Ekstremni vremenski uslovi tokom ovog leta prouzrokovali su štetu od 43 milijarde evra u Evropskoj uniji. Najveću štetu od vrućine, suše i poplava imali su Kipar, Grčka, Malta i Bugarska, navodi se u studiji Univerziteta u Manhajmu.
Ekonomisti sa Univerziteta u Manhajmu i Evropske centralne banke opisali su rezultate kao "konzervativne" jer u proceni štete nisu uzeli u obzir rekordne šumske požare koji su u avgustu zahvatili južnu Evropu, niti složeni uticaj ekstremnih vremenskih prilika koje se dešavaju u isto vreme, prenosi danas "Gardijan".
Glavni autor studije, ekonomista Seriš Usman, rekao je da "pravi troškovi ekstremnih vremenskih uslova polako izlaze na površinu jer ovi događaji utiču na živote i sredstva za život kroz širok spektar kanala".
Kipar, Grčka, Malta i Bugarska su registrovali štetu od ekstremnih vremenskih prilika koja se kreće oko 1% njihovog bruto domaćeg proizvoda (BDP) iz 2024. godine, a sličnu štetu zabeležile su i druge mediteranske zemlje, uključujući Španiju, Italiju i Portugal.
Očekuje se da će troškovi zbog šteta koje će izazvati ekstremni vremenski uslovi Evropskoj uniji porasti na 126 milijardi evra do 2029. godine.
