Kompanije u Nemačkoj su tokom 2025. godine u proseku usmerile 9,3% svojih investicija na mere za smanjenje uticaja klimatskih promena, a trebalo bi da to budu još više, kažu stručnjaci.
Taj udeo bi trebalo da iznosi 10,6% u 2026. i 10,5% u 2027, pokazao je danas objavljen izveštaj Instituta za ekonomska istraživanja (Ifo) iz Minhena.
Prema oceni istraživača Ifo instituta, Žeroma Volfa, to ne predstavlja značajno povećanje, iako bi potrebe za klimatskim investicijama trebalo da budu sve veće kako bi se ispunili ciljevi Pariskog sporazuma i nemačke vlade.
Firme u sektoru usluga planiraju da u 2026. godini prosečno 12,2% ukupnih investicija usmere na klimatske mere, građevinarstvo 10,5%, prerađivačka industrija 8,8%, a trgovina 8,5%.
Građevinski sektor jedini planira dodatno povećanje udela ovih investicija u 2027. godini, na 11,2%.
U istraživanje su uračunate investicije kojima se smanjuju emisije gasova sa efektom staklene bašte, povećava energetska efikasnost ili razvija proizvodnja obnovljive energije.
Važno je da se radi o procentu ukupnih investicija, a ne o njihovom apsolutnom iznosu, tako da rast udela ne znači nužno da kompanije ulažu više novca u klimatske projekte.
Ifo u izveštaju na svojoj veb stranici navodi da istraživanje samo po sebi ne daje odgovor na pitanje zašto kompanije ne povećavaju značajnije ovaj udeo.
Jedno od mogućih objašnjenja je firme da zbog slabije konkurentnosti na izvoznim tržištima i većih geopolitičkih rizika daju prednost drugim vrstama ulaganja.
Prema ranijem istraživanju Ifo, velika neizvesnost ekonomske politike jedan je od razloga zbog kojih kompanije oklevaju sa ulaganjima u energetsku tranziciju.
Sama visoka cena ugljenika nije dovoljna da podstakne firme na prelazak sa fosilnih goriva ako ne postoji sigurnost kako će se cena emisija i regulatorni okvir menjati u budućnosti.
