Ruski milijarder Andrej Meljničenko, svetski kralj industrije mineralnih đubriva i najveći industrijalac u Rusiji upozorio je da bi nastavak rata u Ukrajini mogao da dovede zemlju u izuzetno opasnu situaciju i izazove teške posledice koje bi se osetile i van njenih granica.
Ruski oligarh je u razgovoru za britanski Ekonomist, koji je trajao gotovo 60 sati, istakao da je rat potpuno promenio njegov pogled na svet i priznao da je pogrešno verovao da će globalizacija opstati uprkos geopolitičkim sukobima.
Kako su naveli autori članka, Meljničenko svakako nije pripadnik opozicije protiv Vladimira Putina. "Naprotiv, nije kritikovao invaziju, već je deo sistema čije su fabrike podržavale ratnu privredu. Takođe, ne nastupa iz idealističkih pobuda. Pošto je godinama upravljao svojim kompanijama iz inostranstva, Meljničenko se 2023. godine vratio u Rusiju, kada su se mogućnosti za globalno poslovanje smanjile. Kao i većina oligarha, živeo je po pravilima Vladimira Putina - zarađuj novac, ali se ne mešaj u politiku", navodi se na početku intervjua u Ekonomistu.
Meljničenko je istakao da sada govori zato što on i njemu slični tajkuni "više ne mogu sebi da priušte ignorisanje propadanja zemlje za koju su gledali kako tone u tiraniju".
Ovo je prvi put da je jedan ruski oligarh tako opširno javno izneo svoje stavove. U Ekonomistu su istakli da su mu dali prostor ne zato što se slažu sa svim njegovim mišljenjima ili zato što je zagovornik demokratije i ljudskih prava. "Naprotiv, on je pragmatičar koji želi da njegove kompanije uspešno posluju. Upravo zato bi njegov poziv mogao da odjekne u zemlji u kojoj su neuspešni ratovi, uključujući poraz od Japana 1905. godine, podsticali industrijalce da zahtevaju političke promene."
Meljničenkove poruke daleko prevazilaze pitanje rata i odnose se na sumornu budućnost Rusije i njenih suseda. On upozorava Zapad da ne priželjkuje da Rusija potone u haos, brutalnu autarhiju ili ogorčenu i opasnu zavisnost od drugih. Iako ne kaže da Putin mora biti uklonjen sa vlasti, promena koju zagovara praktično bi značila kraj vladavine jednog čoveka.
Najcrnji scenario - nuklearno oružje
Ono što Meljničenkov istup čini posebno upečatljivim jeste činjenica da je rat u Ukrajini stigao do same Rusije. Nakon ukrajinskih napada na rusku energetsku infrastrukturu, zemlja se suočava sa redovima za gorivo i tučama na benzinskim pumpama. Pripajanje Krima 2014. godine povećalo je Putinovu popularnost, dok je danas to poluostrvo sve izolovanije zbog ukrajinskih napada dronovima. Prisilna mobilizacija izaziva sve veće nezadovoljstvo. Na društvenim mrežama viralno se šire objave influensera koji kritikuju rat.
Takva stvarnost pobija Putinova ponavljana obećanja da "specijalna vojna operacija" napreduje po planu i da je preokret na dohvat ruke. Iako ruska ekonomija nije pred neposrednim kolapsom niti se očekuje masovni ustanak građana, među Rusima raste osećaj da je njihova zemlja dospela u ćorsokak.
Putin bi mogao pokušati da ponovo učvrsti svoj autoritet dodatnom eskalacijom rata i pojačanom represijom u zemlji. Pojedine zapadne obaveštajne službe nedavno su izvestile da se Rusija sprema da intenzivira sukob sa NATO-om. U najcrnjem scenariju, Meljničenko strahuje da bi Rusija mogla da upotrebi taktičko nuklearno oružje kako bi zastrašila evropske saveznike Ukrajine, iako zapadni analitičari i dalje smatraju da je takav razvoj događaja malo verovatan.
Meljničenko smatra da eskalacija ne bi dovela do trajnog mira između Rusije, Ukrajine i Evrope. Ono što ne izgovara otvoreno jeste da bi, ukoliko obični Rusi postanu još zabrinutiji zbog rata i ogorčeniji zbog široke mobilizacije i političke represije, to samo dodatno produbilo Putinove unutrašnje probleme i dovelo do novog kruga eskalacije.
Najalarmantnije - raspad Rusije ka anarhiji
Takva sumorna razmišljanja vode Meljničenka do suštine njegovog argumenta. On iznosi nekoliko dugoročnih scenarija razvoja Rusije, za koje smatra da bi svi bili opasni i za Rusiju i za svet.
Najalarmantniji scenario jeste raspad Rusije u anarhiju, u kojoj bi lokalni gospodari rata vodili borbu za kontrolu nad resursima i nuklearnim arsenalom. Taj strah bio je dovoljno ozbiljan da je administracija Džoa Bajdena nastojala da izbegne potpuno poniženje Rusije u Ukrajini.
Druga mogućnost jeste da Rusija padne pod dominaciju stranih sila. Mogla bi postati zavisna od Kine, koja bi je koristila kao izvor sirovina i tampon zonu prema Americi. Ili bi, nakon dugotrajnog iscrpljujućeg rata, mogla završiti na evropskoj periferiji kao osiromašena i zavisna država. U oba slučaja, upozorava Meljničenko, rasli bi nezadovoljstvo i ogorčenost, stvarajući plodno tlo za nasilni nacionalizam koji bi jednog dana mogao prerasti u novi sukob.
