Mira Božić iz Uprave za bezbednost i zdravlje na radu pri Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja izjavila je danas da se razmišlja o tome da smernice za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama postanu zakonski obavezujuće.
To ministarstvo je zbog visokih temperatura izdalo preporuke poslodavcima kako da organizuju posao u ovakvim uslovima.
Božićeva je podsetila da je ministarstvo prve smernice za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama izdalo još 2013. godine zbog sve toplijih leta u Srbiji i i sve dužih toplotnih talasa.
"Upravo zbog tog trenda povećanja temperatura u letnjem periodu, mi smo te smernice revidirali 2024. godine, sa ciljem da pomognemo poslodavcima, zaposlenima i stručnim licima koja se bave poslovima bezbednosti i zdravlja na radu, kako da na najbolji način organizuju poslove u tim periodima sada već ekstremnih temperatura", objasnila je Božićeva za radio Beograd 1.
Božićeva je navela da su u smernicama detaljno razmotrene mere, pre svega sa zdravstvenog aspekta.
"Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi rad na radnom mestu gde su primenjene sve mere bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavci ne mogu da utiču na spoljne temperature, ali su dužni da procene rizike - da se ne obavlja težak fizički rad u najtoplijem delu dana, da se vrši česta rotacija zaposlenih, zatim da se organizuju češće pauze", rekla je Božićeva.
Naglasila je da je posebno važno obezbediti prostor gde zaposleni mogu da se odmore i skinu ličnu zaštitnu opremu koja ih dodatno opterećuje.
"Najugroženiji su zaposleni u građevinarstvu, poljoprivredi, komunalnim delatnostima, hitnim službama, zaposleni koji rade na dalekovodima", istakla je Božićeva.
Preporuka Vlade Republike Srbije, doneta pre više od 10 godina - da se u periodu od 11 do 16 časova izbegava obavljanje teških fizičkih poslova na otvorenom je i dalje na snazi.
"Kako život i posao moraju da se odvijaju, iako to nije uvek izvodljivo – postoje sve ove organizacione, tehničke i zdravstvene mere", naglasila je Mira Božić iz Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.
Zdravstvene mere podrazumevaju i uputstva radnicima kako da reaguju ako dođe do mučnine, glavobolje ili konfuzije.
"Da ne bi došlo do toplotnog udara - kada dođe do njega, više se prva pomoć ne može primeniti, već se obavezno poziva hitna pomoć", upozorila je Božićeva.
Ona je navela da se zaposleni, čak i poslodavci, savetodavno mogu obratiti Inspekciji rada.
"Inspekcija rada je organ koji kontroliše i nadzire primenu mera koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu. Inspektori rada mogu naložiti poslodavcima da preduzmu mere koje nisu preduzete, a u slučaju nepoštovanja naloga mogu pokrenuti prekršajne postupke", rekla je Božićeva na pitanje kome radnici mogu da se obrate ukoliko mere nisu primenjene.
Božićeva je potvrdila da se razmišlja o tome da smernice postanu zakonski obavezujuće.
"O tome se dosta razgovara i razmišlja, i vodimo dijalog sa socijalnim partnerima - sa predstavnicima poslodavaca i predstavnicima reprezentativnih sindikata. Smernice iz 2024. uradili smo uz pomoć projekta Evropske unije u saradnji sa socijalnim partnerima - Unijom poslodavaca, Samostalnim sindikatom i Sindikatom 'Nezavisnost' ", rekla je Božićeva.
Dodala je da su i zemlje članice Evropske unije počele da razmišljaju o sličnim merama.
"Ne postoji na nivou Evropske unije određeni propis, ali je Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu donela određene smernice 2022. ili 2023. godine. Takođe smo tražili mišljenje i savete akademske zajednice, zato što je u pitanju dosta ozbiljno i složeno pitanje", zaključila je Božićeva.
