Ni uz svesrdnu podršku van terena, Argentina predvođena Mesijem nije uspela da osvoji FIFA Wold Cup 2026 i „Zlatni globus“ Mundijala kući nose Španci. Ali, jedan od velikih pobednika, pored onog moralnog Zelenortskih ostrva (a dobrim delom i Irana), svako su jedan od organizatora ‒ SAD ‒ koja su od globalnog festivala „najznačajnije sporedne stvari na svetu“ napravili svoj „lokalni“ dobar biznis.
Španija je osvojila titulu na FIFA Svetskom prvenstvu 2026, ali pravi pobednik turnira bio je biznis koji je nastao oko njega. Rekordna posećenost, ulaznice čija je prosečna cena za finale dostizala oko 12.500 dolara i procenjeni prihodi FIFA od 11 milijardi dolara u tekućem budžetskom ciklusu pokazuju koliko je Mundijal u SAD, uz koorganizatore Kanadu i Meksiko, prerastao u sofisticiranu komercijalnu mašineriju.
Od prodaje travnjaka sa stadiona MetLife, preko pauza za hidrataciju koje su donele stotine miliona dolara od TV reklama, do borbe za digitalnu publiku putem platformi poput TikToka, YouTubea i kineske mreže Xiaohongshu, turnir je otkrio i novi obrazac finansiranja svetskog fudbala. Pritom, ekonomski efekti nisu bili ravnomerno raspoređeni: dok su prihodi od hrane, pića i hotelskih soba tokom dana utakmica skočili, broj turista i zaposlenih u lokalnoj privredi nije značajnije porastao, što otvara pitanje da li je reč o trajnoj transformaciji tržišta ili tek privremenom sportskom spektaklu.
Utakmicom Španija-Argentina (1:0 u produžecima), koju su uz više od 80.000 gledalaca s tribina stadiona MetLife u Džerziju pratili američki predsednik Donald TrAmp, argentinski predsednik Havier Milei, španski premijer Pedro Sančez, meksička predsednica Klaudija Šejnbaum i kanadski premijer Mark Karni (Kanada i Meksiko su bila suorganizatori), spuštena je zavesa na turnir koji je oborio rekorde po posećenosti i smatra se velikim ekonomskim uspehom za region, piše Bloomberg Adrija.
Od „dosad neviđenog“, na ovoj utakmici imali smo priliku da vidimo muzički šou na poluvremenu finala, na kom su nastupili Šakira, Džastin Biber i grupa BTS, uz pojavu Madone, i to je bila slika i prilika šampionata koji je pored standarne sportske u ovom izdanju imao jako izraženu ekonomsku stranu.
Uprkos početnim sumnjama zbog izuzetno visokih cena ulaznica i mogućeg preopterećenja javnog prevoza, turnir je uspešno održan i a finalu, kao i tokom celos svog trajanja u nabrojnijoj varijanti dosad (48 reprezentacija, naspram uobičajenih 32.).
I pre nego što je finale odigrano, organizacioni odbor Njujorka i Nju Džerzija ukazao je na značajan ekonomski efekat turnira. Prema njihovoj studiji, samo grupna faza takmičenja donela je 1,2 milijarde dolara direktne zarade, rekao je za Bloomberg izvršni direktor organizacionog odbora Aleks Lasri.
Za Gonzala Pereza, Argentinca koji živi u Panami i koji je svoje prvo Svetsko prvenstvo pratio još 1978. godine u Argentini, a potom putovao i na kasnije turnire, ovogodišnji Mundijal razlikovali su od prethodnih pre svega njegova veličina i spektakl.
„Mislim da SAD imaju najbolju industriju zabave, nešto što u drugim zemljama zapravo ne možete da pronađete2, rekao je Perez.
