Irski zakon star gotovo četiri veka otežava evropskim potrošačima da kolektivno tuže velike tehnološke kompanije i traže odštetu zbog kršenja svojih prava, upozoravaju eksperti. I pored toga, globe u Evropi su poprilične i dosad se već mere se u desetinama milijardi evra.
Problem je u tome što u Irskoj, gde se nalaze sedišta mnogih velikih američkih tehnoloških kompanija za poslovanje u Evropskoj uniji, važi zabrana finansiranja sudskih postupaka od trećih lica ako finansijer nema direktan interes u slučaju, prenosi Politiko.
Zakon potiče od pravnih principa iz srednjeg veka, koji su u irsko pravo uvedeni još 1634. godine.
Evropska unija je 2020. godine usvojila Direktivu o reprezentativnim tužbama, koja je omogućila kolektivne tužbe potrošača.
Takve postupke, međutim, mogu da pokreću samo neprofitne organizacije, koje često nemaju dovoljno novca da same finansiraju višegodišnje i skupe sporove protiv kompanija poput Gugla, Mete ili Majkrosofta.
Do sada je u Irskoj pokrenuta samo jedna kolektivna tužba prema novim evropskim pravilima.
Irski Savet za građanske slobode prošle godine je tužio Majkrosoft zbog njegovog sistema internet oglašavanja.
Organizacija koja je slučaj finansirala iz sopstvenog budžeta navodi da je samo za pokretanje prvostepenog postupka u Irskoj potrebno najmanje milion evra.
Aktivisti zbog toga smatraju da u legislativi postoji paradoks, pošto je Evropska unija omogućila kolektivne tužbe, ali Irska, u kojoj su sedišta mnogih tehnoloških kompanija, istovremeno ograničava način na koji organizacije mogu da ih finansiraju.
Bez spoljnog finansiranja, neprofitne organizacije teško mogu da pokrenu više velikih postupaka, upozoravaju eksperti.
Irska vlada sada razmatra promenu pravila, a tamošnja komisija za reformu prava trebalo bi da objavi izveštaj kasnije ove godine.
Irski ministar pravde Džim O'Kalahan veoma je rezervisan prema ukidanju zabrane finansiranja sudskih postupaka od trećih lica, strahujući da bi to moglo dovesti do "komercijalizacije pravde".
Evropska komisija je upozorila države članice da troškovi postupka ne smeju da budu prepreka za organizacije koje imaju pravo da pokreću kolektivne tužbe.
U Evropi i bez Irske pljušte kazne
Ako se računaju samo slučajevi koji su direktno povezani sa korisničkim podacima, izborom potrošača i transparentnošću digitalnih usluga, među najvećim novijim iznosima koje su (uglavnom američke) tehnološke kompanije platile po kaznama EU samo od 2000. do danas su:
- Meta: 1,2 milijarde evra za prenos podataka korisnika u SAD;
- Meta: 200 miliona evra za model „plati ili pristani“;
- Apple: 500 miliona evra zbog ograničavanja informisanja korisnika o alternativnim ponudama;
- X: 120 miliona evra zbog povrede obaveza transparentnosti;
Tu treba dodati i razne nacionalne GDPR kazne protiv Mete, Googlea, Amazona i drugih kompanija.
To daje oko 2 milijarde evra samo iz nekoliko velikih, jasno potrošačko-digitalnih slučajeva, bez brojnih kazni nacionalnih regulatora. Meta je, na primer, pored kazne od 1,2 milijarde evra, dobila i kaznu od 91 milion evra u Irskoj zbog čuvanja korisničkih lozinki u otvorenom obliku.
Ukoliko bi se uz ove usko „potrošačke kazne“ dodale i one koje su tehnološke kompanije plaćale zbog povrede privatnosti, zloupotrebe digitalnih usluga i monopola, zbir ide na više desetina milijardi evra.
