Čelnik onog što smatramo svetskom fudbalskom asocijacijom priprema prodaju najboljeg „biznisa“ FIFA – organizacije Svetskog prvenstva – privatnim investitorima bliskim aktuelnom američkom predsedniku Donaldu Trampu. Fudbalska javnost, ali i UEFA, kao najmoćniji i najbogatiji deo asocijacije, oštro protiv.
Plan o kooperaciji organizacija budućih Mundijala s bogatim privatnim biznismenima, do javnosti je stigao samo nekoliko dana posle najunosnijeg prvenstva u istoriji, Svetskog kupa 2026 (SAD, Kanada, Meksiko) i izazvao je oštru reakciju prvenstveno UEFA, koja upozorava da fudbal „nije roba na prodaju“.
Odmah po završetku Mundijala, londonski Tajms je objavio da predsednik FIFA, Đani Infantino, priprema potez kakav svetski fudbal do sada nije video – prodaju manjinskog udela u komercijalnim pravima Mundijala privatnim investitorima.
Prema pisanju lista, reč je o planu vrednom više od 17 milijardi evra, u kojem bi FIFA zadržala većinski udeo, dok bi investitori bliski krugu oko predsednika SAD Donalda Trampa, uz posredovanje banke JP Morgan, ušli u posao kroz novoosnovano preduzeće.
FIFA je potvrdila deo priče, ali je pokušala da ublaži utisak nazivajući projekat „FIFA Forward Enterprise“ i najavljujući da namerava da prikupi 4,2 milijarde dolara od „pažljivo odabranih dugoročnih investitora“. UEFA je odgovorila munjevito i besno, upozoravajući da „suština i upravljanje fudbalom nisu roba za prodaju“.
Mundijal kao najunosniji biznis događaj u sportu
Da bi se razumelo zašto se podigla ovolika prašina, i kako je moguće da su privatni investitori zainteresovani za neki ovakav sportski događaj (na Olimpijadama oraganizatori redovno gube milione dolara, jer stvar je u prestižu a ne zaradi), dovoljno je pogledati brojke poslednja dva ciklusa Svetskog prvenstva.
Katar 2022. doneo je FIFA tada rekordnih 7,5 milijardi dolara prihoda u četvorogodišnjem ciklusu vezanom za taj turnir – milijardu dolara više nego što je organizacija zaradila u ciklusu u Rusiji 2018. godine. Taj istorijski maksimum, deluje kao drugorazredan u odnosu na ono što se desilo ove godine.
Mundijal 2026. u Sjedinjenim Državama, Meksiku i Kanadi, prvi sa čak 48 selekcija i 104 utakmice (umesto dosadašnjih 32 tima i 64 meča), od starta je najavljivan kao finansijski rekorder. FIFA je prvobitno procenjivala prihod od oko 11 milijardi dolara, da bi se, prema pisanju londonskog Gardijana, ta procena tokom turnira popela na 13, a potom i na 15 milijardi dolara.
Prihod od TV prava premašio je 4,2 milijarde dolara, prihodi od sponzorstava popeli su se iznad 2,8 milijardi, dok su prihodi od ulaznica i takozvane „hospitality“ ponude skočili sa oko 950 miliona dolara u Kataru na blizu tri milijarde dolara u Severnoj Americi. Rast od više od 200 odsto. Drugim rečima, samo proširenje turnira sa 32 na 48 timova, uz veće tržište Severne Amerike, gotovo je udvostručilo prihod FIFA u odnosu na prethodni ciklus.
Skok napred: Duplo veći Mundijal
Upravo ta matematika stoji iza plana da se broj učesnika Svetskog prvenstva 2030. godine dodatno poveća, ovog puta na neverovatnih 64 selekcije, čime bi turnir imao 128 utakmica – duplo više u odnosu na format koji je važio od 1998. do 2022. godine.
Predlog je u FIFA prvi put iznet još 2025. godine, formalno na inicijativu urugvajskog delegata i južnoameričkog fudbalskog saveza Konmebol. Obrazloženje je da bi tako svih deset članica te konfederacije, uključujući Venecuelu, koja se nikada nije plasirala na Mundijal, dobilo šansu da učestvuje na jubilarnom, stotom rođendanu turnira.
