U Srbiji se sledeće godine očekuje rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 1,2 procentna poena manje u odnosu na prethodna očekivanja, pokazuju nove prognoze Vlade Srbije
Prognoza privrednog rasta u revidiranoj fiskalnoj strategiji za 2026. sa projekcijama za 2027. i 2028. godinu koju je usvojila Vlada Srbije, „odražava konzervativniji pristup planiranju u uslovima povišenih rizika“, saopšteno je iz Vlade.
Srednjoročno gledano, projektuje se prosečna godišnja stopa rasta od 3,8%.
Kao glavni razlog revizije navodi se neizvesna dinamika ekonomske aktivnosti u pojedinim industrijskim granama u uslovima izražene globalne fragmentacije, ojačanih restrikcija i promene energetskih tokova.
Što se inflacije tiče za 2026. godinu se, „uz normalizaciju troškovnih faktora i stabilniju poljoprivrednu sezonu“, projektuje prosečna inflacija od 3,7%.
Ciljevi ostaju isti
Nastavak procesa evropskih integracija i produbljivanje saradnje ostaju strateški ciljevi ekonomske politike Srbije, navodi se u revidiranoj strategiji.
Naglašava se da implementacija Agende rasta predstavlja važan instrument za jačanje ekonomske povezanosti Zapadnog Balkana sa jedinstvenim tržištem Evropske unije, dok savetodavni aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom bezbeđuje dodatni oslonac za sprovođenje strukturnih reformi, jača transparentnost i predvidivost ekonomske politike i doprinosi očuvanju makroekonomskog kredibiliteta Republike Srbije u međunarodnim okvirima.
Ključni pokretači rasta ostaju domaća tražnja, rast realnog dohotka, nastavak javnih i privatnih investicija i realizacija projekata povezanih sa EXPO 2027 i programom „Skok u budućnost“.
Sa proizvodne strane, projekcija podrazumeva umereniji rast industrije sa oprezom u prerađivačkim granama, snažan rast građevinarstva na krilima završne faze EXPO 2027 i efekta niske baze, kao i stabilan rast usluga.
Kada je reč o energetici, kao centralni ciljevi energetske strategije i dekarbonizacije navode se obezbeđivanje energetske bezbednosti i ubrzana tranzicija ka održivim izvorima energije.
Ističe se da se Srbija obavezala na postepeno povećanje udela obnovljivih izvora, jačanje energetske efikasnosti i smanjenje emisija ugljen-dioksida kao ključnih preduslova dugoročne ekonomske i ekološke otpornosti i dodaje da će efekti CBAM i pratećih klimatskih politika biti prikazani u fiskalnoj strategiji za 2027. sa projekcijama do 2029. godine.
Srednjoročno gledano, dinamika rasta će biti zasnovana na domaćoj tražnji, uz snažan nastavak investicionog ciklusa, rast privatne potrošnje i postepeni oporavak spoljne tražnje.
Ubrzanje na 5,0% u 2027. godini biće rezultat realizacije EXPO 2027 aktivnosti, dok se u 2028. očekuje umereno usporavanje usled baznog efekta.
Srednjoročni rizici ostaju izraženi i prvenstveno proizilaze iz globalne fragmentacije, pooštravanja trgovinskih i industrijskih politika, geopolitičkih tenzija i nestabilnosti na tržištima energenata i hrane.
Na domaćem planu, najvažniji izazovi odnose se na sektorske neizvesnosti u energetski i izvozno orijentisanim granama.
Ističe se da fiskalna disciplina ostaje temeljni princip ekonomske politike Srbije pa se planira postepeno smanjenje budžetskog deficita sa 3,0% BDP tokom investicionog ciklusa na 2,5% BDP do 2028. godine, što obezbeđuje nastavak opadajućeg trenda javnog duga koji će se, prema procenama, spustiti na oko 44% BDP do kraja srednjoročnog perioda.
Istovremeno, očekuje se da će visok nivo javnih investicija biti zadržan, uz unapređenje transparentnosti i efikasnosti upravljanja kapitalnim projektima.
