Srbija će ovih dana ostati bez nekoliko stotina zaposlenih u IT sektoru ali i bez nekih firmi iz tog dela privrede koja se hvali izvoznim dostignućima.
Talas zatvaranja pokrenula je italijanska Lottomatica koja je sredinom marta zatvorila ceo ogranak u Srbiji a otkaz je dobilo 348 zaposlenih u jednom danu. Usledila su otpuštanja u kompaniji Block a zatim i gašenje kancelarije Zendeska u Beogradu u kojoj je radilo 60 ljudi. Poslovanje ovde završava, prema najavama zaposlenih, i Playstudios, piše Biznis.rs.
Razlozi koji se navode za ovako iznenadan i simultan kraj čak četiri firme iz jednog od najpropulzivnijih sektora srpske privrede kreću se u okvirima optimizacije poslovanja, veće upotrebe veštačke tehnologije, smanjenja i ukidanja podsticaja za ovu industriju ali i rasta cena radne snage.
Direktor Vojvođanskog ICT klastera, Milan Šolaja, za Biznis.rs kaže da je prema dostupnim podacima bez posla ostalo 348 zaposlenih kompanije Lottomatica/PWO, Zendesk (bivši novosadski Tymeshift) je otpustio oko 60, dok za Playstudios broj još nije zvanično potvrđen a procenjuje se na nekoliko desetina. “Block je globalna priča, 4.000 otpuštenih od više od 10.000 zaposlenih, od toga srpski broj nije poznat. Ukupno, grubo rečeno između 450 i 550 radnih mesta u desetak dana”.
Logika iza otkaza
Svaka od njih imala je svoju logiku. Lottomatica je klasično post-akviziciono čišćenje. Kupili su SKS365 za 639 miliona evra, beogradski tim je dve godine radio migraciju platforme i raspušten je čim je posao završen. AI je prisutan u njihovoj korporativnoj strategiji, ali nije neposredan razlog ova otpuštanja, kaže on.
Zendesk je 2023. kupio novosadski Tymeshift, a sada zatvara tu kancelariju usled kombinacije akvizicionog ciklusa i pritiska automatizacije u sektoru korisničke podrške.
“Block je strukturna priča – dobri finansijski rezultati, rast prihoda 24% godišnje, ali svejedno otpuštaju 40% kadra i javno kažu da AI menja način vođenja kompanije. Tržište je odgovorilo skokom akcija od 24%, što je možda najporazniji podatak jer efikasnost koja se postiže racionalizacijom kadrova postaje vrednovana strategija kod investitora”, navodi sagovornik.
Podsticaji (ni)su glavni razlog
Kada je reč o dominantim razlozima, Šolaja kaže da je AI realan pritisak, a ne izgovor. Korisnička podrška, QA, migracije podataka i slični poslovi su uveliko podložni automatizaciji. Taj efekat se ubrzava.
Sa druge strane, ukidanje podsticaja za novonastanjena lica po njegovom mišljenju ne može biti direktan uzrok ovih otpuštanja.
„Cenim da u celom IT sektoru ’novonastanjenih’ može biti oko 2%, što je negde oko 1.400 do 1.600 ljudi. Nijedna od ovih kompanija nije otišla zbog novčanih efekata ukidanja podsticaja. Ono što je ukidanje izazvalo jeste reputacioni, a ne materijalni udar – poruka da je poslovno okruženje nepredvidivo. Trajanje ovih subvencija je obećano do 2029. a sada ukinuto bez ikakve najave, plus neisplaćeni dug po istom osnovu za 2023–2024 koji se meri u milionima evra. Sve to šalje jasnu poruku kompanijama“, objašnjava prvi čovek Vojvođanskog ICT kalstera.
Direktor Srpske IT asocijacije, Marko Vučetić, kazao je za poslovni portal da povlačenje ovih nekoliko firmi nije iznenađenje i ističe da su na to da će se kompanije preračunati da li da nastavljaju poslovanje u Srbiji upozoravali od prošle godine kada su ukinuti podsticaji.
Dodao je da postoji bojazan da ovo nije konačan spisak i da bi takvih firmi moglo da bude još, sudeći prema trenutnom raspoloženju u IT sektoru.
Podsticaji za novonastanjena lica uvedeni su Uredbom Vlade Srbije sredinom 2022. godine sa idejom da se podstakne zapošljavanje visokoobrazovanih stranaca i povratnika za kojima na tržištu rada postoji potreba, uz pozamašne državne subvencije.
Predviđala je da se poslodavcu odbije do 70% obračunatog i uplaćenog poreza na zarade za jednu ili više zaposlenih novonastanjenih osoba. Isto tako, država je poslodavcu plaćala i 100% obračunatih i uplaćenih doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.
Plan je bio da važi do kraja 2029. godine ali je iznenada ukinuta prošle godine uz obrazloženje da je povećan broj poslodavaca koji se prijavljuju za subvencije, kao i broj novonastanjenih, a to je “dovelo do nemogućnosti da se i za naredne godine planiraju budžetske obaveze u skladu sa dosadašnjom uredbom”.
