Snabdevanje obnovljivom energijom u Evropskoj uniji poraslo je za 3,4% u 2024. godini, dostigavši oko 11,3 miliona teradžula (TJ), a raste i u svetu ali i u Srbiji
Udeo obnovljivih izvora u proizvodnji struje u Evropskoj uniji u prošloj godini iznosio je 47,3%, saopštio je danas Evrostat.
Prošle godine je iz obnovljivih izvora generisan 1,31 milion gigavat-sati (GWh) energije, što predstavlja rast od 7,7% u poređenju sa 2023. godinom, a generalno snabdevanje iz OIE poraslo je za 3,4% na 11,3 miliona teradžula (TJ).
Proizvodnja struje iz fosilnih goriva pala je istovremeno za 7,2%, tako da su oni činili tek 29,2% ukupne proizvodnje. Nuklearna energija učestvovala je sa 23,4%, uz rast proizvodnje od 4,8%.
Pad potrošnje fosilnih goriva u proizvodnji struje je još izraženiji kada se pogledaju njihove količine na tržištu primarne energije.
Količine mrkog uglja su pale za 10% međugodišnje na 199 miliona tona, kamenog uglja za 13,8% na 111 miliona tona, a nafte i derivata za 1,2% na 454 miliona tona, objavljeno je na veb stranici Evrostata.
I svet sve zeleniji
Ni svet ne zaostaje mnogo u ovom delu zelene agende. Više od 40% globalne električne energije je u 2024. proizvedeno iz čiste energije, pre svega zahvaljujući kapacitetima solarne energije koji su udvostručeni u poslednje tri godine, objavila je nedavno britanska organizacija Ember.
Izveštaj je pokazao da su solarne farme bile najbrže rastući izvor energije na svetu u poslednjih dvadeset godina zaredom.
Solarna energija je postala motor globalne energetske tranzicije i predstavlja najbrže rastući i najveći izvor nove električne energije, izjavio je izvršni direktor organizacije Ember Fil Mekdonald.
U ovom trenutku solarna energija predstavlja relativno mali deo globalnog energetskog sistema. U 2024. je proizvela skoro 7% globalne električne energije.
Energija vetra je činila nešto više od 8% globalnog elektroenergetskog sistema, a hidroenergija 14%.
Kontinuirani rast solarne energije znači da je čista energija - uključujući nuklearnu i bioenergiju - na putu da se širi brže od ukupne svetske potražnje za električnom energijom, tvrdi organizacija iz Britanije.
Ember je ranije predviđao da će 2023. biti godina u kojoj će emisije električne energije dostići vrhunac, ali serija toplotnih talasa širom sveta izazvala je porast potražnje za strujom za napajanje sistema za klimatizaciju i hlađenje.
Fil Mekdonald smatra da toplotni talasi verovatno neće izazvati takav rast potražnje u narednoj godini.
Nasuprot tome, očekuje se da će napajanje veštačke inteligencije, centara podataka, električnih vozila i toplotnih pumpi verovatno stimulisati potražnju za električnom energijom.
A Srbija…
I Srbija je tu negde na svetskom proseku. Srbija u 2025. godini proizvodi oko 29% svoje primarne energije iz obnovljivih izvora energije (OIE), što je nešto manje nego prethodne godine zbog nepovoljnije hidrologije.
Ukupna planirana proizvodnja energije iz OIE za 2025. iznosi 2,770 miliona tona ekvivalenta nafte (Mtoe). Iz čvrsta biomase (ogrevno drvo) dobija se 61% ukupne energije iz OIE, dominantno se koristi za grejanje u domaćinstvima, hidroenergija je zastupljena sa 30% (preko 95% električne energije iz OIE dolazi iz hidroelektrana). Iz energija vetra 5% ukupne energije iz OIE, iz solarne energije oko 3%, a 4& iz otpada, biogasa i geotermalne energije.
Planirana proizvodnja iz vetroelektrana je 1.639 GWh za 2025, što je 17% više nego prethodne godine. Ukupna instalisana snaga vetroelektrana je oko 684 MW.
Planirana proizvodnja iz solarnih elektrana za 2025. je 119 GWh (rast od 3% u odnosu na 2024). Instalisana snaga solarnih elektrana je oko 114 MW (od čega 18,7 MW novih kapaciteta u 2025), dok su kapaciteti kupaca-proizvođača dodatnih 124 MW.
Biogas, industrijski i komunalni otpad, deponijski gas, geotermalna energija: Zajedno čine preostalih 4% energije iz OIE. Kapaciteti za proizvodnju iz biogasa su oko 52 MW.
