Upravno veće Evropske centralne banke (ECB) danas je odlučilo da će tri ključne kamatne stope ESB-a ostati nepromenjene. Tako kamatna stopa na depozit iznosi dva odsto, kamatna stopa za glavne operacije refinansiranja iznosi 2,15 odsto, a kamatna stopa za mogućnost pozajmljivanja iznosi 2,40 odsto.
Kako je saopšteno, ECB se odlučno zalaže za stabilizaciju inflacije na ciljnom nivou od dva odsto u srednjoročnom periodu. Izgledi su znatno neizvesniji zbog rata na Bliskom istoku, iz kojeg proizlaze pozitivni rizici za inflaciju i negativni rizici za privredni rast. Rat će zbog viših cena energije značajno uticati na kratkoročnu inflaciju. Njegove srednjoročne posledice zavisiće od intenziteta i trajanja sukoba, kao i uticaja cena energije na potrošačke cene i privredu.
"Upravno veće ECB je u dobrom položaju da prevaziđe tu neizvesnost. Inflacija se kreće oko ciljnog nivoa od dva odsto, dugoročnija inflaciona očekivanja čvrsto su usidrena i privreda se pokazala otpornom u poslednjim tromesečjima. Informacije koje Upravno veće dobije u narednom periodu pomoći će mu da proceni uticaj rata na inflacione izglede i povezane rizike. Upravno veće pažljivo prati situaciju i njegov pristup zasnovan na podacima pomoći će u oblikovanju odgovarajuće monetarne politike", ističe se u saopštenju objavljenom na sajtu ECB.
Inflacija u 2026. u proseku 2,6 odsto
U osnovnom scenariju ECB, ukupna inflacija u proseku iznosi 2,6 odsto u 2026, dva odsto u 2027. i 2,1 odsto u 2028. Inflacija je revidirana naviše u odnosu na projekcije iz decembra, naročito za 2026, zato što će cene energije biti više zbog rata na Bliskom istoku.
Kada je reč o inflaciji bez energije i hrane, stručnjaci predviđaju prosečnu stopu od 2,3 odsto u 2026, 2,2 odsto u 2027. i 2,1 odsto u 2028. "Ta predviđena putanja takođe je viša nego u projekcijama iz decembra, uglavnom zbog uticaja viših cena energije na inflaciju bez energije i hrane. Stručnjaci očekuju prosečnu stopu privrednog rasta od 0,9 odsto u 2026, 1,3 odsto u 2027. i 1,4 odsto u 2028. Reč je o reviziji naniže, naročito za 2026, zbog globalnog uticaja rata na tržišta sirovina, realne dohotke i poverenje. Istovremeno, rast bi i dalje trebalo da podržavaju niska nezaposlenost, stabilni bilansi privatnog sektora, kao i javna potrošnja na odbranu i infrastrukturu."
U skladu sa opredeljenjem Upravnog veća u okviru strategije monetarne politike da će se rizici i neizvesnost uzimati u obzir pri donošenju odluka, stručnjaci su procenili i na koji bi način rat na Bliskom istoku mogao uticati na privredni rast i inflaciju u određenim alternativnim ilustrativnim scenarijima, koji će biti objavljeni na internet stranicama ESB-a zajedno sa projekcijama stručnjaka.
Različiti scenariji
Analiza scenarija ukazuje na zaključak da bi u slučaju dugotrajnog poremećaja snabdevanja naftom i gasom inflacija bila viša, a rast niži od osnovnih projekcija. Posledice za srednjoročnu inflaciju u velikoj meri zavise od obima indirektnih efekata i efekata drugog kruga jačeg i dugotrajnijeg šoka cena energije.
Odluke o kamatnim stopama zavisiće od procene inflacionih izgleda i povezanih rizika, na osnovu novih ekonomskih i finansijskih podataka, kao i dinamike bazne inflacije i jačine transmisije monetarne politike. Upravno veće se unapred ne opredeljuje za određenu dinamiku promene stopa.
