Novo istraživanje kompanije Kasperski (Kaspersky) otkriva globalni hakerski kartel koji zloupotrebljava poruke koje svakodnevno razmenjujemo na društvnim mrežama kako bi krao novac i lične podatke građana.
Nova globalna studija kompanije Kaspersky otkriva koliko su prevare putem aplikacija za razmenu poruka postale brze ali i koliku materijalnu i emocionalnu štetu mogu da nanesu. Na osnovu iskustava žrtava prevara širom sveta, istraživanje pokazuje da prevaranti koriste svakodnevnu komunikaciju na društvenim mrežama kako bi u roku od svega nekoliko minuta ukrali novac i lične podatke, ostavljajući za sobom dugoročne finansijske i emocionalne posledice.
Jedna jedina poruka, koja na prvi pogled možda i deluje pouzdano, može dovesti do prosečnog gubitka čak 425 evra po žrtvi u Srbiji, dok je prosečni gubitak na globalnom nivou još je i veći – reč je o 733 evra po jednj prevarenoj osobi, kažu iz ove kompanije za internet bezbednost.
Više od polovine ovakvih prevara u Srbiji (51,7%) uspešno je realizovano u roku kraćem od 30 minuta. U mnogim slučajevima žrtve reaguju i još brže, ustupajući novac ili lične podatke pre nego što stignu da posumnjaju u autentičnost poruke.
Iza naizgled bezazlenih poruka stoji globalni prevarantski kartel koji funkcioniše industrijskim obimom i koristi veštačku inteligenciju za lažno predstavljanje kao članovi porodice žrtve, njenih prijatelja i poznatih brendova.
Ova pojava generiše čini čitavu ekonomiju krađe identiteta, zasnovanu na tuđenom novcu i ukradenim ličnim podacima, dok žrtve ostaju finansijski oštećene, uzdrmane i emocionalno traumatizovane.
Prevareni za nekoliko minuta: najbrži oblik kriminala sa kojim se ljudi danas suočavaju
Aplikacije za razmenu poruka postale su centralni deo svakodnevnog života, u upotrebi za najrazličitije svrhe, od poslovne elektronske pošte do porodičnih razgovora i obaveštenja o isporuci pošiljaka. Međutim, one istovremeno predstavljaju i jednu od najčešće zloupotrebljavanih platformi za prevare.
„Ovaj novi talas prevara putem aplikacija za razmenu poruka osmišljen je tako da bude neodvojiv od svakodnevne komunikacije“, izjavio je Mark Rivero, vodeći istraživač bezbednosti u okviru Kaspersky Global Research & Analysis Team (GReAT). „Pored toga, veštačka inteligencija ubrzava ovaj trend, pomažući prevarantima da u velikom obimu uverljivo imitiraju brendove, poznate glasove i međuljudske odnose. Kao rezultat toga, sama svest o postojanju pretnji više nije dovoljna zaštita. Ljudi moraju da prepoznaju rizike u ranijoj fazi, pre nego što budu pod pritiskom da donesu ishitrene odluke. Kombinovanje jednostavnih navika, poput zastajanja i nezavisne provere kontakt podataka, sa korišćenjem pouzdanih bezbednosnih alata koji mogu da otkriju i blokiraju pretnje u realnom vremenu, od suštinskog je značaja za očuvanje bezbednosti.“
Društvene mreže raj za prevare
Najveći broj prevara započinje upravo na platformama koje se svakodnevno koriste, U Srbiji su korisnici kanali preko kojih su korisnici bili prevareni najčešće bili: WhatsApp (38,4%), Facebook (32%) i SMS/iMessage (27,2%), za kojima slede Instagram (27.20%), Telegram (26.4) i Viber (18%).
Kako bi dodatno zbunili žrtve, prevaranti retko ostaju na jednoj platformi što ovi procenti i potvrđuju. Gotovo dve trećine svih prevara (63%) odvija se kroz više komunikacionih kanala, prelazeći, na primer, sa SMS poruka na WhatsApp ili sa WhatsApp-a na Telegram. Na taj način imitiraju uobičajene razgovore i obaveštenja, što otežava njihovo otkrivanje.
Iako odabir kanala nije iznenađujuć, s obzirom na veliki broj poruka koje korisnici svakodnevno primaju, ali posebno zabrinjava brzina kojom se prevare odvijaju. Nešto više od polovine svih žrtava (52%) ustupilo je novac ili lične podatke u roku kraćem od 30 minuta, dok je svaki sedmi ispitanik (14%) to učinio za manje od pet minuta. To je brže nego što je potrebno da se skuva jaje, naruči taksi ili istušira.
