Vlada Srbije nedavno je usvojila Strategiju razvoja turizma za period od 2026. do 2030. godine, najavljujući još u uvodu ovog dokumenta da je "turizam mnogo više od putovanja i razonode - on je snažan pokretač ekonomskog razvoja, međunarodne saradnje, regionalne ravnoteže i kulturne razmene. Glavni cilj Strategije je da se Srbija pozicionira kao autentična, održiva i prepoznatljiva turistička destinacija na međunarodnom tržištu, uz dalji razvoj konkurentnog i inovativnog turističkog sektora.
Veći turistički promet, razvoj turizma koji traje cele godine, veća međunarodna vidljivost Srbije, efikasniji destinacijski menadžment, razvoj kadrova, samo su neki od ciljeva Strategije, piše eKapija.
Poseban fokus stavljen je na povezivanje kulturnih, istorijskih i prirodnih vrednosti Srbije sa digitalnim inovacijama, te na stvaranje "pametnog turizma" koji podrazumeva primenu savremenih tehnologija i održivi razvoj.
U Strategiji je nekoliko predloga - mogućnosti da se prioritetni turistički proizvodi unaprede primenom pametnog turizma.
Tako se za kratke gradske odmore (city break) predlaže uvođenje digitalne turističke kartice sa integrisanim sistemom naplate, mobilne aplikacije za obilazak grada, interaktivne mape sa preporukama, AR vodiča za kulturne znamenitosti i AI-vođenja ture.
Turizam događaja (festivali, kulturne, sportske i privredne manifestacije) mogu unaprediti onlajn platforma za rezervaciju i personalizaciju doživljaja i RFID/narukvice za beskontaktno plaćanje, kao i praćenje toka posetilaca u realnom vremenu radi bolje organizacije.
Planinarske rute sa GPS praćenjem
Poslovni turizam (MICE) mogu unaprediti platforme za organizaciju hibridnih i virtuelnih događaja, pametne kongresne sale sa interaktivnim ekranima i bežičnim vezama, analitika učesnika i personalizovani programi, beskontaktne registracije i navigacija kroz događaj.
Za planinski turizam Strategija predlaže senzore za monitoring staze i vremenske uslove, mobilne aplikacije za planinarske rute sa GPS praćenjem, digitalne informacije o biodiverzitetu i edukativne AR ture, kao i sisteme za upravljanje gužvom i zaštitu prirodnih resursa.
Zdravstveni turizam (banjski, medicinski, wellness) mogle bi da obogate i modernizuju digitalne platforme za personalizovane wellness programe, kao i integracija senzornih tehnologija za praćenje zdravstvenih parametara.
Kulturni turizam bi unapredili vizitorski centri, arheološki lokaliteti, imerzivne ture kroz muzeje i nepokretna kulturna dobra, interaktivni vodiči na više jezika, sistem za praćenje posetilaca radi zaštite objekata.
Eno-gastronomskom turizmu koristile bi platforme za povezivanje lokalnih proizvođača i posetilaca, a ruralnom turizmu E-pijaca za kupovinu lokalnih proizvoda i digitalni sistemi za zajedničko upravljanje resursima sela.
Što se tiče specijalnih interesovanja (aktivni odmor – hajking, biciklizam, lov, ribolov, posmatranje ptica, adrenalinski sportovi, glamping i sl.) ona bi mogla da se unaprede uvođenjem digitalne staze i rute sa GPS -om i upozorenjima, senzora za bezbednost na ekstremnim turama i aplikacija za deljenje rezultata i iskustava.
Dobar "alat" su i virtualni vodiči i AR interpretacija prirode, platforme za rezervacije i ocenjivanje usluga.
Razvoj prioritetnih turističkih destinacija i proizvoda
Tranzitni turizam bi unapredili digitalni informativni sistemi na autoputevima i u čvorištima sa personalizovanim preporukama, sistemi za praćenje putovanja i upravljanje saobraćajem, a eko-turizam i geoturizam satelitske tehnologije za praćenje uticaja posetilaca na ekosisteme i edukativne aplikacije koje podstiču odgovorno ponašanje.
U Strategiji je navedeno da je 2024. godine Srbija zabeležila 4,4 miliona turističkih dolazaka (rekord), 12,7 miliona noćenja i devizni priliv od 2,8 milijardi evra.
Takođe ovim aktom je predviđeno da do 2030. godine broj turističkih dolazaka dostigne između 5,6 i 6,4 miliona, a broj noćenja između 16,1 i 18,5 miliona, uz doprinos koji se očekuje od održavanja Specijalizovane izložbe Ekspo 2027.
Strategijom će biti podržani razvoj prioritetnih turističkih destinacija i proizvoda, unapređenje infrastrukture, zaštita prirodnog i kulturnog nasleđa, kao i dalji razvoj zdravstvenog, seoskog, planinskog, kulturnog i eko-turizma.
Skoro četvrtina svih planiranih ulaganja (46 investicija ili 23%) usmerena je na kulturno nasleđe - konzervaciju i obnovu tvrđava, muzeja, galerija, arheoloških lokaliteta i spomeničkog nasleđa.
Slede sportsko-rekreativni sadržaji (43 investicije, 21%), unapređenje turističke i saobraćajne infrastrukture (38 investicija, 19%), razvoj smeštajnih kapaciteta (10 investicija, 5%) i banjski turizam (8 investicija, 4%). Ostali sadržaji pokrivaju 57 investicija ili 28%.
Strategija će biti realizovana kroz dva akciona plana - za period 2026–2027. i 2028–2030. godine, a prvi akcioni plan biće donet u roku od 90 dana od usvajanja Strategije.
