Ekonomija evrozone porasla je brže nego što se očekivalo u drugom kvartalu 2026. godine, za 0,4 odsto u odnosu na prethodno tromesečje, zahvaljujući snažnim ulaganjima u veštačku inteligenciju, državnoj potrošnji i otpornijoj aktivnosti potrošača, pokazali su danas objavljeni preliminarni podaci Evrostata.
Na godišnjem nivou, privreda evrozone ubrzala je rast na jedan odsto, što je znatno iznad očekivanja analitičara koji su prognozirali povećanje od 0,5 odsto, prenosi Rojters.
Najveći doprinos rastu došao je iz oblasti investicija, posebno u infrastrukturu za veštačku inteligenciju, dok je domaća potrošnja ostala stabilnija nego što se očekivalo.
Istovremeno, vlade evropskih zemalja postepeno povećavaju ulaganja u odbranu i infrastrukturu, što dodatno podržava ekonomsku aktivnost.
Ako se osvrnemo na najveće ekonomije evrozone, Nemačka, Francuska i Italija porasle su po 0,2 odsto na kvartalnom nivou, dok je Španija nastavila da predvodi blok sa rastom od 0,7 odsto.
Holandija je povećala ekonomsku aktivnost za 0,4 odsto, dvostruko više od očekivanja analitičara.
Posebno iznenađenje predstavljala je industrija, koja je uprkos visokim cenama energije uspela da izbegne novi pad i čak doprinese rastu.
Ekonomisti upozoravaju da deo trenutnog ubrzanja možda neće biti dugotrajan, pošto su na rezultateuticali i jednokratni faktori, uključujući promene u trgovinskim tokovima i povećanu potražnju zbog straha od budućih nestašica proizvoda.
Nezaposlenost u evrozoni ostala je stabilna na 6,3 odsto u junu, dok su pokazatelji ekonomskog raspoloženja bili bolji od očekivanja, naročito zahvaljujući poboljšanju sentimenta u industriji i uslugama.