Mundijal 2030. već je zamišljen kao najrasprostranjeniji dosad – domaćini su Španija, Portugalija i Maroko, dok će po tri utakmice prvog kola, u čast vekovnog jubileja prvog Svetskog prvenstva iz 1930, biti odigrane u Urugvaju, Argentini i Paragvaju.
Računica iz senke
Predsednik Infantino je posle završetka Mundijala u Severnoj Americi otvoreno najavio da će predlog o 64 tima biti formalno razmatran, ocenjujući širenje na 48 selekcija kao „stopostotno ispravnu odluku“ i „ogroman uspeh“.
Iza te retorike o inkluzivnosti, ispostavlja se, krije se i čisto finansijska računica – veći broj utakmica i reprezentacija znači i veći prihod od TV prava, sponzorstava i karata. Deo sponzora, uključujući Koka-kolu, Adidas i kinesku grupaciju Vanda, već je pre više od decenije otkupio prava računajući na format sa 64 utakmice, što dodatno otvara prostor za pregovore o proširenim paketima.
Upravo se u taj kontekst uklapa i najava prodaje udela u Mundijalu privatnim investitorima – što je turnir veći i unosniji, to je i „paket“ koji se nudi tržištu vredniji.
Infantinova „penzija“: Šta tačno FIFA želi da proda
Prema navodima Tajmsa i Fajnenšel tajmsa, koji su prvi objavili detalje plana na osnovu procurelih informacija, Infantino bi kroz novo preduzeće „FIFA Forward Enterprise“ preuzeo ulogu sličnu komesaru posla, i to nakon što mu 2031. istekne tekući mandat na čelu FIFA.
Kompanija bi upravljala komercijalnim pravima Svetskog prvenstva za muškarce i žene, kao i Klupskog svetskog prvenstva, dok bi FIFA kao sportsko telo zadržala nadležnost nad svim pitanjima vezanim za takmičarski deo – kvalifikacije, format, pravila igre.
Prema izveštajima britanskih medija, FIFA je već stupila u kontakt sa firmom Thrive Capital Džoša Kušnera (brata Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa), kao jednim od mogućih „kamen-temeljaca“ investicije, dok bi JP Morgan imao ulogu strateškog savetnika na projektu.
FIFA je u zvaničnom saopštenju potvrdila nameru da proda manjinski, ne-kontrolni udeo u vrednosti do 4,2 milijarde dolara, uz obećanje da će zadržati većinsko vlasništvo i da će prihod biti raspoređen članicama.
(Već) Privatna organizacija
I sama FIFA, inače registrovana kao neprofitna organizacija u Švajcarskoj pa kao takva ne sme da isplaćuje dividende akcionarima, tvrdi da je reč o pažljivo osmišljenom finansijskom potezu koji treba da donese dodatni kapital za razvoj fudbala širom sveta, a ne o privatizaciji turnira.
A to što je registrovana baš u Švajcarskoj, svakako nije slučajnost. Iako se u globalnoj javnosti organizacija koja vodi „najvažniju sporednu stvar na svetu“ doživljava kao federacija ili u najgorem slučaju „svetsko fudbalsko javno preduzeće“, FIFA je formalno po švajcarskom pravu privatno udruženje. Ono što radi, radi po sopstvenim statutima („razvija i reguliše fudbal širom sveta, promoviše integritet, etiku i fer-plej, i organizuje takmičenja“), ali ne po formlanim instrukcijama kontinentalnih saveza kao što je UEFA, Konmebol ili afrički CAF.
Najveći deo prihoda FIFA ostvaruje kroz komercijalizaciju turnira, pre svega muškog Svetskog prvenstva: TV prava, sponzorstva, licenciranje, hospitality i prodaja ulaznica čine glavninu prihoda. FIFA posluje u četvorogodišnjim ciklusima, a oko 95% prihoda dolazi iz prava vezanih za Svetsko prvenstvo.
Kritičari upozoravaju da bi uvođenje privatnih investitora u komercijalnu srž Mundijala moglo da promeni logiku po kojoj se turnir vodi – od institucije u službi globalnog fudbala, ka proizvodu čiji je cilj prvenstveno prinos na uloženi kapital.
