Narodna banka Srbije (NBS) uspeva da inflaciju drži u ciljanom koridoru, izvoz Srbije raste brže od uvoza, promet u trgovini na malo je među najbržima u Evropi, a bruto domaći proizvod (BDP) u prvih pet meseci ove godine porastao je za oko 3,6 odsto, iznose autori u najnovijoj publikaciji Makroekonomske analize i trendovi (MAT) koju izdaje Privredna komora Srbije (PKS) i Ekonomski institut.
Ipak, kako navode, iza solidnih makroekonomskih pokazatelja kriju se značajne razlike među sektorima privrede, dok industrija i dalje trpi posledice problema u energetici, poslovanja NIS-ove rafinerije i slabe tražnje iz Evrope.
Prema najnovijoj analizi MAT-a, realni BDP Srbije u periodu januar-maj 2026. godine međugodišnje je povećan za oko 3,6 odsto. Posmatrano sa proizvodne strane, gotovo svi sektori ostvarili su rast, dok je jedini negativan doprinos došao iz građevinarstva, koje beleži neznatan pad i umanjuje ukupni rast za 0,55 procentnih poena.
Industrijska proizvodnja u prvih pet meseci povećana je za 0,6 odsto, dok je prerađivačka industrija ostvarila rast od 1,6 procenata. Istovremeno, spoljnotrgovinska razmena nastavlja pozitivan trend, pri čemu izvoz raste znatno brže od uvoza. Pokrivenost robnog uvoza izvozom dostigla je 83,1 odsto, što predstavlja značajno poboljšanje u odnosu na 77,9 odsto koliko je iznosila u istom periodu prošle godine.
Srbija se, prema podacima Evrostata, u prvih pet meseci nalazi među evropskim liderima po rastu realnog prometa u trgovini na malo. Istovremeno, rast zarada nastavlja da nadmašuje troškove života. U martu je prosečna neto zarada bila za 10,9 odsto viša od prosečne potrošačke korpe, dok je u odnosu na minimalnu potrošačku korpu bila veća za čak 115,1 odsto.
Inflacija se i dalje kreće u granicama cilja NBS, a privremeno odstupanje iznad gornje granice ciljanog koridora očekuje se tek krajem godine. Pritom je Srbija i dalje među zemljama sa nižom inflacijom u Evropi, budući da je u maju veću međugodišnju inflaciju od Srbije imalo devet od 27 članica Evropske unije.
Industrija se vraća rastu, ali uz velike razlike među sektorima
Industrijska proizvodnja u maju bila je za 0,3 odsto veća nego u istom mesecu prošle godine. Rast je ostvaren u prerađivačkoj industriji, koja je povećana za 1,4 odsto, kao i u rudarstvu, gde je proizvodnja porasla za 3,2 procenta. Nasuprot tome, proizvodnja u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacije smanjena je za 8,6 odsto.
U MAT-u ocenjuju da je povoljnija dinamika tokom prethodna tri meseca omogućila povratak dugoročnog trend-ciklusa industrijske proizvodnje na putanju rasta započetu sredinom prošle decenije.
Kumulativno posmatrano, industrijska proizvodnja u prvih pet meseci povećana je za 0,6 odsto. Prerađivačka industrija ostvarila je rast od 1,6 procenata, dok su rudarstvo i elektroprivreda zabeležili pad od 0,5, odnosno 3,2 odsto.
Analiza dugoročnih trendova pokazuje da se proizvodnja stabilizovala u rudarstvu i prerađivačkoj industriji, ali na nivou koji je i dalje oko 1,5 do dva odsto niži od prošlogodišnjeg proseka. Istovremeno, elektroprivreda nastavlja da beleži silazni trend.
Ugalj nosi rudarstvo, hidroelektrane ostaju problem
Rast rudarske proizvodnje u maju gotovo u potpunosti proizlazi iz eksploatacije uglja, koja je povećana za 21,7 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.
Ostale rudarske oblasti ostvarile su znatno slabije rezultate. Eksploatacija ruda metala smanjena je za 1,9 odsto, eksploatacija sirove nafte i prirodnog gasa takođe za 1,9 procenata, dok je ostalo rudarstvo palo za 10,1 odsto.
