Izgradnja data-centara zajedno sa elektropostrojenjima na biogas moglo bi u Srbiji rešiti pitanje opterećenja elektromreže koje se predviđa usled planiranog povećanja ovih kapaciteta neophodnih za AI u zemlji sa današnjih 27MW na 1GW do 2035. godine, pokazuje nova analiza Warmico Grupe.
Jedan data centar snage 100 megavata podigao bi godišnju potrošnju električne energije u Srbiji za oko 2%, a gradnja data centra zajedno sa postrojenjem na biogas omogućilo bi da se toplota koju oslobađaju serveri vraća u bioreaktore.
U analizi ekspanzije digitalne infrastrukture u uslovima energetske dekarbonizacije takav spoj se naziva ekosistemom proizvodnje i potrošnje, a autori istraživanja Warmico Grupe navode da je zagrevanje bioreaktora, u kojima se odvija proces anaerobne digestije, jedan od trajnih pogonskih troškova svakog biogasnog postrojenja.
Srbija za takav model energetsko-digitalnog ekosistema, kako je navedeno, ima osnovu. Data-centar, kako ističu, tu toplotu ionako oslobađa i mora da je odvodi - umesto da se gubi kao otpad, ona može da pokriva deo troškova proizvodnje biogasa.
Za razliku od sunca i vetra, kako se navodi, postrojenje na biogas proizvodi struju neprekidno, nezavisno od vremenskih uslova i doba dana.
Data-centar koji je neposredno povezan sa njim osiguran je i od ispada u opštoj mreži, a energija iz nekoliko postrojenja može da se objedini za potrebe jednog objekta.
Postrojenje istovremeno može da proizvodi i struju i toplotu i hlađenje, pa data centru pokriva i potrebe za hlađenjem servera.
U analizi se navodi da je u maju 2026. godine u zemlji radilo 45 postrojenja koja biogas koriste za proizvodnju električne i toplotne energije, ukupne snage oko 44 megavata, dok je još 55 bilo u izgradnji a više od 80 odsto objekata u pogonu nalazi se u Vojvodini, u blizini velikih farmi i izvora biomase, čime se smanjuju troškovi dopreme sirovine.
Udeo biomase i biogasa u proizvodnji električne energije u Srbiji porastao je sa 0,86 odsto u 2024. na 0,96 odsto u 2025. godini, a za proizvodnju biogasa koristi se svega deset odsto poljoprivrednog potencijala zemlje.
U analizi je navedeno da bi jedan data centar snage 100 megavata podigao godišnju potrošnju električne energije u Srbiji za oko dva odsto, a da takvi objekti u Evropi na priključak na električnu mrežu čekaju od pet do 15 godina.
Kako je navedeno, izgradnja data centara zajedno sa postrojenjima na biogas može da otkloni najveći trošak i rizik kada je u pitanju izgradnja data centara, a to je čekanje.
Očekuje se da godišnja potrošnja električne energije evropskih data centara, prema analitičkom centru Ember, poraste sa oko 96 teravat-časova u 2024. na 168 teravat-časova do 2030. godine.
Istraživanje navedeno u izveštaju pokazuje da 67 odsto evropskih operatera data centara ističe pristup električnoj energiji kao svoj najveći izazov, dok 38 odsto rešenje vidi upravo u autonomnoj proizvodnji energije.
Dok tradicionalna evropska čvorišta poput Frankfurta, Londona i Pariza uvode moratorijume zbog preopterećenih mreža, Srbija primenom modela biogasnih ekosistema može iskoristiti svoje poljoprivredne resurse i pozicionirati se kao vodeće regionalno čvorište za zelene data centre, navodi se u istraživanju.
