Odluka američkih vlasti da zabrani uvoz bakra iz Srbije, odnosno od kompanije Ziđin koper Srbija (Zijin Copoper Serbia), imaće određene posledice na srpsku ekonomiju ali ne bi trebalo da značajnije ugrozi poslovanje same kompanije koja je poslovno orijentisana ka istoku. Međutim ostaje ozbiljan problem pitanja ljudskih i radničkih prava, piše Bloomberg Adrija.
Ziđin ima važnu ulogu u ekonomskom razvoju istočne Srbije, ali odluka američke carine mogla bi imati veće posledice na političkom nego na ekonomskom planu. Izvoz bakra ide mahom u Kinu, tako da sa te strane ni kompanija ni Srbija nemaju problem ali odluka američke Carinske i granične služba u prvi plan ponovo vraća i pitanje poštovanja prava radnika, kao bitnog standarda u današnjem poslovanju u svetu, podseća direktorka nevladine organizacije Astra, Marija Anđelković.
„Mnoge zemlje imaju propise za dužnu pažnju (due diligence) u lancima snabdevanja. Ovi mehanizmi, poput zakona i ESG standarda, treba da osiguraju etičko i održivo poslovanje, imajući u vidu ranija česta kršenja i zloupotrebe prava radnika, posebno u zemljama u razvoju. Srbija, za razliku od SAD, Nemačke, Francuske i Evropske unije, nema takav zakon“, kaže Anđelković.
Ona ocenjuje da ovu odluku američke carine ne treba posmatrati kao pitanje trgovinskih odnosa Srbije i SAD, već više kao upozorenje da „nešto ozbiljno ne valja sa zaštitom radničkih prava i sprečavanjem prinudnog rada“. Istakla je da nije reč o presudi, već o administrativnoj meri koju je carina donela na osnovu dokaza do kojih je došla tokom svoje istrage.
Podsetila je da je Srbija nedavno usvojila zakon o borbi protiv trgovine ljudima i podršci žrtvama, koji će se primenjivati od 1. januara 2027. godine, i da je ratifikovala gotovo sve konvencije UN protiv trgovine ljudima, kao i konvencije Međunarodne organizacije rada, osim konvencije UN o zaštiti migrantskih radnika i njihovih porodica.
"S jedne strane smo liberalizovali dovođenje radne snage zbog nedostatka radnika, a ne pružamo im zaštitu", kaže ona i ističe da strani radnici moraju imati jednaka prava kao i srpski, kao i da postoji veliki broj indikatora da su migrantski radnici često u ropskom položaju. Ona je istakla da su domaći radnici u boljem položaju od migrantskih radnika jer su bolje informisani, znaju jezik i na domaćem su terenu.
Ziđin „ispituje navode“
Kada je reč o Ziđinu u Srbiji, postoje određene zabrinutosti kada je reč o tretmanu pre svega stranih radnika, o čemu nema izveštaja nadležnih institucija, dok su većinu informacija prikupile nevladine organizacije na osnovu svedočenja radnika, uključujući i kinesku organizaciju China Labour Watch, koja je, navodi Anđelković, prikupljala dokaze na terenu.
Kompanija Serbia Zijin Copper je povodom odluke američke carine saopštila da je upoznata sa tom odlukom i da ovu situaciju shvata veoma ozbiljno. "Kompanija se protivi svim oblicima prinudnog rada i ostaje posvećena poštovanju važećih zakona, kao i međunarodno priznatih standarda rada i ljudskih prava koji se odnose na sprečavanje prinudnog rada", navela je ta kompanija i dodala da "trenutno sprovodi sveobuhvatnu proveru i procenu relevantnih pitanja".
Sagovornici Bloomberg Adrije ističu da je bitno da institucije ispitaju navode i preduzmu korake. Astra je, kako navodi direktorka ove organizacije, dostavljala nadležnim institucijama saznanja o različitim vrstama pritisaka, poput zadržavanja ličnih dokumenata, pretnji deportacijama i drugo, ali su reakcije uglavnom izostajale kada je reč o radnoj eksploataciji.
Stefan Vladisavljev, programski direktor Fondacije BFPE, kaže za Bloomberg Adriju da se ove mere mogu tumačiti i u kontekstu sve zategnutijih odnosa SAD i Kine, iako su samo nekoliko nedelja ranije, na sastanku u Pekingu početkom maja, predsednici SAD i Kine, Donald Trump i Xi Jinping, govorili o odnosima kao konstruktivnim.
Mada, i Vladisavljev podseća da je od samog početka poslovanja kineska kompanija dovodila značajniji broj radnika iz Kine, koji su često izmešteni iz samog grada i smešteni u smeštajnim kapacitetima kojima je teško pristupiti, bez mogućnosti da se asimiluju, pa čak i da se slobodno kreću.
Geopolitička „prilika“
Osim pitanja poštovanja radnih prava u Srbiji, ova odluka se u širem kontekstu može tumačiti kao odraz tenzija u odnosima SAD i Kine, imajući u vidu da Vašington nastoji da smanji zavisnost od Kine u snabdevanju retkim mineralima i drugim ključnim sirovinama, uključujući bakar.
