Sve više ljudi u Srbiji kupuje predmete koje istovremeno doživljavaju kao ličnu strast i dugoročnu imovinu. Kolekcionari ne ulažu samo u umetnička dela, dijamante, luksuzne satove i oldatajmere, već i u vrhunske boce vina, pa čak i u retke primerke bele tehnike ili reklamne table, piše magazin Biznis i finansije (B&F).
Pojedine privatne kolekcije u Srbiji danas se mere stotinama hiljada evra. Investicioni konsultant Vladimir Vasić, izvršni direktor BBS Capital Investment Group kaže za B&F da građani najviše ulažu u nekretnine, ali da sve češće traže i drugu imovinu koja ne zavisi isključivo od bankarskog sistema.
"Umetnine, satovi, vina ili oldtajmeri postaju način diverzifikacije kapitala, najčešće u skladu sa globalnim preporukama da takva ulaganja čine 10-15% ukupne imovine. Kolekcionare pokreće strast, a rast vrednosti dolazi kao prijatna posledica. Onog trenutka kada predmet uđe u tabelu i počne da se posmatra kroz prinos i izlaznu strategiju, hobi postaje investicija“, objašnjava Vasić.
On kaže da je zabluda da kolekcionarski predmeti samo dobijaju na ceni i da tržišta umetnina, vina i luksuznih satova imaju sopstvene cikluse, ograničenu likvidnost, rizik od falsifikata, ali i da je njihova vrednost zapravo onolika koliko je kupac spreman da plati.
Vasić podseća da je Yugo Cabrio, koji je bio predmet viceva zbog loše izrade, danas kolekcionarski oldtajmerski kuriozitet. Dodaje da je slika Paje Jovanovića „Dva bašibozuka pred kapijom“, najskuplja prodata slika jednog srpskog umetnika, sa cenom od oko 530.000 evra. Kao primer iznenađujućeg rasta vrednosti navodi sliku „Selo“ Save Šumanovića, jer je ovo delo prvobitno procenjeno na svega 1.500 evra, a na aukciji je dostiglo vrednost od 64.000 evra.
Putar koji je voleo slike
Rekordne aukcije i medijski eksponirani primeri predstavljaju vrh ledenog brega, a tek kada se zaviri u privatne kolekcije postaje jasno koliko se umetničkih bisera čuva van muzeja. Istoričar umetnosti, kustos i čuveni procenitelj umetnina Nikola Kusovac kaže za B&F da se tržište umetnina po količini novca koja se na njemu obrće, nalazi odmah iza naftne industrije.
Zbog toga nije neobično da ljudi koji vole umetnost i raspolažu viškom kapitala umetnine doživljavaju i kao profitabilno ulaganje. Kusovac napominje da su aukcijske kuće u Srbiji još u povoju, a da kolekcionari najvrednija dela najčešće kupuju na velikim aukcijama u Beču i Budimpešti. Podseća na visoke troškove uvoza umetnina našeg porekla i ukazuje da bi država trebalo da podstiče povratak značajnih dela u zemlju, umesto što ih sadašnjim propisima otežava.
Kusovac ističe da ima više izuzetno važnih privatnih kolekcija, čija se vrednost meri hiljadama evra. „Među kolekcionarima se često nalaze uspešni poslovni ljudi. Deo čuvene zbirke Erika Šlomovića, u kojoj se nalaze dela najvećih imena svetskog slikarstva, čuva porodica Obradović u Beogradu. U kolekciji Zorana Popovića iz Arilja je i šest metara duga slika Dade Đurića, dok je među poznatim kolekcionarima bio i Duško Vujošević“, nabraja Kusovac i dodaje da je jedna od najznačajnijih privatnih zbirki pripadala Vasi Mićiću, nekadašnjem direktoru „Puteva Užice“.
Mićićevu zbirku čini oko 300 dela najvećih slikara s kraja 19. i prve polovine 20. veka. Deo zbirke nalazi se u Hotelu „Palisad“ na Zlatiboru. Menadžer ovog ugostiteljskog objekta Vojislav Janić otkriva za B&F da se u zbirci nalaze dela Paje Jovanovića, Uroša Predića, Jovana Bijelića, Petra Lubarde, Marka Čelebonovića, Miodraga Miće Popovića i Stojana Aralice. Posebno mesto zauzimaju i „Kosovski božuri“ Nadežde Petrović, ali i najveća privatna zbirka radova Save Šumanovića.
Krov na poljskom toaletu – nekoliko hiljada evra
No, kolekcionarstvo obuhvata mnogo više od umetnina. Procenitelj i kolekcionar Jovan Mandić kaže za B&F da se susretao sa najrazličitijim zbirkama - od satova i keramike do starih reklamnih tabli, igračaka i predmeta industrijskog dizajna.
