Evropska komisija planira da preraspodeli sredstva iz Plana rasta za Zapadni Balkan u korist zemalja koje predvode proces reformi, dok ostale države regiona rizikuju da izgube milione zbog probijanja rokova.
Evropska unija će preusmeriti sredstva namenjena reformama na Zapadnom Balkanu ka liderima u ovom procesu – Crnoj Gori, Albaniji i Severnoj Makedoniji – budući da se ostale zemlje regiona muče da isprate zadate rokove za sprovođenje reformi.
Kako su dva zvaničnika EU potvrdila za Euronews, Evropska komisija se priprema da izvrši preraspodelu novca iz finansijskog instrumenta koji je osmišljen upravo sa ciljem da novčano podstakne zemlje Zapadnog Balkana na sprovođenje reformi neophodnih za članstvo u EU.
Ovime se potvrđuju inforamacije pretpostavke koje su iznete na obodu Samita EU - Zapadni Balkan održanog početkom juna u Tivtu.
Instrument za reformu i rast za Zapadni Balkan uspostavljen je 2024. godine kako bi državama kandidatima u regionu pružio finansijsku podršku povezanu sa strogim uslovima – pre svega implementacijom reformi potrebnih za pristupanje bloku. Ovaj mehanizam pokriva period od 2024. do 2027. godine, sa ambicioznim ciljem da se ekonomije Zapadnog Balkana udvostruče u narednoj deceniji.
Od 6 milijardi evra, isplaćeno tek 673 miliona
Međutim, prema zvaničnim podacima same Evropske komisije, od ukupno dostupnih 6 milijardi evra, do sada je isplaćeno svega oko 673 miliona evra. Ono što je još indikativnije jeste da je gotovo sav taj novac otišao na račune samo tri od ukupno šest zemalja kandidata.
Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija su najviše napredovale u procesu pristupanja zahvaljujući svojim domaćim reformskim agendama. Nasuprot njima, Bosna i Hercegovina, Kosovo (EK ga vodi odvojeno od Srbije iako nema formalne nezavisnosti, prim. red.) i Srbija generalno se smatraju zemljama koje zaostaju.
Pravila ovog finansijskog mehanizma su jasna: reforme moraju biti završene u dogovorenim rokovima. Ukoliko se propusti samo jedan rok, Komisija ima pravo da zadrži deo sredstava ili kompletan iznos namenjen tom konkretnom uslovu.
Istekao prvi ključni rok
Korisnici sredstava imaju rok od godinu dana da ispune uslove pre nego što novac bude preusmeren drugom. Izuzetak je napravljen samo za prvu godinu, kada je taj rok produžen na dve godine. To praktično znači da je kraj juna ove godine (30. jun 2026.) bio prvi takav konačni presek.
„Kao što regulativa naglašava, u slučajevima kada reformski koraci nisu ispunjeni, a grejs period je istekao, pripadajuća sredstva mogu biti preraspoređena među ostalim korisnicima“, izjavio je portparol Evropske komisije za Euronews.
„Kada je reč o koracima koji su dospeli na naplatu 30. juna 2026. godine, Komisija će sada sprovesti sveobuhvatnu i objektivnu procenu kod svih korisnika“, dodao je portparol.
Drugim rečima, Komisija se sprema da nepotrošeni novac preusmeri državama za koje se proceni da ostvaruju najveći napredak u reformama. To su Crna Gora i Albanija, kao zvanični predvodnici trke, ali i Severna Makedonija, koja takođe beleži dobre rezultate.
Bosna i Hercegovina najveći gubitnik, Srbija i Kosovo u nezavidnoj poziciji
Najveći gubitnik ove preraspodele biće Bosna i Hercegovina, koja do sada nije primila ni jedan jedini evro iz ovog fonda jer nije uspela da isporuči nijednu od traženih reformi – uglavnom zbog svog složenog institucionalnog i političkog uređenja. Kosovo i Srbija će takođe pretrpeti štetu i naći se u nepovoljnijem položaju, iako su u ranijem periodu već primili određene isplate.
Ovakav scenario najavljen je još u aprilu, kada je komesarka za proširenje Marta Kos uputila pismo svim zemljama Zapadnog Balkana, pozivajući ih da hitno ubrzaju reforme ili rizikuju trajni gubitak novca koji im je stavljen na raspolaganje.
Zvaničnici EU naglašavaju da ovaj mehanizam funkcioniše isključivo kao sistem podsticaja: Komisija nikome ne "otima" novac, jer države na njega nikada nisu ni imale pravo, osim ukoliko ne isporuče konkretne reforme.
„Ovo je kao rad na sat“, slikovito je objasnio jedan zvaničnik EU pod uslovom anonimnosti. „Plaćeni ste samo za onaj posao koji ste zapravo i uradili.“
Koje su još opcije na stolu?
Očekuje se da će Evropska komisija državama članicama izneti više detalja o ovom pitanju krajem ovog meseca, kada će biti poznato i koliko će tačno sredstava biti realocirano.
Pored preusmeravanja novca regionalnim liderima, u opticaju su i druge potencijalne opcije:
- Da se višak novca podjednako podeli svim zemljama Zapadnog Balkana, ali isključivo u vidu tehničke pomoći.
- Da se sredstva prebace drugim zemljama kandidatima van ovog regiona.
- Da se novac jednostavno vrati nazad u budžet Evropske unije.
„Reforme moraju ostati prioritet za sve korisnike, kako bi na najbolji način iskoristili ono što Plan rasta nudi“, zaključio je portparol Evropske komisije.