Američka carinska i granična služba (CBP) polovinom juna odlučila je da zaustavi uvoz bakra koji proizvodi Zijin u Srbiji, a kao razlog je navela pribegavanje prinudnom radu, odnosno kršenje prava radnika po šest osnova, uključujući zloupotrebu ranjivosti, zadržavanje plata, zastrašivanje i pretnje, ograničavanje kretanja, zadržavanje ličnih dokumenata i prekomerni prekovremeni rad.
„Američki proizvođači suočavaju se sa nelojalnom konkurencijom kada strane kompanije smanjuju troškove korišćenjem prinudnog rada. Sprovođenjem zakona protiv prinudnog rada, CBP ne samo da štiti ljudska prava, već i ekonomsku bezbednost naše zemlje“, izjavila je izvršna pomoćnica komesara za trgovinu pri CBP, Suzan S. Tomas, navodi se u saopštenju američke carine.
To nije prvi put da CBP donosi ovakvu odluku protiv neke kineske kompanije u Srbiji. Ova služba je u decembru prošle godine zbog sumnje na korišćenje prinudnog rada zaustavila uvoz automobilskih guma koje u Srbiji proizvodi Linglong International Europe.
Restrikcije u vezi sa poslovanjem Ziđina predstavljaju jednu vrstu reperkusija, odraz tenzija na globalnom nivou između velikih svetskih sila, pre svega odnosa SAD i Kine, kaže Vladisavljev.
„Umesto poboljšanja nakon samita u Pekingu, dolazi do daljeg zaoštravanja odnosa, pre svega u ekonomskim oblastima koje se smatraju osetljivim, odnosno u lancima snabdevanja i manevrisanju retkim mineralima i ključnim sirovinama. Kada je reč o poslovanju Kine na globalnom nivou, postoji zabrinutost zbog određene monopolizacije prirodnih resursa, pre svega u državama globalnog juga, sa kojima je Kina u proteklih oko 15 godina izgradila izuzetno bliske ekonomske i političke odnose“, navodi Vladisavljević.
Strateški važna sirovina
Američka administracija je nedavno pokrenula ambiciozan plan vredan 12 milijardi dolara, kako bi obezbedila ključne sirovine i smanjila zavisnost od Kine. Inicijativa "Projekat Vault" treba da omogući američkim kompanijama da, uz podršku američke Export-Import (EXIM) banke i privatnog kapitala, pronađu nove izvore ključnih sirovina.
Projekat, kako ističe Vladisavljev, ima dvostruku ulogu: da obezbedi lakši pristup i diverzifikaciju lanca snabdevanja Americi, ali i da istovremeno kineskim kompanijama ograniči pristup, odnosno da oteža njihovo poslovanje sa američkim kompanijama i SAD.
Prema pisanju Bloomberga dugoročno se očekuje snažan rast globalne potražnje za bakrom. BloombergNEF procenjuje da bi potrošnja, u osnovnom scenariju, mogla da poraste za više od trećine do 2035. godine.
Glavni pokretači ovog trenda podrazumevaju kontinuirani prelazak na čistije izvore energije, poput solarnih panela i vetroturbina, sve veću upotrebu električnih vozila i širenje elektroenergetskih mreža. Prema organizaciji Copper Development Association, električna vozila mogu zahtevati više od tri puta više bakra nego benzinski i dizel automobili.
Tu je i širenje data centara za veštačku inteligenciju, koje tek počinje. Bakar je ključna komponenta servera, sistema za hlađenje, priključaka za napajanje i brojnih rezervnih delova osmišljenih kako bi se zastoji sveli na minimum. Data centri za AI energetski su znatno zahtevniji od tradicionalnih objekata i mogu koristiti i do četiri puta više bakra.
I Ziđin se sprema na veću potražnju
Prema strateškim dokumentima Srbije, zemlja raspolaže značajnim rezervama bakra koji je na listi kritičnih mineralnih sirovina SAD iz 2025. godine. Bakar se eksploatiše u okviru nekadašnjeg Rudnika bakra i topionice "Bor", sada Serbia Zijin Coppera, koji je u vlasništvu kineske korporacije Zijin Mining Group od 2018.
Od preuzimanja vlasništva do kraja decembra 2024. godine, Serbia Zijin Copper proizveo je ukupno 487.868 tona bakra u koncentratu i 12.405 kilograma zlata.
U okviru kompanija Ziđin majnin grup (Zijin Mining Group) ruda bakra se u Srbiji eksploatiše na pet površinskih kopova i u dva podzemna rudnika. Od trenutnih proizvođača ruda olova i cinka, neki rudnici (Grot i Veliki Majdan) nalaze se pred iscrpljivanjem rezervi (imaju rezerve za ograničen vek proizvodnje), dok drugi rudnici imaju ograničene rezerve za nešto duži period eksploatacije (Rudnik).
Trenutno se planira samo otvaranje rudnika Karamanica, koji je u fazi projektovanja i izrade studije uticaja na životnu sredinu sa planiranom godišnjom proizvodnjom od 240.000 tona olova, cinka i bakra.
Radi se i prostorni plan za rudarsko-metaluršku zonu na istoku zemlje, Prostorni plana područja posebne namene rudarsko-metalurškog kompleksa "Čukaru Peki" i "Malka Golaja", koji je pokrenula Vlada Srbije a da novac obezbeđuje kineska kompanija u Boru.
