Ekstremne vrućine i dugotrajna suša ovog leta više nisu samo meteorološki problem. Od presušenih reka i usporenog rečnog transporta, preko ugrožene proizvodnje električne energije i industrije, do sve većeg rizika od rasta cena hrane i osiguranja, klimatski ekstremi postaju ozbiljan ekonomski izazov za Evropu. Posebno je pogođen region Podunavlja, uključujući Srbiju, gde nizak vodostaj Dunava istovremeno ugrožava transport robe, rad hidroelektrana i snabdevanje električnom energijom.
Stručnjaci upozoravaju da bi posledice ovog talasa vrućina mogle biti među najskupljima poslednjih godina, jer istovremeno pogađaju gotovo sve ključne sektore privrede – energetiku, poljoprivredu, transport, industriju, turizam i osiguranje.
Najvidljiviji problem trenutno predstavlja istorijski nizak vodostaj Dunava. Rečni saobraćaj, kojim se prevoze milioni tona žitarica, uglja, rude, nafte i drugih sirovina, odvija se otežano jer brodovi mogu da prevoze tek deo uobičajenog tereta. To povećava troškove transporta, produžava rokove isporuke i remeti lance snabdevanja širom centralne i jugoistočne Evrope. Pojedine kompanije već smanjuju proizvodnju zbog otežanog dopremanja sirovina, dok su turistička rečna krstarenja na pojedinim deonicama obustavljena ili preusmerena.
Za Srbiju je Dunav od posebnog značaja jer predstavlja najvažniji plovni koridor za izvoz i uvoz robe. Smanjena nosivost barži direktno povećava logističke troškove izvoznika i uvoznika, što se na kraju preliva i na cene proizvoda.
Problemi sa nuklearnim elektranama u regionu
Još ozbiljniji problem predstavlja uticaj suše na proizvodnju električne energije. Nuklearne elektrane u Mađarskoj i Rumuniji zavise od Dunava za hlađenje reaktora. Kako je nivo reke pao na istorijski minimum, Rumunija je prošle sedmice prvi put bila prinuđena da ugasi oba reaktora nuklearne elektrane Černavoda, koja obezbeđuje oko petine nacionalne proizvodnje električne energije.
U međuvremenu, vlasti su morale da preduzmu vanredne mere kako bi povećale dotok vode do elektrane, uključujući i uklanjanje stena iz korita Dunava kontrolisanim eksplozijama.
Ni Mađarska nije pošteđena. Nuklearna elektrana Paks, koja proizvodi više od 40 procenata mađarske električne energije, poslednjih dana radi sa znatno smanjenim kapacitetom zbog nedostatka rashladne vode, a vlasti upozoravaju da bi, ukoliko se vodostaj dodatno smanji, moglo doći i do njenog potpunog gašenja.
Takva situacija povećava potrebu za uvozom električne energije upravo u trenutku kada je potrošnja rekordna zbog rada klima uređaja u domaćinstvima, kancelarijama i fabrikama. Rumunija je već pribegla hitnim merama štednje električne energije, dok su pojedine velike fabrike privremeno obustavile proizvodnju kako bi rasteretile elektroenergetski sistem.
Manja proizvodnja hidroelektrana u Srbiji
Posledice oseća i Srbija. Zbog suše i manjeg dotoka vode opada proizvodnja hidroelektrana, dok istovremeno raste potrošnja električne energije usled višenedeljnih tropskih temperatura. Prema dostupnim podacima, proizvodnja najveće srpske hidroelektrane značajno je smanjena zbog niskog vodostaja.
Pritisak na elektroenergetske sisteme dolazi u trenutku kada industrija već trpi povećane troškove rashlađivanja proizvodnih pogona. U mnogim fabrikama klima uređaji i sistemi za ventilaciju rade neprekidno, povećavajući potrošnju električne energije i operativne troškove. Slična situacija je i u kancelarijama, trgovinama i logističkim centrima.
