Rekordno nizak vodostaj Dunava za sada ne ugrožava rad nuklearne elektrane Kozloduj u Bugarskoj, ali su hidrološki uslovi na velikoj evropskoj reci sve teži, pa se u Rumuniji preduzimaju vanredne mere kako bi se obezbedili uslovi za rad nuklearne elektrane Černavoda.
Bugarska ministarka energetike Iva Petrova izjavila je da nuklearna elektrana Kozloduj nastavlja da radi bez problema uprkos istorijski niskom vodostaju Dunava. Ona je navela da timovi u elektrani neprekidno prate stanje reke i da postrojenje za sada funkcioniše normalno.
"Ukoliko se vodostaj zadrži na sadašnjem nivou tokom narednih nedelju i po dana, energetski sistem moći će da odgovori na izazove", rekla je Petrova, prenosi portal Novinite.
Istovremeno, Bugarska trenutno beleži rekordne količine izvoza električne energije. Prema rečima ministarke, zemlja dnevno izvozi između 32.000 i 33.000 megavat-sati električne energije, što je posledica trenutne regionalne energetske situacije.
Izazov za energetski sektor
Zahvaljujući dobro razvijenim elektroenergetskim interkonekcijama sa susednim zemljama, Bugarska ostvaruje i dodatne prihode od izvoza električne energije, navela je Petrova.
Ipak, situacija na Dunavu pokazuje koliko ekstremno nizak vodostaj može da predstavlja izazov za energetski sektor, posebno za nuklearne elektrane koje zavise od dovoljne količine vode za rashladne sisteme.
Dok Kozloduj za sada radi bez problema, u Rumuniji su nadležne službe pokrenule konkretnu intervenciju kako bi povećale nivo vode u blizini nuklearne elektrane Černavoda.
Nacionalna administracija "Apele Romane" saopštila je da će četiri barže biti korišćene za preusmeravanje dela toka Dunava ka njegovom starom rukavcu Bala. Svaka od barži biće potapana između tri i četiri sata, a poslednja od četiri barže završena je juče.
Nakon tehničkih analiza određeno je optimalno rešenje za njihovo postavljanje, sa ciljem da se poveća efekat preusmeravanja vode ka starom toku Dunava.
Preusmeravanje toka
Barže su napunjene kamenjem kako bi dostigle gaz od 1,9 metara, a biće kontrolisano potopljene, jedna po jedna, popunjavanjem hermetičkih komora. Operacija će biti sprovedena uz maksimalne mere bezbednosti.
Prve dve barže biće postavljene oko 500 metara od ulaza u rukavac Bala, dok će druge dve biti postavljene uzvodno, pod uglom u odnosu na tok reke. Na taj način trebalo bi da formiraju dva veštačka praga i usmere deo vode prema starom rukavcu Dunava.
Cilj ove intervencije je da se nivo vode ispred nuklearne elektrane Černavoda poveća za nekoliko centimetara i tako obezbede neophodni hidrološki uslovi za njen rad tokom perioda izuzetno niskog vodostaja.
Situacija na Dunavu je, međutim, i dalje veoma teška. Prema podacima Nacionalnog instituta za hidrologiju i vodoprivredu, protok Dunava na ulazu u Rumuniju iznosi svega 1.400 kubnih metara u sekundi, što predstavlja novi istorijski minimum. Očekuje se da će se tako niske vrednosti zadržati tokom cele nedelje.
Kod Černavode nivo Dunava dodatno je opao za dva centimetra i sada iznosi minus 220 centimetara. Hidrolozi procenjuju da bi do 13. avgusta mogao da se spusti na minus 230 centimetara, uz prosečan dnevni pad od jednog do dva centimetra.
Nizak vodostaj tako postaje sve veći izazov za energetske sisteme zemalja kroz koje Dunav protiče, ali i za druge privredne aktivnosti koje zavise od plovnog puta i dovoljne količine vode.
Skladištenje energije
Bugarska u međuvremenu pokušava da dodatno ojača otpornost svog elektroenergetskog sistema. Petrova je navela da je za manje od godinu dana u zemlji uvedeno više od šest gigavata baterijskih sistema za skladištenje energije.
Ti sistemi posebno pomažu tokom jutarnjih perioda najveće potrošnje, kada mogu da obezbede dodatnu fleksibilnost elektroenergetskoj mreži i smanje pritisak na proizvodne kapacitete.
Razvoj baterijskog skladištenja, uz postojeće nuklearne kapacitete i dobre elektroenergetske veze sa susednim državama, omogućava Bugarskoj da trenutno održava stabilno snabdevanje i istovremeno izvozi značajne količine električne energije.
Ipak, rekordno nizak Dunav pokazuje da energetska sigurnost sve više zavisi i od hidroloških uslova. Dugotrajne suše i visoke temperature mogu istovremeno povećati potrošnju električne energije, posebno zbog rada klima-uređaja, i otežati rad pojedinih elektrana kojima je za hlađenje potrebna voda iz reka.
Zbog toga će stanje Dunava narednih dana biti pod pažljivim nadzorom energetskih i hidroloških službi u regionu. Dok Bugarska za sada ne očekuje probleme u Kozloduju, Rumunija već preduzima konkretne mere kod Černavode kako bi nekoliko centimetara dodatne vode obezbedilo neophodne uslove za rad elektrane.
