Floskula „goriva ima, pitanje je samo cene“ je sada na novom ispitu u Srbiji jer, izgleda više nije tako sigurno da će goriva biti u izobilju. Država je morala da opet reaguje dizelom iz robnih rezervi, doduše samo s 5.000 tona.
Ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović Handanović, izjavila je danas da je Vlada (u tehničkom mandatu) usvojila predlog da se iz državnih rezervi na tržište pusti 5.000 tona dizela kako bi se obezbedilo da tražnja u oktobru bude zadovoljena i „da ne dođe do poremećaja u snabdevanju“. Procena je da će u tom mesecu biti potražnja za 205.000 tona dizela.
Đedović Handanović je navela da su problemi na tržištu posledica izuzetno visokih cena dizela, čije su kotacije premašivale 1.500 i 1.600 dolara po toni, kao i visokih troškova logistike i transporta, posebno zbog toga što se uvoz naftnih derivata sada u velikoj meri obavlja železničkim putem zbog niskog vodostaja Dunava.
„Naftne kompanije imaju poteškoća da zadovolje sve potrebe tržišta. Naravno, svi se u velikoj meri oslanjaju na Naftnu industriju Srbije, koja radi punim kapacitetom i ima rekordne nivoe i prerade i veleprodaje“, rekla je ministarka.
Kako bi se obezbedilo da tražnja u oktobru bude zadovoljena i da ne dođe do poremećaja u snabdevanju, vlada u tehničkom mandatu je usvojila predlog da se iz državnih rezervi pusti 5.000 tona dizela.
„Išli smo sa minimalnom neophodnom količinom, da se nastavi uvoz naftnih derivata, iako je on sveden na minimum, ali da se ne zaustavi. I da pored NIS-a i tog malog uvoza, uz pomoć državnih rezervi, može tržište da se zadovolji“, rekla je Đedović Handanović.
U aprilu pušteno 30.000 tona
Prethodno puštanje dizela iz državnih robnih rezervi zabeleženo je krajem aprila 2026. Vlada je 30. aprila odlučila da na tržište pusti dodatnih 30.000 tona dizela, čime je ukupna količina koju su preuzele naftne kompanije dostigla 65.000 tona.
Prethodno je u martu ministarka rekla da država pregovara sa naftnim kompanijama kako bi im ustupila 40.000 tona nafte iz robnih rezervi (oko 15% tih rezervi) za preradu. Da li je to i učinjeno, nije obznanjeno.
Tada je uz to produžena zabrana izvoza nafte i derivata do kraja juna, a akcize su smanjene za 25%.
Smanjenje pritisak na ponudu pokušano je i odlukom s kraja jula, kada je ministarstvo dozvolilo kompanijama da mogu da prodaju i svoje obavezne operativne rezerve.
Nastavljaju se vanredne mere
Dodala je da će država i u narednom periodu preduzimati neophodne mere kako bi se obezbedila puna snabdevenost tržišta i kontrolisale cene za građane.
''Tako da ćemo i u narednom periodu preduzimati neophodne mere, kao što su smanjenje akcize od 20 odsto i od 25 odsto, kao i zabrana izvoza naftnih derivata. To su sve mere koje smo do sada preduzimali da bi obezbedili da bude puna snabdevenost tržišta, da nema poremećaja u snabdevanju, a da cene za građane držimo pod kontrolom i da se one ne povećavaju u onoj meri u kojoj je to neophodno, s obzirom na cene na tržištu'', kazala je ministarka.
