„Plan rasta za Zapadni Balkan je game-changer za pristup EU“

Plana rasta za Zapadni Balkan bi trebalo da bude pravi "game changer" za bolje korišćenje prilika koje proces pristupanja u EU pruža, u pogledu podsticanja konvergencije, ekonomskog i društvenog napretka i rasta na Zapadnom Balkanu, rekao je šef Generalnog direktorata Evropske komisije za proširenje i istočno susedstvo Jirži Pleciti.

Pleciti je, na panelu "Ubrzavanje konvergencije: Plan rasta, Zajedničko tržište i putevi ka EU integraciji", na Forumu BELTALKS u organizaciji GLOBSEC-a u Beogradu, rekao da je istovremeno Plan rasta za Zapadni Balkan i instrument za ubrzavanje samog procesa pristupanja, što je takođe način za podsticanje konvergencije sa EU.

„Kada je Evropska komisija 2023. razmatrala šta dalje da uradi u vezi sa proširenjem, a posebno sa Zapadnim Balkanom, mislim da je došla do dva glavna zaključka i ona su međusobno povezana. Prvi je da proces pristupanja, put pristupanja, nije bio dovoljno brz. A drugi je da konvergencija nije bila dovoljno brza. I to su, zapravo, međusobno povezane stvari. I zato je Plan rasta osmišljen da odgovori na oba ova aspekta“, kazao je Pleciti.

Na pitanje koliko su zemlje Zapadnog Balkana spremne za stroge evropske politike konkurencije na tržištu, Pleciti je odgovorio da svi partneri u procesu pristupanja rade na tome da postepeno preuzmu ova pravila EU i primene ih u praksi.

„Oni su postigli različit nivo napretka, u zavisnosti od zemlje, a ono što je neophodno jeste da paralelno moraju da se pripremaju za okruženje u kojem će ova pravila biti u potpunosti na snazi i u kojem će sve kompanije, potrošači i ekonomski akteri biti spremni za to. I mislim da je ovo zapravo teži deo. Priprema institucija, usvajanje zakona - to je nešto što može da se uradi i što je rađeno i ranije. Ali postepeni prelazak ka ekonomskom modelu koji se zasniva na snažnoj konkurenciji i strogo ograničenoj i regulisanoj državnoj pomoći predstavlja glavni izazov“, istakao je Pleciti.

Direktorka Sekretarijata u CEFTA Pranvera Kastrati izjavila je da ta organizacija nastoji da smanji fragmentacije tržišta i podsetila da strane u okviru CEFTA-e imaju ekonomije različitih veličina i struktura, kao i različitog tempa razvoja.

„To ne stvara samo fragmentaciju u pogledu tržišta, već i na putu ka EU integraciji i usklađivanju. Sve strane se utrkuju na ovom putu ka usklađivanju sa EU, ali to istovremeno do izvesne mere stvara fragmentaciju u pogledu usklađivanja politika, upravo zbog različitog tempa razvoja i napretka koji zemlje ostvaruju. A ono što nastojimo u CEFTA jeste da zatvorimo ove dve vrste fragmentacije i obezbedimo da one ne postoje“, rekla je Kastrati.

Dodala je da pitanje nije da li se ide ka konvergenciji sa EU, već kako se to radi.

„A u okviru CEFTA-e to radimo na dva načina. Prvo, nastojanjem da uskladimo i stvorimo kompatibilan sistem sa EU u okviru CEFTA-e, donoseći standarde i politike EU u naš rad, a takođe i pripremajući i podržavajući članice CEFTA-e da ostvare koristi od postepene integracije. I upravo tu se zajedničko regionalno tržište sa velikim transformacionim potencijalom u pogledu postepene integracije i Plan rasta spajaju“, rekla je Kastrati.

Mali:Otvaranje ekonomije je najbolji način da povećamo konkurentnost

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je na konferenciji da je što se konkurentnosti tiče, Srbija mala zemlja koja svoju ekonomiju otvara godinama, a da su dokaz za to i brojni sporazumi o slobodnoj trgovini.

„Samo da vas podsetim, ne samo sa susednim zemljama CEFTA sporazuma, već i sa Evroazijskom unijom, sa Turskom, sa Emiratima, sa Egiptom, Kinom… Mi smo odlučili da otvorimo našu ekonomiju jer je to najbolji način da se poveća konkurentnost , da se omogući ulazak drugih kompanija. Time se donose nove tehnologije, novi menadžment, novi sistemi, IT“, rekao je on na GLOBSEC forumu.

Naveo je da je Srbija više od dve decenije na putu ka Evropskoj uniji i da su skoro svi zakoni i podzakonski akti koje je zemlja usvojila usklađeni sa evropskim, a na tome će se raditi i sledeće godine.

To, prema njegovim rečima, uključuje i sporazume o slobodnoj trgovini sa trećim zemljama koji će prestati da postoje kada Srbija postane punopravni član EU.

„"Srbija će biti, do kraja sledeće godine, usklađena formalno sa svim zakonima i podzakonskim aktima što se tiče EU. Sada, da li ćemo postati punopravni član EU ili ne, to je politička odluka, ali što se tiče Srbije, to je dokaz da smo spremni da preduzmemo sve što je potrebno da povećamo konkurentnost, zakonodavstvo, poslovno okruženje u našoj zemlji usvajanjem zakonodavstva EU“, najavio je Mali.

BELTALKS je ove godine okupio oko 150 međunarodnih učesnika, uključujući visoke zvaničnike EU, predstavnike vlada, poslovne lidere i stručnjake iz EU i zemalja kandidata.

Diskusije će biti usmerene na ključne ekonomske izazove i prilike u regionu, uz isticanje praktične saradnje u brzo promenljivom okruženju.

Organizator je GLOBSEC, u saradnji sa Britanskom ambasadom u Beogradu, Ambasadom Francuske u Srbiji, Ambasadom Italije u Beogradu, Fondacijom Konrad Adenauer, Friends of Europe i drugim evropskim partnerima.

BELTALKS je posvećen jačanju saradnje i konkurentnosti širom Evrope i kroz inkluzivan dijalog i praktičnu saradnju, ima za cilj da unapredi usklađenost politika i konkurentnost, nudeći nove mogućnosti za usklađivanje sa Planom rasta EU i Sporazumom o čistoj industriji.