Cena nafte na svetskom tržištu danas ponovo raste, pri čemu je brent premašio 83 dolara za barel, dok investitori prate razvoj situacije na Bliskom istoku i očekuju nove podatke sa američkog tržišta rada. Rast cena sirove nafte ponovo otvara pitanje uticaja skuplje energije na inflaciju i cene goriva, kako na globalnom tržištu, tako i u Srbiji.
U Srbiji će od danas od 15 časova litar evrodizela koštati 227 dinara, dok će cena benzina ostati na 202 dinara po litru. Nove cene važiće do petka, 14. avgusta. U odnosu na prethodnu nedelju, dizel je poskupeo za jedan dinar, dok cena benzina nije menjana.
Istovremeno, Vlada Srbije produžila je za još sedam dana odluku o smanjenju akciza na naftne derivate, odnosno do 16. avgusta. Postojeće smanjenje akciza trebalo je da važi do 9. avgusta, ali je produženo kao mera za ublažavanje posledica visokih cena nafte i naftnih derivata na svetskom tržištu.
Kako je navedeno, ova odluka predstavlja jednu od mera usmerenih na očuvanje stabilnosti snabdevanja i zaštitu domaćeg tržišta od negativnih posledica poremećaja u međunarodnim tokovima.
Geopolitika kroji cene
Na svetskom tržištu, cena nafte brent je danas oko 10 časova porasla 0,81 odsto, na 83,184 dolara za barel, dok je američka nafta WTI poskupela 0,56 odsto, na 77,730 dolara.
Na kretanje cena sirove nafte i dalje značajno utiču geopolitički rizici na Bliskom istoku. Iran je objavio nacrt rešenja za okončanje sukoba u regionu, koji bi podrazumevao da brodovi iz Sjedinjenih Američkih Država ne mogu da prolaze kroz Ormuski moreuz, dok bi druge zemlje koje su, prema stavu Teherana, nanele štetu Iranu mogle da koriste ovaj pomorski pravac tek nakon isplate određene nadoknade, prenosi CNBC.
Ormuski moreuz predstavlja jedan od najvažnijih svetskih pravaca za transport energenata, pa svaka najava ograničenja plovidbe kroz taj prolaz izaziva dodatnu zabrinutost na tržištu zbog mogućeg uticaja na globalno snabdevanje naftom.
"Više cene nafte signaliziraju da se dalji inflatorni impuls iz energetike i situacije na Bliskom istoku ne može zanemariti, što dovodi do rasta američkog dolara i pada državnih obveznica", navodi se u napomeni kompanije Westpac.
Skuplja nafta tako ponovo postaje važan faktor za očekivanja o inflaciji, posebno u trenutku kada investitori prate buduće poteze centralnih banaka i stanje američke privrede.
Pažnja tržišta danas je usmerena i na podatke sa američkog tržišta rada, koji bi trebalo da budu objavljeni u 14.30 časova. Investitori u tim podacima traže nove signale o snazi američke ekonomije i budućoj monetarnoj politici Federalnih rezervi.
Istovremeno, evropski berzanski indeksi danas beleže rast. Nemački DAX porastao je 0,39 odsto, francuski CAC 40 za 0,26 odsto, britanski FTSE 100 za 0,16 odsto, dok je moskovski MOEX ojačao 0,41 odsto.
Na energetskom tržištu, evropski fjučersi gasa za septembar na otvaranju amsterdamske berze TTF trgovali su se po ceni od 58,350 evra za megavat-sat.
Zlato beleži rast cene
Na valutnom tržištu, evro danas vredi 1,15207 dolara. Cena zlata porasla je na 4.258,36 dolara za trojsku uncu, dok se pšenica trgovala po 6,3482 dolara za bušel, odnosno oko 27,216 kilograma.
Na američkim berzama prethodnog dana zabeležen je pad glavnih indeksa. Dow Jones je na zatvaranju u četvrtak oslabio 0,85 odsto, na 53.885,10 poena, S&P 500 je pao 0,18 odsto, na 7.709,96 poena, dok je Nasdaq smanjen 0,06 odsto, na 26.348,35 poena.
Za domaće potrošače, kretanje cena nafte na svetskom tržištu ostaje važno zbog direktnog uticaja na cene goriva, ali i zbog mogućih posrednih efekata na troškove transporta, proizvodnje i drugih roba i usluga. Produženje smanjenja akciza za sada predstavlja jednu od mera kojima se taj pritisak ublažava, dok će naredna kretanja na tržištu sirove nafte zavisiti pre svega od geopolitičke situacije i globalne tražnje.