UEFA: „Fudbal nije roba na prodaju“
Reakcija Unije evropskih fudbalskih asocijacija (UEFA) je stigla gotovo istog trenutka kada je vest procurela u javnost. I u neuobičajeno oštrom tonu za zvaničnu komunikaciju krovne fudbalske asocijacije Evrope. U saopštenju koje je objavio Tajms, UEFA je poručila da plan „prelazi granicu koju fudbalske institucije nikada ne bi smele da pređu“, dodajući da „suština i upravljanje fudbalom nisu roba koja se može prodavati, pogotovo bez transparentnosti o tome ko od toga ima korist“.
Asocijacija sa sedištem u Nionu je poručila i da „fudbal ne pripada FIFA da bi ga stavljala na prodaju“, pozivajući klubove, lige, igrače, navijače i vlade da odbace inicijativu.
Iza formalnog jezika saopštenja stoji i dublja zabrinutost evropskog fudbala da bi ovakav aranžman mogao da otvori put uticaju privatnog kapitala, uključujući investitore povezane sa političkim vrhom SAD, na to ko dobija pristup emitovanju, sponzorskim paketima i, dugoročno, na sam format i kalendar takmičenja.
Nezvanično, pojedini sagovornici britanskih medija iz sveta fudbala ocenili su plan kao potencijalno „gori od projekta Superlige“ – pokušaja evropskih klubova iz 2021. da formiraju zatvorenu elitnu ligu mimo UEFA. Za razliku od Superlige, ovaj potez pogodio fudbal na svim nivoima, budući da se tiče same okosnice FIFA prihoda kojima se finansiraju sve njene 211 članice. Drugi izvor je upozorio na „neprihvatljiv“ sukob interesa, s obzirom na to da bi Infantino, prema navodima Tajmsa, sam mogao da postane čelnik novog komercijalnog entiteta pošto mu istekne predsednički mandat.
Veliki kapital pritiska sport
Spor oko prodaje udela u Mundijalu, u suštini, ogoljava tenziju koja u svetskom fudbalu tinja godinama – između potrebe za sve većim prihodima, koju Infantino otvoreno forsira kroz širenje turnira i novih takmičenja poput reformisanog Klupskog svetskog prvenstva, i otpora dela fudbalske javnosti da se najveći sportski događaj na planeti pretvori u finansijski instrument sa privatnim akcionarima.
Slično se već dogodilo 2019. godine, kada je komitet zainteresovanih strana FIFA odbio Infantinov predlog da se 25 milijardi dolara privatnog kapitala, uz učešće japanske grupe SoftBank i suverenog fonda Saudijske Arabije, uloži u prošireno Klupsko svetsko prvenstvo.
Taj plan je tada propao, ali je ideja o proširenju klupskog turnira na kraju ipak realizovana 2025, kada je broj klubova povećan sa sedam na 32 – što pokazuje da odbijeni predlozi u FIFA retko nestaju zauvek, već se vraćaju u novom ruhu kada se okolnosti promene.
Za poslovni deo fudbalske industrije – emitere, sponzore, agencije za marketinška prava i same nacionalne saveze – ključno pitanje nije da li će FIFA pokušati da unovči Mundijal, već pod kojim uslovima i sa kakvim posledicama po transparentnost raspodele prihoda.
Ako plan o „FIFA Forward Enterprise“ bude sproveden, reč će biti o prvom slučaju da se privatni investitori formalno uvedu u vlasničku strukturu vezanu za komercijalna prava najvećeg sportskog turnira na svetu – presedan koji bi, bez obzira na ishod trenutnog spora sa UEFA, verovatno promenio pravila igre za način na koji se veliki sportski događaji finansiraju u narednim decenijama.
A koliko su tu „dobre“ Srbija i Hrvatska
Kako funkcioniše biznis FIFA, u našem, Balkanskom delu svet vidi se po tome koliko su parad dobili fudbalski savezi, na primer, Srbije i Hrvatske.
Prema podacima iz FIFA Forward programa (Forward 1.0, 2.0 i 3.0), koji služi za finansiranje razvoja fudbala u članicama svetske kuće fudbala, oba saveza su u ciklusu od 2020. do 2025. godine dobila značajna sredstva.
