Prva srpsko-kineska radionica posvećena vodoničnoj ekonomiji, koja je okupila eminentne naučne radnike, istraživače i predstavnike privrede iz Srbije i Kine, označila je početak rada zajedničke međunarodne laboratorije za vodoničnu energiju XJTU–SXQN–VINČA.
Laboratorija će se baviti istraživanjem i inovacijama u oblasti vodonične ekonomije — od proizvodnje do skladištenja, rečeno je na radionici u Privrednoj komori Srbije. Radionica je organizovana s ciljem razmene znanja, podsticanja međunarodne saradnje i podrške razvoju tehnologija u ovoj oblasti koja sve više određuje pravac globalnog razvoja.
Predrag Škobalj, pomoćnik direktora za tehnološki razvoj Instituta VINČA, istakao je da je saradnja sa Kinom — jednom od zemalja sa vodećim kapacitetima za primenu vodoničnih tehnologija — za Srbiju od izuzetnog značaja. On je naveo da se Centar izvrsnosti za vodonik i obnovljive izvore energije Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ aktivno bavi mogućnostima proizvodnje i skladištenja vodonika.
Vodonična ekonomija nije samo pitanje zaštite životne sredine — ona je, pre svega, razvojna prilika. Prelazak na vodonik može doprineti većoj energetskoj nezavisnosti, modernizaciji industrije i stvaranju visoko plaćenih radnih mesta u sektorima novih tehnologija.
Dušan Stokić, rukovodilac Centra za životnu sredinu, tehničke propise, kvalitet i društvenu odgovornost Privredne komore Srbije, predstavio je angažman PKS-a na projektu Interreg PRHyUS – „Promovisanje korišćenja obnovljivog vodonika za održivu i zeleniju Evropu“, koji je započet 1. maja ove godine sa vodećim partnerom iz Italije (regija Kampanja) i partnerima iz osam zemalja, uključujući i Srbiju. Cilj projekta je da se promoviše upotreba obnovljivog vodonika kako bi se ubrzala energetska i zelena tranzicija i smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG), s fokusom na povećanje potražnje za vodonikom i podršku usvajanju regionalnih politika.
Prema njegovim rečima, u uslovima klimatskih promena i potrebe za dekarbonizacijom, energetska i zelena tranzicija više nisu samo tehničko pitanje, već pitanje održivosti, konkurentnosti i dugoročne stabilnosti ekonomija. U tom kontekstu, vodonik se ističe kao jedan od najperspektivnijih stubova energetske tranzicije.
"Očekuje se da će do 2050. godine vodonik činiti do 20% globalne potrošnje energije, dok se veličina globalnog tržišta vodonika projektuje na 1,4 biliona američkih dolara godišnje, sa stvaranjem preko 30 miliona radnih mesta širom sveta — uglavnom u oblasti čistog vodonika“, istakao je Stokić.
Profesor Fušeng Jang (Fu-Sheng Yang) sa Univerziteta Si’an Đaotong, koji se aktivno bavi istraživanjima u oblasti skladištenja vodonika i razvoja tehnologija za vodoničnu energiju, ukazao je na značaj međunarodne saradnje u razvoju i promociji vodonične ekonomije.
Program skupa obuhvatio je dva okrugla stola sa ukupno trinaest stručnih izlaganja. Učesnici su predstavili najnovija istraživanja i primere dobre prakse u oblastima kao što su: skladištenje vodonika, razvoj naprednih materijala, niskougljenična proizvodnja gvožđa i čelika, katalizatori zasnovani na 2D materijalima, kompresija i prečišćavanje vodonika, kao i primene u gorivnim ćelijama. Posebno interesovanje izazvale su teme vezane za industrijsku primenu vodonične energije, a predstavljena je i prva vodonična stanica za punjenje u Srbiji.
Skup je organizovan u okviru bilateralnog projekta „Razvoj materijala za skladištenje vodonika visokog entropijskog sastava za statičku kompresiju“, koji sprovode Centar izvrsnosti za vodoničnun energetiku i obnovljive izvore energije – CONVINCE iz Instituta za nuklearne nauke „Vinča“, kojim rukovodi dr Jasmina Grbović Novaković i Fakultet hemijskog inženjerstva i tehnologije Univerziteta Si’an Đaotong (Xi’an Jiaotong University).
