Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) zadržao je na današnjoj sednici referentnu kamatnu stopu na nivou od 5,75%, a na nepromenjenim nivoima ostale su i kamatne stope na depozitne (4,5%) i kreditne olakšice (7,0%).
Obrazloženje da se u monetarnoj politici ne menja ništa je već standardno: očekivano kretanje inflacije u narednom periodu i rizici iz međunarodnog okruženja koji mogu uticati na njeno kretanje.
Međugodišnja inflacija se u Srbiji kreće u granicama cilja (3±1,5%), pri čemu se od juna ponovo nalazi ispod centralne ciljane vrednosti. U julu je iznosila 1,9%, pre svega zahvaljujući nižim cenama hrane, posebno voća i povrća, čije su cene usled izuzetno dobrog novog roda bile niže za 18% u poređenju sa cenama iz jula prošle godine.
Polazeći od navedenog, kao i činjenice da za sada nisu ispoljeni značajniji sekundarni efekti i da je domaća ekonomija pokazala veću otpornost na energetski šok od prvobitno očekivane, avgustovska projekcija Narodne banke Srbije predviđa da će inflacija u ovoj godini biti niža nego što je projektovano tri meseca ranije, kao i da će se u celom horizontu projekcije, tj. u naredne dve godine zadržati u granicama cilja.
„Imajući u vidu nisku bazu iz prošle godine po osnovu primene uredbe o ograničenju trgovačkih marži, kao i efekte rasta svetskih cena energenata i drugih primarnih proizvoda, očekujemo da će se inflacija od septembra ove godine kretati oko nivoa od 4%, gde će se zadržati i tokom 2027, a zatim će krajem perioda projekcije biti postepeno snižena“, saopšteno je iz NBS.
Kada je u pitanju međugodišnja bazna inflacija (merena promenom indeksa potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), njen intenzitet i struktura nisu se bitnije menjali od septembra prošle godine i ona se kreće oko gornje granice cilja od 4,5%, koliko je iznosila i u julu ove godine.
Industrija u minusu ali BDP u plusu
Da ne mora ništa da se menja delimično potvrđuju i informacije „sa terena“. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda u drugom tromesečju 2026. ubrzan na 3,8% međugodišnje, što je više od prve procene (3,6%). Doduše, ne zbog rasta industrije (u julu je imala pad 2,3% na godišnjem nivou, a za sedam meseci je u tek blagom plusu)).
Prema oceni Izvršnog odbora, najveći pozitivan doprinos dali su uslužni sektori, kao rezultat rasta privatne potrošnje, pri čemu je ubrzanju privrednog rasta doprineo i oporavak aktivnosti u prerađivačkoj industriji, rudarstvu, građevinarstvu i poljoprivredi.
Na nivou prve polovine godine, realni rast bruto domaćeg proizvoda iznosio je 3,5% međugodišnje. Bolja ostvarenja privredne aktivnosti od početka godine u odnosu na očekivanja opredelila su Narodnu banku Srbije da u avgustu poveća projekciju privrednog rasta za ovu godinu, na 3,2%, dok je projekciju rasta za 2027. godinu zadržala na 4,5%.
Glavni pokretač rasta ekonomske aktivnosti trebalo bi da bude domaća tražnja, uz pozitivan doprinos i potrošnje i investicija, koje će biti podržane rastom raspoloživog dohotka i nastavkom realizacije infrastrukturnih projekata u okviru programa „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027”.
Na tržištu rada, prema Anketi o radnoj snazi, stopa nezaposlenosti u drugom tromesečju 2026. iznosila je 7,2%, što je njen najniži nivo do sada.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se razmatrati ekonomska kretanja i izgledi i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 8. oktobra 2026. godine.
