Ohlađen šampanjac i kavijar čekaju, o prtljag brinu drugi, dok se izležavate na ružičastim sofama sa palmama u prepoznatljivom „majami stilu“ ili na lounge stolicama pored bazena, u miru daleko od ljudskog mravinjaka na nekom problematičnom američkom aerodromu. Ako zatreba, tu je i masaža, manikir ili šišanje… sve dok ne stigne vozač s BMW-om da vas odveze preko piste direktno do komercijalnog aviona. Sve pogodnosti privatnog leta, ali bez privatnog aviona, piše Bloomberg Adrija o novom „razredu“ u avio-saobraćaju.
Avionska putovanja nikada nisu intenzivnija, sa dugim redovima na bezbednosnim kontrolama, prepunim terminalima i krcatim VIP salonima. Zbog toga su neki putnici spremni da plate više od 5.000 dolara za pristup privatnom terminalu i tako izbegnu uobičajene aerodromske gužve.
Kompanija PS trenutno upravlja sa sva četiri privatna terminala ovog tipa u SAD. Poslednjih meseci proširila je poslovanje na Majami i Dalas, pridruživši ih lokacijama u Los Anđelesu i Atlanti. Slične terminale planiraju i aerodromi u San Francisku i Vašingtonu.
Privatni terminal kao nova kategorija putovanja
Većina putnika teško bi opravdala hiljade dolara dodatnog troška uz cenu avionske karte. Međutim, aerodromi smatraju da postoji potražnja među imućnijim putnicima koji žele privatnost i uštedu vremena, ali nisu dovoljno bogati da imaju sopstveni privatni avion.
Privatni terminali istovremeno donose dodatni prihod aerodromima kroz dugoročni zakup i podelu prihoda sa kompanijama koje upravljaju tim prostorima.
Godišnje članstvo u PS-u košta 4.850 dolara, a svaki dolazak se dodatno plaća. Poseta zajedničkom salonu košta 895 dolara po osobi, dok privatni apartman za do četiri osobe košta 3.650 dolara.
Putnici koji nisu članovi mogu da plate 1.295 dolara po osobi za salon, ali moraju da budu na listi čekanja i mogu da dobiju mesto samo ukoliko tog dana ima slobodnih.
Hrana, piće i većina sadržaja uključeni su u cenu, mada se napojnica očekuje.
Šampanjac, masaža i BMW do piste
Članovi PS-a ne prolaze kroz glavni terminal. Za odlazak imaju zasebnu bezbednosnu kontrolu, dok se putnici koji stižu u SAD mogu podvrgnuti posebnoj kontroli američke carinske i granične službe.
U salonima su dostupni hrana i piće, a privatni apartmani imaju kupatila sa tuševima. Gostima su na raspolaganju i proizvodi za negu kože, kozmetika i drugi pokloni.
Za porodice, osoblje može pripremiti dečje knjige i pelene, kao i poslastice za kućne ljubimce.
Američki aerodromi pokušavaju da sustignu ostatak sveta, gde privatni terminali već godinama postoje. Aerodrom u Minhenu, na primer, nudi pivsku baštu sa pogledom na Bavarske Alpe, dok Istanbul ima VIP iskustva sa vinom i cigarama.
U Sao Paulu je pre nekoliko godina otvoren prvi privatni luksuzni terminal u Latinskoj Americi, čija je izgradnja koštala oko 20 miliona dolara.
Novi izvor prihoda za aerodrome
Aerodromi su nakon finansijskih udara posle 11. septembra i pandemije virusa korona počeli da traže načine da smanje zavisnost od prihoda povezanih sa avio-kompanijama.
Prihodi od prodavnica, parkinga, restorana i nekretnina danas čine značajan deo ukupnih prihoda aerodroma, pa privatni terminali predstavljaju još jedan način da se profitira od putnika koji su spremni da plate više.
Vašingtonski aerodrom Dales dobio je zeleno svetlo za razvoj privatnog terminala, a ugovor vredan 125 miliona dolara dodeljen je irskoj kompaniji daa International. Planirano je da objekat bude izgrađen na parceli od oko 51.000 kvadratnih stopa.
I aerodrom u San Francisku traži kompaniju koja će izgraditi i upravljati privatnim terminalom, čije je otvaranje planirano za kraj 2028. godine.
Vreme, privatnost i kontrola kao novi luksuz
Prema istraživanju kompanije Airport Dimensions iz 2026. godine, imućni turisti čine 26% globalnih putnika, ali generišu 57% prijavljene potrošnje na aerodromima. Od 11.000 ispitanih putnika, 62% reklo je da bi bilo spremno da plati dodatne sadržaje poput pristupa salonima, ubrzanih graničnih i bezbednosnih kontrola i premijum prodavnica.
"Definicija luksuza se mnogo promenila. Sada je mnogo više povezana sa vremenom, privatnošću, sigurnošću i kontrolom", rekla je Amina Beluizdad Porter, izvršna direktorka kompanije PS.
Istovremeno, ovakav model izaziva i kritike putnika koji smatraju da bi trebalo da aerodromi poboljšaju iskustvo za sve, a ne samo za one koji mogu da plate pozamašne cifre.
Kompanija PS sebe opisuje kao "treću kategoriju" između komercijalnog i privatnog avio-saobraćaja. Njena baza klijenata porasla je za 21% tokom prošle godine, na više od 89.000 korisnika u Los Anđelesu, Atlanti, Dalas Fort Vortu i Majamiju.
Za sve veći broj putnika, čini se da luksuz na aerodromu više nije samo pitanje udobnosti, već pre svega koliko su spremni da plate da ne čekaju u redu.