Elektroprivreda ostaje najslabija karika industrije. Sektor koji učestvuje sa gotovo 15 odsto u ukupnoj industrijskoj proizvodnji već deset meseci beleži kontinuirani pad dugoročnog trenda, po prosečnoj mesečnoj stopi od oko 0,8 odsto.
Podaci za maj potvrđuju nastavak problema u proizvodnji hidroelektrične energije. Iako su preliminarni podaci za jun pokazali blago međugodišnje poboljšanje, proizvodnja hidroenergije od početka godine i dalje je za 11,2 odsto ispod višegodišnjeg proseka.
Prerađivačka industrija iznenadila oporavkom
Još krajem prošle godine MAT je procenjivao da će prerađivačka industrija tokom 2026. poslovati u znatno nepovoljnijim uslovima, pre svega zbog problema u radu NIS-ove Rafinerije nafte u Pančevu.
Međutim, februar je doneo preokret, a rezultati iz marta i aprila prevazišli su i najoptimističnije prognoze.
Prerađivačka industrija je u martu zabeležila međugodišnji rast od čak 8,4 odsto, u aprilu 5,3 odsto, dok je u maju rast usporio na 1,4 procenta. Tokom maja proizvodnja je povećana u 13 od ukupno 24 oblasti prerađivačke industrije, koje zajedno čine gotovo 62 odsto sektora.
Posebno je značajno što je među oblastima koje beleže rast ponovo proizvodnja koksa i derivata nafte, što potvrđuje koliko veliki uticaj ova grana ima na ukupne rezultate industrije.
Iako problemi u poslovanju pančevačke rafinerije nisu rešeni i proizvodnja se i dalje odvija otežano, čak je i privremena normalizacija rada imala snažan pozitivan efekat. Samo proizvodnja koksa i derivata nafte doprinela je majskom rastu prerađivačke industrije sa 1,17 procentnih poena, dok je proizvodnja hemikalija dodala još 0,87 poena.
Najveći pojedinačni doprinos ipak je dala proizvodnja motornih vozila i prikolica, sa 1,83 procentna poena, dok su značajan doprinos ostvarile i proizvodnja električne opreme, kao i proizvodnja mašina i opreme.
Novi najveći problem više nije rafinerija
U MAT-u ukazuju da proizvodnja koksa i derivata nafte više nije glavni razlog usporavanja prerađivačke industrije. Tu ulogu sada preuzima proizvodnja osnovnih metala.
Kriza izazvana američkim sankcijama prema ruskom vlasništvu u NIS-u ograničila je snabdevanje i narušila kontinuitet proizvodnje, ali se situacija donekle stabilizovala.
S druge strane, proizvodnja osnovnih metala suočava se sa posledicama evropskih protekcionističkih mera koje značajno otežavaju poslovanje Železare Smederevo. U MAT-u ocenjuju da su obe industrijske grane ograničene gotovo isključivo spoljnim faktorima, a ne domaćim ekonomskim uslovima.
Evropa ostaje najveći izazov
Ključni problem za domaću prerađivačku industriju i dalje predstavlja slaba tražnja iz evrozone.
Visoki troškovi energije, industrijsko restrukturiranje i zelena tranzicija nastavljaju da opterećuju evropsku privredu, koja gubi konkurentnost u odnosu na Kinu i Sjedinjene Američke Države uprkos programima za podsticanje domaće proizvodnje.
Istovremeno, inflacija u evrozoni ponovo raste i dostigla je najviši nivo od septembra 2023. godine, što dodatno otežava oporavak industrijske aktivnosti.
Prehrambena industrija ključni oslonac
Posebnu pažnju analitičari posvećuju prehrambenoj industriji, koja čini gotovo petinu ukupne prerađivačke industrije Srbije i predstavlja jedan od najvažnijih stubova domaće privrede.
Njeni rezultati direktno utiču na ukupna industrijska kretanja, ali je proizvodnja izrazito promenljiva.
Nakon međugodišnjeg rasta od 3,7 odsto u martu, proizvodnja je u aprilu pala za 0,6 odsto, dok je u maju zabeležila tek simboličan rast od 0,4 procenta.
Upravo zbog velikog učešća u industrijskoj proizvodnji, kretanja u prehrambenom sektoru i narednih meseci imaće značajan uticaj na ukupne performanse srpske industrije i privredni rast.
