MMF je smanjio projekciju rasta BDP-a Srbije za 2025. godinu ali i zadržao optimističnu da naredne godine i to daje dobru perspektivu, rekao je zamenik predsednika Privredne komore Srbije Mihailo Vesović na konferenciji Euronews Adria Summit.
Međunarodni monetarni fond je promenio projekciju rasta BDP-a Srbije za 2025. godinu na 2,1%, dok Narodna banka Srbije i dalje ostaje pri svojoj projekciji od 2,7% za 2025.
„Ali budimo realni, s obzirom na sve faktore koji utiču, rast će biti 2,1%. Optimizam daje činjenica da za 2026. i za 2027. godinu MMF takođe predviđa porast BDP-a Srbije, znači negde oko 3,6% 2026. godine, pa 4% 2027. godine'', rekao je Mihailo Vesović na panelu ''Money Never Sleeps - Privredni lideri o perspektivama u 2026'' u okviru konferencije Euronews Adria Summit.
Sledeća godina donosi blago usporavanje globalne privrede, ali je za Srbiju optimistično što MMF predviđa rast BDP-a i to pokazuje da se očekuje i dalji proboj novih tehnologija u IKT sektoru i ostvarenje ekstenzivnih planova u infrastrukturi, rekao je Vesović.
Ukazao je da IKT sektor značajno doprinosi i pomaže da Srbija održi makroekonomsku stabilnost i dodao da je najveći problem bila inflacija u prethodnih nekoliko godina, kao i da je ove godine u jednom trenutku bila iznad četiri%, što je bila projektovana inflacija.
„Rezultat za septembar je 2,9%. Potrošačke cene su u hrani u avgustu porasle za preko sedam%, dok se osetio značajan pad u septembru. Verovatno i kao posledica Uredbe o ograničenju marži, ali to suštinski ne može rešiti problem jer ta uredba je ograničena u trajanju“, kazao je Vesović.
Govoreći o situaciji u Srbiji, Vesović je rekao da su nenaplativi krediti na istorijskom minimumu, dok su direktne strane investicije u prvih osam meseci iznosile 2,7 milijardi evra, što je pad od oko 50% u odnosu na 2024.
Naveo je da je zabeležen visok nivo deviznih rezervi, od čega je 20% u zlatu, a doznake dijaspore su prešle iznos od tri milijarde dolara, što podržava stabilnost.
Spoljnotrgovinska razmena, kaže, u prvih osam meseci doseže 56 milijardi evra, uz rast od skoro 9%, pri čemu izvoz raste brže od uvoza.
Vesović je ukazao da prerađivački sektor i industrijska proizvodnja beleže rast oko 3% što, kako je istakao, ukazuje na dobru međunarodnu tražnju za proizvodima iz Srbije.
Vesović je rekao da bez obzira na sva međunarodna kretanja, posebno u spoljno-političkom smislu, svetska ekonomija i dalje rast i naveo da su najveći ekonomski rast od razvijenih ekonomija imale SAD od dva%, a da je Evropska unija kao celokupna ekonomija imala rast od 1,2%.
Ocenio je da je manji rast EU posledica pre svega slabog rasta.
Dodao je i da jugoistočna Azija pokazuje ekstenzivan rast, da Kina ima rast od 4,8, a Indija 6,6%.
Naveo je da su očekivanja da će u 2026 godina globalna ekonomija minimalno usporiti i da će rasti po 1%.
Ukazao je da je na rast BDP najviše uticala promena spoljno-političke politike i to što su SAD uvele carine, kao i to što je nastavljena kriza između Rusije i Ukrajine.
Dodao je da se situaciju na tržištu najbolje održava cena zlato. Zlato je prešlo granicu od 4.000 dolara po unci, bakar je na fenomenalnih 10.000 dolara po toni, nafta je stabilna negde oko 60 dolara po barelu.
„Uticaj trgovinskih dinamika između SAD i Kine utiče na ceo svet jer oni obuhvataju 40% ukupne svetske trgovine. Kina je važna i dobar signal je što taj trgovinski rat nije dalje nastavljen. Kina je pre svega značajna u ekstrakciji i preradi retkih metala koji su potrebni za nove tehnologije koje su više prisutne u svetu, a 60% svetske ekstrakcije retkih metala dešava se u Kini gde je i 90% svetske prerade tih retkih metala. Kina je duboko ukorenjena u sve nove tehnologije koje su potrebne i SAD i Evropi“, zaključio je Vesović.