Deo IT zajednice je ovakvu odluku kritikovao navodeći da će proizvesti negativne efekte jer će pojedine kompanije sigurno razmatrati odlazak sa tržišta. Realna privreda, međutim, ocenjivala je da je Uredba bila problematična jer je stavljala u krajnje neravnopravan položaj domaću radnu snagu.
Plate već stagniraju
Rast izvoza IKT sektora i u prošloj godini je beležio dvocifren rast ali je rast zarada bio mnogo skromniji, što ukazuje na pojačane pritiske na cene domaćih proizvoda i usluga i blagi gubitak konkurentnosti.
Sektor informisanja i komunikacijama, u okviru kojih zvanična statistika vodi i zarade u IT sektoru, ostvario je u prošloj godini rast neto zarada od 5,8% u odnosu na isti period prethodne godine. To je jedan od dva sektora sa jednocifrenim rastom plata u 2025, svi ostali su porasli dvocifreno.
Ako se pogleda detaljnije po oblastima, računarsko programiranje, konsultantske i s tim povezane delatnosti ostvarilo je u istom periodu rast od tek 3,9%, što praktično znači da su plate stagnirale jer su rasle skoro na liniji godišnje inflacije od 3,8%.
„Da li su junior u IT sektoru najugroženiji? Tačno. AI alati već obavljaju deo posla koji se ranije poveravao junioru – generisanje koda, testiranje, dokumentacija. Kompanijama je ekonomski racionalnije imati jednog seniora s AI nego tri juniora bez njega. Rešenje nije jedno: AI alati moraju biti deo obrazovanja od prvog dana, a ne tek na poslu. Podsticaje treba dati kompanijama koje primaju juniore na program obuke. Podstrek za prve poslove, prakse, mentorske programe, ulaganje u dokvalifikaciju i prekvalifikaciju, kao i sufinansiranje otvaranja juniorskih pozicija. Bez toga rizikujemo da izgubimo čitavu generaciju ljudi koji bi za dve do tri godine mogli biti seniori i nosioci razvoja sektora, smatra Milan Šolaja.
Strategija pa subvencije
Na pitanje da li IT sektoru trebaju podsticaji, Milan Šolaja kaže da su podsticaji alati koji se ciljano prave i treba da budu deo šire strategije, da li za privlačenje investicija, za uključivanje domaćih resursa, ili nešto drugo. Ciljevi i strategije mogu biti brojni i raznorodni.
„Kod nas imamo dva problema. Jedan je što ne postoji jedinstvena i dugoročna državna strategija koja se tiče IT sektora. Drugi, mnogo pogubniji, je što je smo izgubili strateški potencijal u IT sektoru time što je skoro 90% IT kompanija u Srbiji u stranom vlasništvu. Strance ne zanima preterano strateški razvojni pristup – zanima ih da njihov razvojni centar isporučuje rezultate i da košta što je moguće manje“, kaže on.
U takvoj situaciji, potreban je prelazak na novu politiku razvoja IT sektora – više podrške domaćim proizvodnim kompanijama, više ulaganja u AI veštine, više podrške za juniore i više podsticaja za firme koje ovde stvaraju dugoročnu vrednost, a ne samo za one koje koriste kratkoročnu troškovnu prednost.
Ovo je ozbiljan strateški izazov, ali još uvek imamo potencijale koje bismo mogli da iskoristimo ako se dobro organizujemo. Šansa nije u tome da budemo najjeftinija destinacija, jer to više ne možemo dugoročno da budemo. Naša šansa je da budemo zemlja koja kombinuje kvalitetne inženjere, dobro razvijenu digitalnu infrastrukturu, rastuću AI ekspertizu i više domaćih proizvoda i kompanija sa sopstvenom tržišnom pozicijom. Drugim rečima, manje zavisnosti od tuđih odluka, a više domaće tehnološke otpornosti, smatra sagovornik.
Milan Šolaja kaže da je to odlika autsorsing ekonomije: produktivnost raste, ali priraštaj vrednosti ostaje u inostranstvu.
“Srbija prodaje jeftino i efikasno, ali ne gradi domaće vrednosti. Kada troškovi porastu dovoljno, klijenti odlaze – i odlaze brzo”.
“Zendesk je ušao u Srbiju kupovinom domaćeg startapa. Dve godine kasnije, odlazi. To nije samo gubitak radnih mesta – to je gubitak i domaćeg tehnološkog ‘know-how’ kojeg je uzeo strani kapital i potom nestao. To je najjači argument zašto razvoj domaćih kompanija koje ne žive od akvizicionog ciklusa mora biti strateški prioritet”, zaključuje Milan Šolaja.
Ima li država ulogu u celom ovom procesu je pitanje na koje Šolaja odgovara da je budžetska logika retroaktivna, a strateška mora biti proaktivna. Saradnja između IT zajednice i države je trenutno loša, a primer ukidanje uredbe bez najave i neisplaćeni dugovi govore da IT industrija nije dovoljno visoko na prioritetnoj listi.
