Evropski savet usvojio je pregovaračku poziciju za uvođenje takozvanih evropskih poslovnih novčanika, digitalnih identiteta za kompanije koji bi trebalo da omoguće da se veliki deo administrativnih procedura obavlja elektronski širom EU. Reč je o svojevrsnom "digitalnom pasošu za firme“, zasnovanom na sistemu elektronskog identiteta eIDAS2, koji bi omogućio preduzećima da dokazuju identitet, razmenjuju dokumenta, potpisuju ugovore i komuniciraju sa državnim organima bez fizičkog prisustva.
EU želi da zakon bude usvojen do kraja 2026. godine kao deo plana stvaranja jedinstvenog evropskog tržišta sa što manje birokratskih prepreka.
Najveća novina je što bi kompanija iz jedne države članice mogla gotovo trenutno da posluje u drugoj državi koristeći isti digitalni identitet. Putem poslovnog novčanika firme bi mogle da čuvaju i dele licence, dozvole i sertifikate, elektronski potpisuju i overavaju dokumenta, prenose ovlašćenja na zastupnike i bezbedno komuniciraju sa drugim kompanijama ili državnim institucijama.
Ideja je da se smanje troškovi, ubrza administracija i olakša prekogranično poslovanje, posebno za mala i srednja preduzeća koja danas često nailaze na različite nacionalne procedure, saopštio je Savet EU.
Pristalice projekta tvrde da bi to mogla biti jedna od najvećih digitalnih reformi evropskog tržišta u poslednjoj deceniji. Umesto da kompanije za svaku državu posebno prikupljaju dokumentaciju, prevode sertifikate i prolaze kroz komplikovane procedure registracije i verifikacije, veliki deo procesa bio bi standardizovan na nivou cele EU. Time bi se smanjili troškovi poslovanja, ubrzale investicije i povećala konkurentnost evropskih firmi u odnosu na američke i kineske konkurente, koji posluju na jedinstvenim tržištima.
Međutim, države članice su tokom pregovora insistirale na nekoliko važnih ograničenja. Naglašeno je da evropski poslovni novčanici ne smeju da zamene postojeće nacionalne sisteme, već da ih dopunjuju. Takođe, iako će digitalni dokumenti imati istu pravnu snagu kao papirni, kompanije će i dalje morati da poštuju nacionalne administrativne i proceduralne propise. Drugim rečima, novčanik bi trebalo da pojednostavi proceduru, ali ne i da ukine nadležnosti država članica.
Kritičari upozoravaju na nekoliko potencijalnih problema. Prvi je koncentracija ogromne količine poslovnih podataka u digitalnom sistemu, što otvara pitanja sajber bezbednosti i zaštite poverljivih informacija. Drugi problem je mogućnost stvaranja dodatne zavisnosti od centralizovane evropske digitalne infrastrukture.
Postoje i bojazni da bi manje firme mogle imati troškove prilagođavanja novom sistemu, kao i da bi eventualni tehnički kvarovi ili bezbednosni propusti mogli privremeno da blokiraju važne poslovne procese.
Zbog tih zabrinutosti Savet je pooštrio uslove za kompanije koje će pružati usluge evropskih poslovnih novčanika i dao veću ulogu nacionalnim regulatorima u nadzoru sistema. Produženi su i rokovi za proveru i odobravanje pružalaca usluga kako bi se detaljnije proverila njihova bezbednost i pouzdanost.
Sada slede pregovori sa Evropskim parlamentom, nakon kojih će biti poznato da li će EU zaista dobiti jedinstveni digitalni identitet za kompanije, što bi moglo značajno promeniti način poslovanja na evropskom tržištu.