Svetsko prvenstvo donosilo je prihode u gotovo svim oblastima, od autobuskog prevoza do prodaje hamburgera. Više od 400.000 ljudi prisustvovalo je pet uzastopnih rasprodatih utakmica grupne faze na stadionu MetLife, saopštio je organizacioni odbor.
Za zvanični autobuski prevoz NYNJ (kako se formalno na turniru zvao stadion MetLife) do stadiona, čija je karta koštala 20 dolara, u tom periodu prodato je 69.179 karata, što je donelo 1,4 miliona dolara prihoda.
Prva lokalna utakmica između Brazila i Maroka ostvarila je najveći prihod od prodaje hrane i pića na stadionu još od Super Bowla 2014. godine, rekao je Lasri.
„SAD imaju odgovarajuću infrastrukturu i stručnjaci su za organizaciju velikih događaja“, dodao je.
Rasprodaja (ugleda)!
Deo te „stručnosti“ ogledao se i u pauzama „za hidrataciju“, čime je svaka utakmica podeljena praktično na četvrtine, što nije oduševilo ni gledaoce, ni igrače a ni sportske stručnjake, ali jeste one koji su se i u FIFA i kod organizatora-domaćina bavili finansijskom konstrukcijom događaja. Samo na tim pauzama je od TV reklama zarađeno, prema procenama, 250 miliona dolara u SAD a više u od milijardu dolara na globalnom nivou. Sama FIFA ne naplaćuje direktno ove reklame, već dodatni profit ostvaruju televizijske kuće poput američkog kanala Fox Sports.
Zato je FIFA svoj deo biznisa dovela pomalo i na dekadentni nivo - počela je da prodaje čak i delove travnjaka stadiona MetLife. U internet prodavnici turnira kupci su obavešteni da će komadi travnate podloge, sačuvani u smoli, biti isporučeni po završetku prvenstva. Cene počinju od 450 dolara, dok kupci koji plate 3.000 dolara dobijaju i malu kristalnu repliku pehara Svetskog prvenstva.
Ovaj potez nije naišao na odobravanje lokalnih političara, piše Bloomberg Adrija.
„FIFA bukvalno treba da se skloni sa našeg travnjaka“, rekao je u petak poslanik savezne države Nju Džerzi, Majkl Inganamort, prenosi radio WRNJ.
Paprene ulaznice
Pored toga što je Mundijal postao globalni TV šou više nego popularni sportski događaj, na FIFA World Cup (pogotovo u SAD) postao je događaj manje „za narod“ a više za platežniju publiku – i po ceni ulaznica i po ceni smeštaja za sportske turiste. Ulaznice za ovogodišnje utakmice bile među najskupljima u istoriji sportskih događaja, mada su njihove cene poslednjih dana pale.
„Od 8. jula najniža tražena cena karte za finale smanjena je za 33%, dok je broj dostupnih ulaznica porastao za 65%“, rekao je Aleks Bird, urednik bloga sajta Ticket-Compare.com, koji objedinjuje ponudu sa sekundarnog tržišta fudbalskih ulaznica.
Uoči finala u prodaji je bilo više od 7.000 ulaznica. I pored toga, najjeftinija mesta koštala su između oko 5.000 i 7.500 dolara, dok je prosečna cena, prema podacima SeatGeeka, iznosila oko 12.500 dolara. Poređenja radi, prosečna cena ulaznice za Super Bowl na sekundarnom tržištu poslednjih godina kretala se između 6.000 i 10.000 dolara.
Iako su navijači trošili velike sume novca, nisu masovno doputovali na utakmice, niti su lokalna preduzeća značajnije povećala zapošljavanje. Podaci kompanije CoStar, objavljeni tokom prvenstva, pokazali su da je popunjenost hotela u Njujorku za vreme uvodne utakmice između Brazila i Maroka bila za 3% veća nego godinu ranije, ali je tokom narednih dana odigravanja utakmica u regionu blago pala ispod prošlogodišnjeg nivoa.
