Novi zakon o zaštiti potrošača će obezbediti viši stepen zaštite potrošača u novim tržišnim uslovima, i dalje usklađivanje sa standardima Evropske unije, rekla je juče pri predstavljanju Predloga zakona u Skupštini Srbije ministarka trgovine Jagoda Lazarević.
Ona je to rekla tokom načelne rasprave na sednici Narodne skupštine, obrazlažući Predlog zakona o zaštiti potrošača i navela da će neke od novina biti odgovornost trgovca za (ne)isporučen digitalni sadržaj i usluge, veća transparentnost internet prodaje, posebna zaštita maloletnika u oblasti prodaje duvanskih proizvoda, kao i povećanje novčanih kazni.
„Postojeće zakonodavno rešenje ne može da odgovori na izazove koji su povezani sa razvojem tehnologija. U poslednjih nekoliko godina ključni pokretač rasta tržišta je elektronska trgovina, koja kao moderan način prodaje nudi veliki broj pogodnosti za potrošače, ali i trgovce, jer pruža lakši pristup proizvodima, udobniji način kupovine i potencijalno niže cene“, rekla je Lazarević obrazlažući novi zakon.
Navela je da statistički podaci pokazuju da je elektronska trgovina postala sve popularniji vid kupovine roba i usluga i među građanima Republike Srbije.
„Tokom prošle 2025. godine zabeležen je rekordan rast broja internet kupovina izvršenih platnim karticama i elektronskim novcem, praćen stabilnim rastom broja novih internet prodavnica u Srbiji. U toku 2025. godine obavljeno je čak 110 miliona internet kupovina, što ukazuje na to da je u proseku tokom prošle godine na dnevnom nivou realizovano više od 303.000 internet kupovina, dodatno potvrđujući sve širu primenu digitalnih platnih kanala među korisnicima“, rekla je Lazarević.
Potrošačke direktive EU
Navela je da predlog zakona predstavlja rezultat prenošenja potrošačkih direktiva EU, te je istakla da se prvi put regulišu prava i obaveze povodom ugovora o isporuci digitalnog sadržaja, kao što je računarski program, audiozapis, video zapis, digitalne igrice, elektronske knjige, te digitalnih usluga, kao što je striming, Netflix, Spotify, društvene mreže, komunikacija kao WhatsApp, usluge skladištenja podataka - cloud, usluge elektronske trgovine...
„To znači da je predviđena odgovornost trgovca za svaku neisporuku digitalnog sadržaja ili digitalne usluge, za svaku neusklađenost digitalnog sadržaja ili digitalne usluge koja postoji u trenutku isporuke i koja postane očigledna u roku od dve godine od zaključenja ugovora“, rekla je Lazarević.
Dodala je i da se uvodi roba sa digitalnim elementom, kao i da novinu predstavlja uvođenje subjektivnih i objektivnih zahteva za saobraznost robe, kao i zahtev da se roba isporuči sa ažuriranjima, da poseduje funkcionalnost, kompatibilnost, interoperabilnost, da bude isporučena sa svim dodatnom opremom i uputstvima, uključujući uputstva za instalaciju, korisničku podršku, kako je utvrđeno ugovorom o prodaji.
Navela je i da su propisani dodatni zahtevi za internetsku prodaju koji obuhvataju veću transparentnost, kao i da se zabranjuje obmanjujuća praksa prodaje istog proizvoda sa različitim kvalitetom u različitim državama - dual quality, zabranjuju se lažne recenzije ili manipulacija recenzijama, trgovac mora obavestiti potrošača ako je cena personalizovana na osnovu automatskog odlučivanja.
Pored obaveze harmonizacije sa evropskim zakonodavstvom, dodala je Lazarević, radilo se i na usklađivanju sa zakonima u domaćem zakonodavstvu i pronalaženju odgovora na određene pojave u praksi.
„Izvršeno je usaglašavanje sa Zakonom o duvanu, pa je u odredbu koja se odnosi na posebnu zaštitu maloletnika, pored zabrane prodaje alkoholnih pića i duvana, dodato da se zabrana odnosi na duvanske i srodne proizvode, elektronske uređaje za zagrevanje duvanskog, odnosno biljne proizvode i elektronske cigarete“, rekla je Lazarević.
Uvođenje „Mistery shoppera“
Navela je i da značajnu novinu predstavlja uvođenje instituta prikrivene kupovine za utvrđivanje postojanja nepoštene poslovne prakse.
„Ovaj institut može da se primenjuje prilikom inspekcijskog nadzora. Ono što posebno ističemo kao novinu u ovom Zakonu, to je obaveza objavljivanja i ažuriranja cenovnika u realnom vremenu, sa svakom promenom cene, kako u maloprodajnim objektima, internet prodavnicama, tako i na nacionalnom portalu otvorenih podataka, koja treba da obezbedi transparentnost tržišta, omogući potrošačima da donose razumne i informisane ekonomske odluke“, rekla je Lazarević.
Navela je i da predlog zakona predviđa povećanje novčanih kazni, kao i da je u određenim članovima predloga zakona predviđeno donošenje podzakonskih akata od strane nadležnih ministara s obzirom na potrebu preciziranja odredbi radi mogućnosti primene zakonskih rešenja.
„Ističem da su prilikom izrade predloga zakona aktivno učestvovali kako predstavnici zainteresovane javnosti, udruženja za zaštitu potrošača, predstavnici trgovaca, organi, organizacije. Na ovaj način se stvara balans između tržišnih principa sa jedne strane i socijalne odgovornosti i pravičnosti sa druge“, rekla je Lazarević.
Dodala je da je tokom zakonodavnog procesa nacrt zakona dostavljen Evropskoj komisiji, radi ocene usaglašenosti sa navedenim direktivama EU.
„Po primedbama Evropske komisije je u velikoj meri postupljeno, osim u onim segmentima koji se ne mogu još uvek primeniti s obzirom da Republika Srbija nije članica Evropske unije. Na ovaj način postignut je visok stepen usaglašenosti ovog zakona sa propisima Evropske unije, rekla je Lazarević.
Ocenila je da će predložena rešenja značajno uticati na unapređenje konkurentnosti domaćih privrednih subjekata, prvenstveno kroz jačanje pravne sigurnosti i transparentnosti na tržištu.
„Dodatna korist proizilazi iz usklađivanja sa jedinstvenim pravilima EU Privredni subjekti više neće biti ograničeni samo na lokalno tržište, već će moći da plasiraju svoje proizvode i usluge širom zemlje i sveta. Takođe, uvođenje transparentnih uslova za oglašavanje, formiranje cena i dostupnost informacija dodatno će podstaći konkurenciju, stvarajući ambijent za slobodnije i poštenije tržišno nadmetanje“, zaključila je Lazarević.
