Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) saopštila je danas da će globalni privredni rast usporiti sa 3,4% u 2025. na 2,8% u 2026. zbog rata na Bliskom istoku, dok se u 2027. očekuje delimični oporavak na 3,1% rasta.
Navedeni osnovni scenario prognoze podrazumeva ograničene poremećaje u snabdevanju i postepeni oporavak proizvodnje i izvoza energenata iz zemalja Persijskog zaliva od sredine 2026. godine.
Drugi, nepovoljniji scenario, predviđa da bi poremećaji u proizvodnji i izvozu energenata mogli da potraju tokom čitave 2027. godine, uz više cene energije, povećan rizik od nestašica i zaoštravanje globalnih finansijskih uslova.
U slučaju dugotrajnog poremećaja na energetskim tržištima, globalni privredni rast mogao bi da padne na 2,1% u 2026. i svega 1,8% u 2027. godini.
OECD upozorava da bi posledice bile posebno izražene u Aziji, Evropi i zemljama u razvoju koje su najviše izložene rastu cena energije i hrane.
U tom scenariju rast ekonomija članica OECD-a iznosio bi samo 0,9% u 2026. i 0,5% u 2027. godini, u poređenju sa 1,5 i 1,7% koliko se očekuje u slučaju bržeg smirivanja krize.
Organizacija navodi da energetski šok podstiče rast cena sirovina, dok se indirektni efekti prenose na čitavu ekonomiju, posebno kroz više troškove poljoprivredne proizvodnje i hrane.
Inflacija, nezaposlenost, slabije investicije…
Pored toga, u slučaju dugotrajnog konflikta na Bliskom istoku svetu preti i rast inflacije i nezaposlenosti, kao i slabljenje investicija, navodi OECD na svojoj veb stranici.
Glavni ekonomista OECD-a Stefano Skarpeta rekao je da bi trajno rešavanje sukoba donelo olakšanje ne samo regionu Bliskog istoka, već i svetskoj ekonomiji, upozoravajući da ekonomski i društveni troškovi rastu sa svakim produžavanjem krize.
OECD ističe da su posebno ugrožene zemlje u razvoju koje raspolažu ograničenim energetskim rezervama, imaju veće učešće hrane i energije u potrošnji domaćinstava, slabije javne finansije i ranjivije valute.
„Vlade imaju niz kratkoročnih opcija za ublažavanje posledica krize u snabdevanju energijom, posebno za najranjivija domaćinstva i mala preduzeća“, dodao je Skarpeta.
Kako je naveo, aktuelna kriza ukazuje da je hitno potrebno smanjiti zavisnost privreda od uvoza fosilnih goriva.