Ipak, prosečna dnevna cena hotelskih soba i prihod po raspoloživoj sobi tokom dana kada su igrane utakmice na stadionu MetLife u proseku su porasli za gotovo 30%.
Izvršni direktor kompanije Fanatics, Majkl Rubin izjavio je na sportskom i gejming festivalu Fanatics Fest, održanom prethodnih dana u Njujorku, da Svetsko prvenstvo nije podstaklo samo prodaju ulaznica i dresova, već je promenilo i položaj fudbala na američkom tržištu.
„Entuzijazam tokom poslednjih tridesetak dana bio je zaista neverovatan. Fudbal je dobio zamah koji će ostati zauvek. Ovo je bio ogroman događaj za svetski fudbal u Americi.“, rekao je Rubin.
Još nije jasno koliko će Svetsko prvenstvo zaista doprineti većoj posećenosti utakmica američke lige Major League Soccer. Ipak, pojavili su se izveštaji o većoj prodaji fudbalske opreme i naglom rastu broja prijava u rekreativne fudbalske lige u Njujorku.
Da li će (američka) TV preoteti fudbal?
Televizijske stanice za pravima za TV prenose su dobro zaradile ali ni „pretnja“ proširenja njihovog uticaja na ovoj sport (kao što je famozni „hydratation brake“) nije jedina promena koja preti da „zauvek promeni stvar“.
Naime, gotovo monopolski položaj glavne platforme preko koje navijači širom sveta prate najpopularniji sport na svetu možda je ugrožen, piše BBA.
U Brazilu, južnoameričkoj državi koja je zbog svoje fudbalske slave postala sinonim za Svetsko prvenstvo, sve 104 utakmice Svetskog prvenstva prenosila je internet platforma CazéTV, koju vodi influenser Kasimiro Miguel.
U drugim delovima sveta neke utakmice Mundijala do sada su bile dostupne i na kanalima društvenih mreža YouTube i TikTok, što menja način na koji gledaoci širom sveta prate fudbal.
Pri tome nije reč samo o internet pirateriji ili nelegalnim prenosima, jer sama FIFA koristi društvene mreže kako bi povećala prepoznatljivost svog brenda.
Fudbalska organizacija želi da rekordnim brojem dogovora sa digitalnim partnerima pre svega dopre do mlađe publike. Neformalni prenosi, saradnja sa kreatorima sadržaja i veća interakcija sa gledaocima trebalo bi da privuku nove navijače i podstaknu ih da cele utakmice prate i putem tradicionalnih kanala.
To nije novost. CazéTV je već tokom Svetskog prvenstva u Kataru 2022. godine preko YouTubea prenosio 22 utakmice i, prema sopstvenim tvrdnjama, ostvario veliki uspeh. Ove godine kao jedini brazilski emiter ima prava na sve 104 utakmice, dok će tradicionalna televizijska mreža Globo prenositi samo 55 utakmica Mundijala, navodi Fox.
FIFA broji pare
FIFA u budžetskom ciklusu od 2023. do 2026. godine planira prihode od 11 milijardi dolara, što je za 4,56 milijardi dolara više nego u prethodnom ciklusu. Najveći rast FIFA očekuje od prihoda od prodaje ulaznica i ugostiteljskih prava a očekuje se i rast prihoda od televizijskih prava. Prema prvim pšrocenam zarada je biala još veća – oko 15 milijardi dolar, prema pisanju Sportdc.net.
U budžetskom periodu trebalo bi da iznose 4,26 milijardi dolara, što je za 964 miliona dolara više nego u prethodnom periodu. Fifa navodi da joj povoljne severnoameričke vremenske zone, dostupnost prenosa širom sveta i prošireni format turnira pružaju čvrstu osnovu za komercijalizaciju prava.