Treći scenario podrazumeva da se Rusija zatvori u sebe, poput Severne Koreje - kao izolovana tvrđava pod opsadom, bez privrednog rasta i pristupa kapitalu. Prema njegovim tvrdnjama, o toj mogućnosti se ozbiljno razgovara u najvišim krugovima Kremlja. Međutim, poput Severne Koreje, i Rusija bi tada živela u stanju trajnog sukoba sa ostatkom sveta.
Meljničenko ostaje zagonetan kada govori o tome kako tačno izbeći ovakve ishode. Delimično u sopstvenom interesu, poziva zapadne zemlje da odole iskušenju da rat dovedu do krajnjih granica. Umesto toga, smatra da Rusija i Zapad moraju pronaći način da žive u miru. U tom kontekstu poziva da se Rusiji prizna "suverenitet" - svojevrsni imunitet koji podseća na kineski zahtev za nemešanjem u unutrašnje poslove.
Privatni sastanak sa ruskim predsednikom
Kada je reč o reformama u Rusiji, ostaje neodređen. Zemlja, kaže, mora postati predvidljiv partner spoljnjem svetu i steći podršku sopstvenih građana bez pribegavanja prinudi. Između redova poručuje da Putin treba da odustane od vladavine jednog čoveka i prenese deo ovlašćenja na druge institucije. Ipak, o demokratiji ne govori.
Čak bi i takve promene naišle na otpor bezbednosnog aparata, koji dominira Rusijom otkako je Putin pre više od dve decenije udaljio prve postsovjetske oligarhe iz politike. Ako bi Rusija postala normalnija država, upravo bi pripadnici tog aparata bili najveći gubitnici. Ipak, moguće je da bi tehnokrate i privredni magnati, zabrinuti za budućnost zemlje, stali uz Meljničenka. Putin može odbiti da popusti, ali se nalazi u nezavidnoj situaciji. Nastavak sadašnjeg kursa, eskalacija ili reforme - svaka od tih opcija nosi svoju cenu.
Meljničenko je opisao i svoj privatni sastanak sa ruskim predsednikom u Kremlju u maju 2025. godine. Kaže da je od Putina tražio priliku da se više uključi u javni život i pomogne zemlji u trenutku kada se, po njegovom mišljenju, Rusija nalazi na istorijskoj prekretnici.
On je naveo da je tokom razgovora Putinu objasnio kako je decenijama gradio kompaniju koja je poslovala širom sveta, uveren da postoje univerzalna pravila međunarodnog tržišta. Međutim, rat u Ukrajini, sankcije i raspad globalnih ekonomskih tokova potpuno su promenili njegovo razmišljanje.
"Ispostavilo se da svet nije onakav kakvim sam ga zamišljao. Globalni svet ne postoji. Ne postoje ni globalna pravila. Vi ste to razumeli pre nas“, rekao je Meljničenko Putinu, prepričavajući razgovor za Ekonomist.
On tvrdi da je najveća greška ruske poslovne elite bila što je verovala da može da zarađuje u Rusiji, a da sigurnost svoje imovine, porodice i budućnosti gradi na Zapadu. Kako kaže, sankcije uvedene nakon početka invazije na Ukrajinu pokazale su da je takva strategija bila pogrešna i da su mnogi bogati Rusi tek tada shvatili koliko su zavisni od političkih odnosa između Rusije i Zapada.
Meljničenko opisuje da je Putin tokom sastanka bio posebno zadovoljan kada je čuo njegovo priznanje da je pogrešno procenio razvoj sveta.
Predsednik Rusije ga je, prema njegovim rečima, pažljivo saslušao, a sastanak, koji je trebalo da traje kratko, produžio se na više od sat vremena.
Putin o Aleksandri Meljničenko
Biznismen je otkrio i jednu anegdotu iz razgovora. Kada je objasnio da je zbog evropskih sankcija vlasništvo nad kompanijom EuroChem prebacio na svoju suprugu, Aleksandru Meljničenko, Putin ga je pitao ko je ona.
Pošto je odgovorio da je njegova supruga Srpkinja, Putin je uz osmeh rekao: „Pa Srbi su pošteni ljudi. Neće ti to ukrasti.“
Odluka da se oženi bila je deo Melnjičenkove šire životne promene. Kao i poslovne poteze, planirao je i privatni život veoma sistematično. Kako je sam rekao, sve je bilo poput „kineskih dinastija“ – bez ikakve slučajnosti. Buduću suprugu odabrao je čak i pre nego što ju je upoznao.
Njegova izabranica bila je Aleksandra Nikolić, poznatija kao Sandra, pet godina mlađa od njega. Odrasla je u bivšoj Jugoslaviji, otac joj je bio srpski arhitekta, a majka hrvatska umetnica. Kao jedna od najpopularnijih pevačica na Balkanu (grupa Models), uspešan model i diplomac međunarodnog menadžmenta, bila je istovremeno lepa, poznata i obrazovana, navodi Ekonomist. Za Melnjičenka je predstavljala i ulaznicu u evropsko visoko društvo.
