetaka banka nam je dala Ekonomski memorandum za Srbiju (CEM) i prateće dokumente koji su se bavili potencijalom i reformama kojima bi se rast Srbije podigao na 7 procenata godišnje.
Kako je na tome malo šta urađeno, sada nam iz Svetske banke kažu da „imamo dobar potencijal“ da ubrza svoju srednjoročnu stopu rasta na nivo viši od (samo) četiri odsto.
„Srbija ima prostora za ubrzanje, a da bi se to ostvarilo, neophodne su značajne strukturne reforme koje bi mobilisale privatni sektor, unapredile poslovno okruženje i ojačale institucije, uz paralelno ulaganje u zelenu i digitalnu tranziciju. Takođe, potrebno je bliže povezivanjem Srbije sa ostatkom Zapadnog Balkana i Evropskom unijom“, istakao je u više navrata Nikola Pontara, aktuelni direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji.
Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije (IRI), smatra da ključ ubrzanja rasta leži u domaćem privatnom sektoru, posebno u malim i srednjim preduzećima, kojima je, kako ocenjuje, potrebna bolja zaštita vlasničkih prava, jednostavniji poreski i pravni tretman i podsticaji za transfer tehnologija.
On upozorava da će donosioci odluka u budućnosti biti primorani da posegnu za ovakvim merama, jer region Zapadnog Balkana postaje sve manje atraktivan — kako zbog rasta cene radne snage, tako i zbog nepovoljnih demografskih trendova.
Na toj liniji je i prošlogodišnja izjava Šaoćing Ju, direktorke Odeljenja Svetske banke za Zapadni Balkan, da se primećuju neki pozitivni ekonomski trendovi na Zapadnom Balkanu koji ukazuju na otpornost regiona, pre svega zahvaljujući nižoj inflaciji, rastu zarada i oporavku javnih investicija.
Ali, istovremeno upozorava da je region suočen sa povećanom domaćom neizvesnošću i usporavanjem ekonomske aktivnosti u EU, kao i izložen neizvesnost globalnih trgovinskih tokova.
„Otpornost sama po sebi nije dovoljna bez dosledne reformske agende“, istakla je Šaoćing Ju.
