Korišćenje obnovljivog vodonika ključno je ukoliko Evropa želi da ostvari ciljeve klimatske neutralnosti do 2050. godine, uključujući i korišćenje vodonika na nivou lokalnih samouprava, zaključci su konfrenecije o INTERREG projektu pod nazivom "Promovisanje korišćenja obnovljivog vodonika za održivu i zeleniju Evropu - PRHyUS", koja je održana u sredu u Krakovu.
Na događaju koji je organizovalo Udruženje opština Poljske mreže "Energie Cites" u saradnji sa regionom Kampanija, predstavljeni su prvi rezultati i ciljevi projekta, odnosno regionalne strategije za unapređenje tehnologija obnovljivog vodonika.
Jedan od partnera iz Fondacije "Eni Enrico Mattei" Kamila Gusperti rekla je na otvaranju konferencije da je korišćenje obnovljivog vodonika ključno ukoliko Evropa želi da ostvari ciljeve klimatske neutralnosti do 2050. godine.
"Zeleni vodonik je odlično rešenje za sektore koji se teško dekarbonizuju, poput industrija sa velikom potrošnjom energije, pomorskog i vazdušnog saobraćaja", poručila je ona.
Važno lokalno delovanje
Istakla je i ulogu projekta u sprovođenju analiza troškova sa ciljem procene društvenih, ekoloških i ekonomskih uticaja u regionima primene te tehnologije.
Njen kolega iz Poljske, ekspert za vodonik Pavel Brusilo, predstavio je praktične primere upotrebe obnovljivog vodonika, naglašavajući lokalno delovanje kao odgovor na globalne izazove.
"Nekoliko opština u Poljskoj koristi autobuse na zeleni vodonik i na taj način sektor javnog transporta u potpunosti ne emituje štetne gasove", rekao je Brusilo.
Mihail Juga iz Regionalne razvojne agencije Centru iz Rumunije, istakao je ulogu projekta u prikupljanju investicija u okrugu Mureš s ciljem primene obnovljivog vodonika u kompaniji Azomureš, najvećem rumunskom proizvođaču đubriva.
"Investicije su neophodne za smanjenje štetnih emisija za 45 odsto do 2030. godine, kao i za zaštitu 2.000 radnih mesta, odnosno za obezbeđivanje lanca snabdevanja đubrivom u Rumuniji", naveo je on.
Ipak, identifikovao je i određene izazove u korišćenju zelenog vodonika u okrugu Mureš, kao što su skupa i složena integracija nove opreme, niska razvijenost pojedinih tehnologija i nedostatak snažnog pravnog okvira.
Projekat PRHyUS sa budžetom od 1,85 miliona evra trajaće naredne četiri godine i ima za cilj da doprinese energetskoj bezbednosti i smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva. U projektu učestvuju i predstavnici Privredne komore Srbije, kao deo međunarodnog konzorcijuma koji okuplja partnere iz Italije, Nemačke, Poljske, Francuske, Belgije, Bosne i Hercegovine, Rumunije i Srbije.
