Toplotni talasi poput onog koji je početkom jula pogodio Frankfurt imaju znatno dublje posledice od nelagodnog sna i lošeg raspoloženja, upozorava Evropska centralna banka.
Prema novim istraživanjima ECB, ekstremne letnje vrućine ne samo da umanjuju ekonomsku aktivnost već i podižu cene hrane, a posledice se osećaju godinama nakon događaja.
Procenjuje se da letnji toplotni talasi prosečno smanjuju regionalni privredni učinak za oko 1%, dok se taj gubitak produbljuje na 1,5% posle dve godine i ostaje prisutan najmanje četiri godine.
Istraživači ističu da se u pogođenim regionima beleži smanjena produktivnost, naročito u uslužnom sektoru i poljoprivredi, dok se povećava ulaganje u "adaptivni kapital" poput klima-uređaja, što donosi manji povrat nego investicije u inovacije.
ECB upozorava i na inflatorni pritisak: ekstremna vrućina iz 2022. podigla je cene hrane u Evropi za 0,7 procentnih poena, a stvarni uticaj toplotnih talasa na inflaciju verovatno je i veći zbog učestalih suša, poplava i požara.
Prognoze za budućnost nisu optimistične, pošto bi letnje temperature u Evropi do kraja ovog veka mogle da porastu i za 6%, što bi dodatno povećalo inflaciju hrane za čak 1,8 procentnih poena do 2060. godine.
"U međuvremenu, uživajte u letu. Zabavite se na plaži! Pre svega, pokušajte da ne budete mrzovoljni: kako se globalno zagrevanje nastavlja, ovo leto će biti jedno od hladnijih do kraja vašeg života", zaključuje ECB.