Nadležni u Srbiji naglašavaju da nema razloga za brigu. Glavni dispečer u Elektromrežama Srbije (EMS) Dragan Rakić istakao je da je elektroenergetski sistem u Srbiji stabilan i da funkcioniše u najboljem redu. On je naveo da električne energije za sada ima dovoljno u Srbiji i celoj Evropi.
Rakić je rekao da je elektroenergetski sistem u celoj Evropi, čiji je Srbija deo, značajno opterećen s obzirom na visoke temperature koje, kako je naveo, uslovljavaju povećanu potrošnju posebno zbog korišćenja rashladnih uređaja. On je naglasio i da nizak vodostaj reka, takođe, utiče na rad proizvodnih kapaciteta.
"Naš region je naročito pogođen i mi nismo isključeni iz čitave priče, ali prenosni sistem je stabilan i sve funkcioniše u najboljem redu", rekao je Rakić za TV Prva.
On je naveo da je EMS u stalnom kontaktu sa operatorima susednih energetskih sistema, kao i u Evropi, sa kojima razmenjuju informacije i dogovaraju zajedničke akcije kako bi se održala stabilnost sistema.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Srbiji u ovom trenutku ne preti opasnost od nestanka električne energije, ali da je situacija teška i da je teško prognozirati šta će biti za desetak dana.
Preti poskupljenje hrane
Istovremeno, poljoprivreda trpi možda i najveće posledice. Dugotrajna suša i ekstremne temperature smanjuju prinose kukuruza, suncokreta, šećerne repe, voća i povrća širom jugoistočne Evrope. Požari dodatno uništavaju obradive površine, maslinjake, vinograde i šumske komplekse u Grčkoj, Italiji, Španiji, Portugalu i na Balkanu.
Manja proizvodnja gotovo po pravilu znači više cene hrane. Analitičari upozoravaju da bi tokom jeseni moglo doći do dodatnog rasta cena voća, povrća, žitarica i stočne hrane, što bi se kasnije prelilo i na skuplje meso i mlečne proizvode. Poseban problem predstavlja činjenica da su visoke temperature zahvatile veliki deo Evrope istovremeno, pa mogućnost da se manjak nadoknadi uvozom postaje sve manja.
Veliki požari predstavljaju dodatni udar za ekonomiju. Osim direktne štete na šumama, usevima, kućama i infrastrukturi, oni povećavaju troškove osiguravajućih društava i država koje finansiraju gašenje požara i obnovu. Sve češći ekstremni vremenski događaji već dovode do povećanja premija osiguranja u pojedinim evropskim zemljama, posebno za imovinu izloženu klimatskim rizicima.
Slabija produktivnost rada
Vrućine utiču i na produktivnost rada. Građevinarstvo, poljoprivreda, logistika i druge delatnosti koje se odvijaju na otvorenom suočavaju se sa kraćim radnim vremenom i većim brojem prekida rada zbog zaštite zaposlenih. To smanjuje produktivnost i povećava troškove poslodavaca.
Ni građani nisu pošteđeni ekonomskih posledica. Računi za električnu energiju rastu zbog intenzivnog korišćenja klima uređaja, dok poskupljuju voda, hrana i pojedine usluge. Domaćinstva sa nižim prihodima posebno su izložena rastu troškova života jer najveći deo budžeta troše upravo na energiju i osnovne životne namirnice.
Aktuelna situacija još jednom pokazuje koliko su klimatski rizici postali važan ekonomski faktor. Nekada su se posledice suše uglavnom povezivale sa poljoprivredom, dok danas isti vremenski događaj istovremeno pogađa transport, energetiku, industriju, turizam, trgovinu i finansijski sektor. Upravo zbog toga Evropska unija poslednjih godina klimatsku otpornost infrastrukture i energetskih sistema sve više tretira kao pitanje ekonomske bezbednosti, a ne samo zaštite životne sredine.