„Imao sam priliku da kupim metarsku emajliranu reklamu iz autoindustrije koja je čoveku godinama služila kao krov na poljskom toaletu. Propustio sam tu priliku, a kasnije je na aukciji prodata kolekcionaru iz Švajcarske za nekoliko hiljada evra. Slična priča je i sa mađarskim Žolnajem, keramici sa početka 20. veka. Komadi koji su se pre desetak godina kod nas mogli kupiti za nekoliko stotina evra, danas na aukcijama u Budimpešti dostižu i do 50.000 evra“, priča Mandić.
Vladimir Vasić dodaje da vrednost ponekad stvara i potpis dizajnera, pa čak i pojedini kućni aparati mogu postati kolekcionarski predmeti. Kao primer navodi limitirane i ručno oslikane modele frižidera nastale u saradnji luksuznih modnih kuća i proizvođača bele tehnike, čija cena može da premaši 50.000 evra.
Penzioni fond iz podruma
Kada se govori o hobijima koji, osim ličnog zadovoljstva, mogu predstavljati i dobro ulaganje, sve češće se pominju vrhunska vina. Gradimir Vukašinović, vlasnik i direktor kompanije „Supernova“, jednog od najvećih uvoznika i distributera vina u Srbiji, kaže za B&F da je domaće tržište kolekcionarskih vina verovatno najveće u regionu.
Procenjuje se da u Srbiji ima između 30 i 50 ozbiljnih kolekcionara, a nekoliko privatnih podruma mogu da se porede sa kolekcijama u razvijenim vinskim zemljama. Boce sa najređim i najskupljim etiketama sveta, poput Domaine de la Romanée-Conti, dostižu i više desetina hiljada evra.
„Vrednost pojedinih premijum etiketa sa godinama raste više nego štednja novca u banci“, navodi Vukašinović i dodaje da poznaje ljude koji svake godine kupuju sanduke vina vredne nekoliko hiljada evra po boci i nazivaju ih svojim „penzionim fondom“.
Vojislav Danilović koji se bavi trgovinom ovih luksuznih kolekcija, kaže za B&F da većina ljubitelja vina u svet kolekcionarstva ulazi iz strasti, a tek kasnije pojedine etikete počinju da posmatraju i kao investiciju.
Jaguar i dijamanti
Slična priča prati i svet oldtajmera. Za Ristu Janjića ljubav prema automobilima vremenom je prerasla u posao, a danas se u njegovoj kolekciji nalaze neki retki modeli. Većinu automobila nabavlja iz SAD, odakle stižu kontejnerima, nakon čega prolaze kroz potpunu restauraciju.
„Pojedini primerci nakon restauracije dostižu izuzetno visoke cene. Mustang iz 1972. godine prodat je za 100.000 evra, dok vrednost pojedinih modela, poput Jaguara XK iz 1959. godine, može da dostigne i 250.000 evra. To jeste luksuzan hobi, ali i veoma težak posao. Tek kada automobil dovedete do savršenog stanja, vidite koliko truda stoji iza svega“, kaže Janjić za B&F.
Među alternativnim oblicima ulaganja svoje mesto imaju i dijamanti. Kako za B&F objašnjava trgovkinja ovom robom u Beogradu Anat Pišot, broj ozbiljnih kolekcionara u Srbiji meri se desetinama, a najtraženiji su retki i sertifikovani primerci vrhunskog kvaliteta, čija vrednost kod pojedinih kolekcija u regionu može da se meri stotinama hiljada, pa i milionima evra.
Pasija važnija od novca
Među kolekcionarima koji su svoje zbirke gradili iz lične strasti a ne iz želje za zaradom, posebno mesto zauzima i Branko Najhold, esejista i istraživač prošlosti Zemuna. Tokom više od tri decenije gradio je nesvakidašnju zbirku koja je obuhvatala i arheološke i etnografske predmete, pa čak i predmete afričke umetnosti, a deo nje poklonio je Zavičajnom muzeju Zemuna.
„Vrednost Najholdove zbirke ne meri se samo tržišnom cenom, već njenim značajem za razumevanje istorije Zemuna. Upravo zahvaljujući entuzijazmu pojedinaca poput Branka Najholda, sačuvani su brojni predmeti koji predstavljaju trajno svedočanstvo o kulturnom i svakodnevnom životu grada kroz različite epohe“, ističe za B&F kustoskinja Muzeja grada Beograda Silvija Krejaković.
Luksuzno seckanje luka
Istoričar umetnost Nikola Kusovac navodi slučaj žene koja je donela na procenu sliku koju je dobila kao porodično nasleđe. Ispostavilo se da je reč o delu savremenog italijanskog slikara čiji radovi dostižu cenu i do 60.000 dolara. Međutim, ona je sa druge strane slike godinama sekla luk, pa se Kusovac i danas sa osmehom priseća koliko se njen suprug naljutio kada je saznao na čemu je pripremala ručak.
