Ako sutra, 8. oktobra, američke sankcije stupe na snagu, Naftna industrija Srbije mogla bi da se suoči s najvećim izazovom u poslednjoj deceniji — ograničenim dotokom sirove nafte, prekidom platnih tokova sa inostranstvom i rastom troškova poslovanja.
Stupanje američkih sankcija na snagu moglo bi da uzdrma ne samo poslovanje kompanije, već i širu energetsku i fiskalnu stabilnost države, ocenjuju analitičari.
Iako je kompanija ponovo u petak kasno podnela dopunjeni zahtev za odlaganje primene sankcija SAD, situacija je i dalje neizvesna.
NIS je već u prvoj polovini 2025. godine poslovao s padom prihoda i prelaskom u gubitak, pokazuje finansijski izveštaj kompanije za prvih šest meseci. Ukupni prihodi iznosili su 145,8 milijardi dinara, što je 27 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, dok je zabeležen neto gubitak od 3,6 milijardi dinara. Zaduženost prema bankama je, doduše, smanjena, ali je i dalje visoka i iznosi oko 516 miliona evra.
Prekid dotoka nafte glavni rizik
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Ljubodrag Savić, smatra da bi sankcije mogle preseći ključni pravac snabdevanja naftom.
"Ako dođe do sankcija, izvesno je da nema dotoka preko Janafa, a tamo se prerađivalo oko 3,5 miliona tona godišnje. Rezerve u Srbiji obezbeđuju tek oko 870.000 tona, što znači da NIS može da radi, ali tek sa petinom kapaciteta. A to bi imalo posledice po privredu i potrošače“, kaže Savić za portal BizSrbija.
Ipak, on dodaje da rezerve derivata mogu pokriti nekoliko meseci potrošnje, pa se kratkoročno ne očekuju nestašice. Problem bi, međutim, mogao da se pojavi kasnije – kroz rast cena goriva.
"Ako se smanji ponuda, logično je da cena ide naviše. Država, međutim, može da ublaži udar smanjenjem akciza ili PDV-a“, navodi profesor.
Savić podseća da NIS ima ogroman značaj za javne finansije – učestvuje sa više od 11% u prihodu budžeta Srbije.
Iz Ministarstva finansija nisui stigli odgovori za BizSrbija o tome koliko tačno NIS plačća poreza Srbiji, mimo carina, akciza i PDV-a koje samo prosleđuje od prodatog goriva državi.
Poverioci pod pritiskom
Eventualne sankcije ne bi, prema Savićevim rečima, ugrozile domaći platni promet, ali bi mogle zakomplikovati međunarodna plaćanja.
"Najveći problem bio bi plaćanje prema EU partnerima, poput Mađarske, ako bi NIS uvozio derivate iz tog pravca. Ipak, domaće banke mogu da preuzmu veći deo prometa. A u krajnjoj liniji, gorivo se može nabavljati i gotovinom, kao što se nekad radilo – veći problem je da li će ga uopšte biti“, kaže on.
U bankarskom sektoru se već pominje mogućnost da NIS, ukoliko strane banke obustave saradnju iz straha od sankcija, prebaci svoj platni promet u Poštansku štedionicu, banku u državnom vlasništvu.
Pored izazova u snabdevanju, otvoreno je i pitanje poverilaca. Od ukupno 516 miliona evra koje NIS duguje bankama, oko 180 miliona dospeva na naplatu do kraja ove godine.
U komercijalnim bankama nisu hteli zvanično da komentarišu šta bi se desilo u slučaju uvođenja sankcija, ali ističu da zadržavaju pravo da naplate svoja potraživanja.
Kako misle da se nose sa ovim administrativno-finansijskim problemom, nisu prokomentarisali ni iz Gasproma u Rusiji, kojima je BizSrbija takođe poslao upit.
Politički kontekst i ekonomska realnost
Profesor Savić smatra da su ekonomski efekti samo jedan deo šireg geopolitičkog odnosa.
"Sankcije se lako uvode, ali teško ukidaju. Srbija nije direktna meta, ali bi mogla postati najveća kolateralna šteta sukoba velikih sila – Amerike i Rusije“, ocenjuje on.
Kako se rok približava, postaje izvesno da će NIS, ali i čitava energetska infrastruktura zemlje, od 8. oktobra biti pod značajnim pritiskom.
Ključno pitanje ostaje – na koji način država planira da obezbedi kontinuitet snabdevanja tržišta i servisiranje obaveza kompanije koja čini kičmu srpske energetike.
Tu nema mnogo prostora za manevar jer tu se kao i u svakom "ratu", a ovo je za nas upravo takva situacija, sve svodi na pitanje logistike. Čak i kada bi se našla mogućnost da se nafta ili derivati plate, piitanje je da li imamo gde da ih nabavimo kao i kako da ih prevezemo.
Čak i da rafinerije u okruženju, a ima ih mađarski Mol, austrijski OMV, grčki Helenik petroleum (Paneuropean Oil and Industrial Holdings)... sve do ruskog Lukoila u Bugarskoj, žele da prodaju gorivo (naftu za preradu u NIS-u teško da bi smeli) Srbiji, pitranje je da li imaju kapaciteta da popune izbacivanje iz igre čitaved jedne rafinerije kao što je on u Pančevu.
Zatim sledi pitanje transporta. Nafta i derivati su veoma zahtevni za transport, jer zahtevaju posebne barže, vagone i kamione, zatim usputne cisterne, pretovarna mesta sa pumpama...
Srbija nema svoje veliko rečno brodarstvo koje bi iznelo teret transporta Dunavom, a kompanije iz okolnih zemlaja, redom članica EU teško da bi se tu mešale. Čak i da gorivo nekako doće od Srbije, tolika količina bi uz velike teškoće mogla da se transportuje do samih pumpi.
Na kraju , pitanje je ko bi na tim pumpama kupovao, jer građanima je svakako svejedno ko je vlasnik pumpe, ali firmama koje iz Srbije posluju u svetu i nije. Svaka saradnja sa NIS-om pod punim sankcijama mogla bi se tumačiti kao kršenje sankcija i za to snositi posledice izvan granica zemlje.
A kada se jednom nađete na listi "sumnjivih" ili prekršilaca, sa nje se teško skida.
I na kraju, svako poređenje da devedestima i sankcijama UN je bespredmetno, jer tada je Jugoslavija/Srbija mogla da "švercuje" gorivo iz Rumunije i Bugarske a danas su to zemlje EU.
