Ekstremne vrućine i toplotni talasi mogli bi do 2030. godine značajno da oslabe nemačku ekonomiju i smanje bruto domaći proizvod za čak 3%, upozorava analiza kreditnog osiguravača Alijanc Trejd (Allianze Trade), koja ukazuje da rast temperature smanjuje produktivnost i povećava troškove energije.
Prema navodima osiguravača, ukoliko bi se toplotni talasi iz prethodne decenije ponovili, nemačka ekonomija bi do 2030. godine mogla da pretrpi gubitke od oko 112,5 milijardi evra.
Kako navodi „Špigel“, preduzeća se suočavaju sa dvostrukim pritiskom, jer više temperature istovremeno smanjuju produktivnost zaposlenih i povećavaju troškove energije zbog veće potrebe za rashlađivanjem.
Analiza pokazuje da produktivnost opada za oko 3% sa svakim dodatnim stepenom temperature iznad 30 stepeni Celzijusa, dok troškovi energije rastu za oko 1,2% po stepenu zbog povećane upotrebe rashladnih sistema.
Posledice oseća i država, pošto se budžetska situacija, prema procenama, svake godine pogoršava za oko 0,9% bruto domaćeg proizvoda usled efekata vrućine.
Evropa neprilagođena: Gubitak 3% BDP-a
Viši klimatski ekonomista kompanije Alijanc Rišerč Hazem Krišen upozorio je da bi nemačka ekonomija u naredne četiri godine mogla da izgubi do 3% BDP-a zbog učestalijih toplotnih talasa.
„Posle kritične granice od 30 stepeni ekonomski efekti postaju negativni. Evropa je istorijski prilagođena hladnoći i i dalje je loše pripremljena za vrućine, iako toplotni talasi više nisu nova pojava“, rekao je Krišen.
Prema njegovim rečima, Sjedinjene Američke Države, zemlje Bliskog istoka i delovi Azije daleko su prilagođeniji visokim temperaturama, pošto je vrućina tamo decenijama deo infrastrukturnog i urbanističkog planiranja.
U Evropi se, međutim, još traže strategije prilagođavanja kada je reč o zgradama, infrastrukturi, organizaciji radnog vremena i zaštiti najugroženijeg stanovništva.
Dok je oko 90% domaćinstava u SAD klimatizovano, u Evropi taj procenat iznosi svega oko 19%.
Istovremeno, veliki broj evropskih zgrada projektovan je tako da zadržava toplotu, umesto da je oslobađa.
Krišen je ocenio da su zelena tranzicija i prilagođavanje klimatskim promenama postali ključna pitanja ekonomske politike, koja prevazilaze oblast zaštite životne sredine.
Prema njegovim rečima, zemlje koje brže unaprede infrastrukturu i zaštitu kompanija i zaposlenih imaće značajnu ekonomsku prednost u narednim godinama.