Ukupna sredstva koja su bila raspodeljena u periodu prethodnih pet godnia iznose za Fudbalski savez Srbije (FSS) oko 15 miliona do 16,5 miliona američkih dolara kroz osnovne programe (redovna sredstva za rad, infrastrukturne projekte i operativne troškove), a na to treba dodati pare iz nagradnih fondove sa velikih takmičenja. FSS je za učešće u grupnoj fazi prvenstva u Kataru dobio 9 miliona dolara nagrade, uz dodatnih 1,5 miliona dolara za pripreme.
Ukupno (FIFA Forward + SP 2022): FSS je od FIFA u ovom periodu prihodovao oko 25,5 do 27 miliona dolara.
Hrvatski nogometni savez (HNS) je iz razvojnog FIFA Forward programa po članstvu dobio isti bazni iznos kao i Srbija – oko 15 miliona do 16,5 miliona američkih dolara. Međutim, HNS je ostvario drastično veće prihode zahvaljujući vrhunskom rezultatu na Svetskom prvenstvu u Kataru 2022 (3. mesto). Osvajanjem bronzane medalje hrvatska reprezentacija je savezu donela 27 miliona dolara nagradnog fonda, uz dodatnih 1,5 miliona dolara za pripreme.
Ukupno (FIFA Forward + SP 2022): HNS je od FIFA u ovom periodu prihodovao oko 43,5 do 45 miliona dolara.
Lova kaplje i od EUFA
Međutim., novac koji savezi dobijaju od UEFA drastično je veći od novca koji stiže od FIFA. European Football Association (UEFA) deli novac kroz tri ključna kanala:
- HatTrick programe (fiksni razvojni i operativni fond za sve članice)
- Nagradne fondove sa Evropskih prvenstava (EURO 2020 i EURO 2024)
- UEFA Ligu nacija (startne naknade i bonusi za rang/plasman)
U periodu od 2020. do 2025. godine, prinosi od UEFA za oba saveza izgledaju ovako:
Fudbalski savez Srbije (FSS)
Srbija je u ovom periodu imala značajan skok prihoda od UEFA jer se prvi put nakon 24 godine kvalifikovala na Evropsko prvenstvo (EURO 2024), a igrala je i u A i B diviziji Lige nacija.
- UEFA HatTrick programi (HatTrick V i VI): oko 22–24 miliona evra (fiksna podrška za projekte, opremu, infrastrukturu i operativne troškove).
- EURO 2024 (Nemačka): 9,75 miliona evra (9,25 miliona za učešće + 500.000 evra za remi protiv Slovenije i Danske).
- UEFA Liga nacija (3 ciklusa: 2020/21, 2022/23, 2024/25): oko 6,5 miliona evra (startne naknade i bonusi za pobede/rang).
Ukupno FSS od UEFA (2020–2025): oko 38 do 40 miliona evra.
Hrvatski nogometni savez (HNS)
Hrvatska je ostvarila ogromne prihode zahvaljujući učestvovanju na oba Evropska prvenstva (EURO 2020 i EURO 2024), kao i plasmanu u samo finale UEFA Lige nacija 2023. godine.
- UEFA HatTrick programi (HatTrick V i VI): oko 22–24 miliona evra (isti bazni iznos po članstvu kao i Srbija).
- EURO 2020 (igrano 2021): 12,5 miliona evra (ulaznica za turnir + plasman u osminu finala).
- EURO 2024 (Nemačka): 9,75 miliona evra (ulaznica za turnir + bonusi za remije u grupi).
- UEFA Liga nacija (3 ciklusa + finale 2023): oko 16,5 miliona evra (samo za osvojeno 2. mesto u Ligi nacija 2023. HNS je dobio 9 miliona evra, uz redovne naknade za A diviziju).
Ukupno HNS od UEFA (2020–2025): oko 60 do 63 miliona evra.
Pitanje je da li bi sa "privatizovanom" FIFA ovi prihodi nacionalnih saveza bili veći, ali svakako bi bili veći "za nekoga", ili ova cela prilično skandalozna priča koju su smislili oni koji znaju sa novce, nebi imala smisla.
