Narodna banka Srbije (NBS) pripremila je Nacrt izmena i dopuna Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kojim se dodatno uređuje tržište potrošačkog kreditiranja i uvode nova pravila za kreditne posrednike, trgovce koji nude odloženo plaćanje i pružaoce usluga savetovanja o dugu. Ključni cilj izmena je, kako navode u NBS, potpuno usklađivanje domaćih propisa sa pravilima Evropske unije, ali i jačanje zaštite građana od prezaduženosti i netransparentnih finansijskih aranžmana.
Najvažnija novina odnosi se na detaljno regulisanje kreditnog posredovanja, oblasti koja do sada praktično nije bila posebno uređena domaćim zakonodavstvom. NBS sada predlaže jasna pravila o tome ko može da posreduje u odobravanju kredita, pod kojim uslovima, kako se izdaju licence i na koji način će se vršiti nadzor nad tim poslovima.
To znači da će svi koji učestvuju u povezivanju građana sa bankama ili drugim davaocima kredita morati da posluju po precizno definisanim pravilima, uz kontrolu Narodne banke Srbije. Predlog zakona detaljno uređuje vrste kreditnog posredovanja, postupke licenciranja, način naplate naknada i odgovornost učesnika na tržištu.
U praksi, ovo bi trebalo da donese veću pravnu sigurnost za korisnike kredita, ali i više transparentnosti u poslovima koji su poslednjih godina postali sve prisutniji, naročito kroz digitalne kanale prodaje finansijskih proizvoda.
"Kupi sada, plati kasnije"
Druga velika oblast koju zakon uređuje odnosi se na trgovce koji kupcima nude različite modele finansiranja robe i usluga, posebno modele poznate kao "kupi sada, plati kasnije" (Buy Now Pay Later). Reč je o sistemima koji su poslednjih godina doživeli ekspanziju na evropskom tržištu, naročito u internet trgovini.
Iako takvi modeli u Srbiji još nisu masovno zastupljeni, Narodna banka ocenjuje da će se njihov broj povećavati i na domaćem tržištu, zbog čega je potrebno unapred postaviti regulatorni okvir.
Prema predloženim rešenjima, trgovci koji kupcima budu odobravali finansiranje iz sopstvenih sredstava, osim klasičnog plaćanja čekovima, moraće da dobiju dozvolu za rad i biće pod nadzorom NBS.
Istovremeno, na njih će se odnositi i obaveze predugovornog informisanja korisnika, odnosno moraće jasno da prikažu troškove, uslove otplate i rizike finansijskog aranžmana.
Potencijalan problem prezaduženosti
U NBS upozoravaju da modeli odloženog plaćanja mogu podstaći impulsivnu kupovinu i dovesti građane u problem prezaduženosti, posebno kada se finansiranje odobrava brzo i bez dovoljno provere kreditne sposobnosti korisnika.
Važno je, međutim, da nova pravila ne obuhvataju standardnu kupovinu na rate putem platnih kartica banaka niti klasične potrošačke kredite koje odobravaju banke. U tim slučajevima trgovci će uglavnom imati ulogu kreditnih posrednika, dok će same finansijske proizvode i dalje nuditi banke.
Nacrt zakona po prvi put u domaće zakonodavstvo uvodi i uslugu savetovanja o dugu. Reč je o savetodavnim uslugama namenjenim građanima koji imaju problem sa otplatom obaveza ili rizikom od prezaduženosti.
Iako takve usluge još nisu široko razvijene ni u Evropskoj uniji, Evropska komisija ih smatra važnim instrumentom zaštite korisnika finansijskih usluga. Zato je Direktivom o potrošačkim kreditima predviđeno da u određenim situacijama davaoci kredita korisnike moraju upućivati na ovakvu vrstu pomoći.
Prema nacrtu, usluge savetovanja o dugu moći će da pružaju licencirana pravna lica, uključujući i udruženja, kao i preduzetnici. I oni će biti pod nadzorom Narodne banke Srbije.
Ipak, primena ovih odredbi biće odložena, jer se očekuje da Evropska komisija u međuvremenu objavi dodatna i preciznija uputstva o standardima i načinu pružanja tih usluga.
Osim novih instituta, izmene zakona sadrže i niz tehničkih dorada postojećih pravila, nastalih na osnovu iskustava iz dosadašnje primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je usvojen pre nešto više od godinu dana.
Dodatno unapređenje regulatornog okvira
Taj zakon već je doneo značajne promene na tržištu finansijskih usluga, uključujući ograničenje kamatnih stopa, olakšice u otplati kredita, kvalitetnije predugovorno informisanje građana i dodatna prava kod prevremene otplate kredita. Tada su prvi put uređene i oblasti kao što su unakrsna prodaja finansijskih proizvoda, politika nagrađivanja zaposlenih u bankama i savetodavne usluge.
NBS sada ocenjuje da je potrebno dodatno unaprediti regulatorni okvir kako bi domaće zakonodavstvo bilo u potpunosti usklađeno sa evropskim pravilima, ali i spremno za nove modele finansiranja koji se ubrzano razvijaju na digitalnom tržištu.
Nacrt izmena i dopuna objavljen je u formi pregleda promena kako bi zainteresovana javnost lakše mogla da uoči nova rešenja i vidi buduću prečišćenu verziju zakona.
NBS je pozvala građane, stručnu javnost, udruženja i privredne subjekte da svoje komentare, predloge i sugestije dostave do 2. juna 2026. godine.