Prihodi od marketinških prava trebalo bi da budu veći za 927 miliona dolara i da dostignu 2,69 milijardi dolara. Prihodi od licencnih prava u budžetu su procenjeni na 669 miliona dolara, pre svega po osnovu licenciranja brenda i naplate licencnih naknada. Trebalo bi da ostali prihodi dostignu 277 miliona dolara.
Prodor na kinesko tržište
Promenom pristupa Fifi se otvara i pristup kineskom tržištu. Iako se kineska reprezentacija nije plasirala na ovogodišnji mundijal, interesovanje Kineza za Svetsko prvenstvo i dalje je izuzetno veliko.
Kina ima gotovo 300 miliona fudbalskih navijača, što predstavlja oko 12,5% ukupne svetske publike turnira. Dugogodišnje ambicije predsednika Xi Jinpinga da se Kina plasira na Svetsko prvenstvo, bude njegov domaćin i jednog dana ga osvoji i dalje nisu ostvarene. Uprkos tome, država je oko fudbala izgradila snažan komercijalni sistem koji se, umesto kroz sportske rezultate, sve više ogleda u ekonomskom i medijskom uticaju.
Kineski ljubitelji fudbala Svetsko prvenstvo uglavnom prate putem pametnih telefona, jer televizija među mlađim gledaocima gubi na značaju, navodi CNBC. Društvena mreža Xiaohongshu, poznata i kao Little Red Book, u saradnji sa državnom medijskom grupom China Media Group stekla je prava za besplatne prenose utakmica.
Zbog vremenske razlike veće od 12 sati, mnoge utakmice igraju se tokom noći ili u radno vreme, pa je interesovanje za zajedničko gledanje u barovima manje. Većina navijača utakmice prati od kuće, najčešće putem mobilnih aplikacija CCTV-a, Xiaohongshua ili kratkih snimaka na mreži Douyin.
Kina je još tokom Svetskog prvenstva 2022. godine bila zaslužna za gotovo polovinu ukupnog broja pregleda na digitalnim platformama. Xiaohongshu se, međutim, za pažnju korisnika pre svega nadmeće sa Douyinom, koji ima više od milijardu mesečnih korisnika i prati prvenstvo uz veliki broj komentatora, kreatora sadržaja i sadržaja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji.
Ronaldo prepoznao priliku
Priliku koju donosi nova revolucija u strimingu prepoznali su i neki aktivni fudbaleri. Među njima je i najbogatiji fudbaler na svetu, portugalska superzvezda Kristijano Ronaldo. Ovaj 41-godišnjak, koji se na ovim prvenstvom oprostio od reprezentantivne karijere, akcionar je međunarodnog televizijskog ogranka brazilske kompanije LiveMode, u okviru koje posluje CazéTV. Portugalski kanal ove kompanije tokom Svetskog prvenstva prenosi po jednu utakmicu dnevno, uključujući sve nastupe reprezentacije Portugalije i finale.
LiveMode želi pre svega da privuče mlađu publiku koja sportski sadržaj najpre prati putem digitalnih platformi. Prema rečima suosnivača Serhia Lopesa, ti gledaoci ne žele samo da gledaju utakmice, već i da ih komentarišu, učestvuju u diskusiji i osećaju se kao deo onlajn zajednice.
„Sportske lige i takmičenja preko kanala kao što je CazéTV dobijaju novu publiku. Mnoga sportska takmičenja teško privlače mlade navijače, a ovi kanali imaju pristup upravo toj demografskoj grupi.", rekla je za Bloomberg Minal Moda, iz konsultantske kompanije za medije Ampere Analysis.
FIFA posebnu pažnju posvećuje i saradnji sa društvenom mrežom TikTok, koja je postala njen prvi prioritetni partner za video-sadržaj na društvenim mrežama, dok nosioci televizijskih prava na toj platformi mogu da prenose delove utakmica. Sličan dogovor Fifa je postigla i sa YouTube-om, gde će partneri moći uživo da prikazuju prvih deset minuta svake utakmice.
