Pored očekivanog obustavljanja rada nuklearne elektrane Pakš, zbog niskog vodostaja Dunava mađarskoj energetici problem pravi i kvar u termoelektrani Dunamenti, što bi moglo da dovede do neviđene krize struje u zemlji. Hoće li trpeti uvoz struje u Srbiju?
Kvarom u termoelektrani došlo je do gubitka dodatnih 400 megavata kapaciteta, što bi od ponedeljka, kako je naveo mađarski premijer Peter Mađar, moglo da dovede do krize u snabdevanju energijom bez presedana u Mađarskoj.
Mađar je u vanrednoj objavi na Fejsbuku takođe potvrdio da će se, zbog rekordno niskog vodostaja Dunava, proizvodnja u nuklearnoj elektrani Pakš potpuno zaustaviti u narednih 24 do 72 sata, što se nikada ranije nije dogodilo.
To znači da se najkasnije od ponedeljka, očekuje gubitak od 2.000 megavata u mađarskoj proizvodnji energije, dok potražnja za električnom energijom od strane domaćinstava i preduzeća nastavlja da raste usled sve većih vrućina, preneo je mađarski portal Index.hu.
Premijer je dodao da vodostaj Dunava kod Pakša trenutno iznosi minus 121 centimetar, kao i da bi ta vrednost mogla dodatno da opadne u narednim nedeljama.
Prema rečima Mađara, ponovno pokretanje nuklearne elektrane se svakako ne očekuje u kratkom roku, ali je istovremeno uverio javnost da to ne predstavlja nikakvu opasnost.
On je naglasio da se svi koraci preduzimaju u skladu sa najstrožim bezbednosnim propisima.
Mađarski premijer je ukazao da je u sredu, zbog tehničkog kvara, obustavljen i rad termoelektrane Dunamenti, što je rezultiralo gubitkom dodatnih 400 megavata kapaciteta, što čini ukupno 2.400 megavata.
On je dodao da će se sastati sa ministrom privrede i energetike, Ištvanom Kapitanjem, kako bi se informisao o toku otklanjanja kvara i očekivanom datumu ponovnog priključenja na mrežu.
Očekuje se da će potpuno zaustavljanje rada nuklearke Pakš, kvar u termoelektrani Dunamenti, kao i potrošnja koja se približava istorijskom maksimumu dovesti do kritične situacije u snabdevanju energijom u Mađarskoj, najkasnije od ponedeljka, što je, kako je naveo Mađar, situacija bez presedana u istoriji zemlje.
Premijer je ukazao da ova obustavljanja rada, neprilike i uvoz električne energije, koji su prouzrokovali desetine milijardi dodatnih troškova, ne bi bili neophodni da je prethodna vlada završila izgradnju nove pumpne stanice u Pakšu, navodi portal.
Peter Mađar je naglasio da, po nalogu vlade, operater sistema, kompanija MAVIR, poziva desetine velikih potrošača priključenih na visokonaponsku mrežu da dobrovoljno ograniče potrošnju električne energije tokom najkritičnijeg perioda, između 17 i 22 časa.
On je takođe istakao da je vlada počela sa pripremom neophodnih zakonskih akata kako bi mogla da interveniše, pa čak i nametne obavezu, u pogledu planiranih, privremenih isključenja određenih velikih potrošača, a sve radi očuvanja energetske bezbednosti zemlje.
Hoće li trpeti uvoz struje u Srbiju?
I Srbija ima problema sa količinama proizvedene struje jer je zbog niskog vodostaja Dunava, proizvodnja u hiodroelektranama na Đerdapu pala je na trećinu prosečne.
Direktor za proizvodnju električne energije u hidroelektrani Đerdap Davor Maljoković rekao je danas da se proizvodnja električne energije odvija bez prekida i da energetska stabilnost zemlje ni u jednom trenutku ne može biti ugrožena.
„Trenutna hidrološka situacija na Dunavu je ekstremno loša. Dotok je trenutno oko 1.600 metara kubnih u sekundi i daleko niži od biološkog minimuma koji iznosi 2.350 kubika u sekundi. Ovo je druga godina po redu sa ekstremno lošom hidrološkom situacijom“, rekao je Maljoković za Radio Beograd.
Podsećajući na ranije podatke, Maljoković je naveo da je prosečni godišnji dotok od početka rada sistema Đerdap 1 iznosio 5.341 kubik u sekundi.
S druge strane, 2023. godina zabeležila je rekordno najniži dotok od početka rada u iznosu od svega prosečnih 3.698 kubika u sekundi.
Istorijski minimum od 1.500 kubika u sekundi zabeležen je do sada dva puta - 15. januara 1985. godine i 1. septembra 2003. godine.
Očekuje se da će taj minimum tokom avgusta biti prevaziđen i da će pasti čak ispod 1.400 kubnih metara.
Problem koji imaju Mađari mogao bi da poremeti uvoz struje, kada je to neophodno.
Prema podacima iz 2024. godine iz Mađarske (odnosno preko Mađarske jer većina te struje je od treće strane, sa berze), dolazi 2,85 Twh, dok je izvoz bio oko 3,18 TWh godišnje. Te godine Srbija je ukupno uvezla 7,2 TWh (prema AERS-u), a „mađarski deo“ je bio otprilike 40% ukupnog uvoza.
U letnjim mesecima slika se, baš zbog niskog Dunava, menja i tada Srbiji treba više struje iz uvoza.