Stručnjaci objašnjavaju i zašto su ove prevare toliko učestale. „Prevaranti koriste poznate kontekste, bliska društvena okruženja i ustaljene jezičke obrasce kako bi žrtvama stvorili utisak da su njihove odluke racionalne i opravdane u datom trenutku. Međutim, ono što se zapravo dešava jeste da konstruišu lažnu stvarnost u kojoj te odluke dovode do finansijske i psihološke štete. Veoma je teško prepoznati da se nalazite u lažnoj stvarnosti dok ste njen deo. Zato je važno da ostanete povezani sa porodicom i prijateljima i da razgovarate o svojim aktivnostima na internetu, jer je sa strane često mnogo lakše uočiti da nešto nije u redu“ - kaže Dr Elizabet Karter, forenzička lingvistkinja i kriminološkinja sa Univerziteta Kingston u Londonu.
Finansijski udar je neposredan i duboko pogađa svako domaćinstvo
Finansijske posledice su jednako ozbiljne. Više od polovine svih žrtava u Srbiji (54%) izgubilo je novac, dok je 39% ostalo bez ličnih podataka, uključujući brojeve telefona (50%), puno ime (39,8%), adrese elektronske pošte (37,76%), kućne adrese ili pristupne kredencijale za naloge.
Prosečan gubitak prevarene osobe u Srbiji po prevari je iznosio 425 evra — suma koja može značajno uticati na svakodnevni život. U uslovima rastućih troškova života, takav gubitak može predstavljati mesečne troškove za namirnice, prevoz, brigu o deci ili komunalne usluge.
Iako je 44% ispitanika izgubilo manje iznose, do 117 evra, ukupna šteta na velikom broju žrtava postaje značajna. Za mnoge se posledice tu ne završavaju: čak 13,33% žrtava u Srbiji izgubilo je preko 1.165 eva , što za većinu domaćinstava predstavlja ozbiljan finansijski udar.
Prevare se retko događaju samo jednom. Više od šestine ispitanika (16.40%) navelo je da su bili žrtve prevara tri ili više puta tokom prethodnih šest meseci. To pokazuje da prevaranti često ponovo ciljaju osobe za koje procene da ih mogu iznenaditi ili navesti na pogrešnu odluku.
Efekat veštačke inteligencije: prevare pogađaju sve generacije i ostavljaju emocionalne posledice
Savremeni prevarantski karteli više ne ciljaju samo neiskusne korisnike ili starije osobe. Podaci pokazuju da žrtve dolaze iz svih generacija — od generacije Z do generacije X — što potvrđuje da, kada se prevare odvijaju velikom brzinom i dolaze kroz poznate komunikacione kanale, iskustvo i digitalna pismenost pružaju ograničenu zaštitu.
Ovu promenu u velikoj meri pokreće veštačka inteligencija. Vreme loše napisanih poruka i očiglednih znakova upozorenja je prošlo. Skoro polovina žrtava (45,20%) smatra da prevaranti koriste poruke generisane pomoću AI tehnologije, sintetičke ili klonirane glasove, a 46,4% ispitanika veruje da je korišćen „deepfake“ za fotografije i video-sadržaje.
Imitirajući stil pisanja, ton glasa pa čak i međuljudske odnose, prevaranti uspevaju da lažne poruke učine dovoljno uverljivim da prevaziđu prirodnu sumnju korisnika, bez obzira na njihov nivo digitalne pismenosti.
A posledice se ne završavaju gubitkom novca. Neposredno nakon saznanja da su prevareni, ispitanici su najčešće prijavljivali osećanja besa (57,6%), frustracije (52,8%) i uznemirenosti (44,8%). Mesecima nakon incidenta, ova osećanja često ostaju prisutna: gotovo polovina žrtava i dalje oseća bes (43,2%), dok oko trećine nastavlja da oseća frustraciju (32%) ili uznemirenost (30%), dugo nakon što je prevara izvršena.
Poziv građanima da se zaštite u digitalnom okruženju
S obzirom na to da korisnici svih generacija sve teže razlikuju lažne poruke od autentičnih, porast prevara zasnovanih na veštačkoj inteligenciji izazvao je ozbiljnu krizu poverenja u digitalnoj komunikaciji. Kompanija Kaspersky poziva građane da uspore i uvedu dodatne slojeve zaštite, kombinujući oprezne navike sa bezbednosnim alatima koji su dizajnirani da prepoznaju prevare koje se oslanjaju na hitnost i pritisak.
Preporučene mere uključuju:
- Zastanite pre nego što reagujete: Poruke koje zahtevaju hitnu akciju, uplatu novca ili dostavljanje ličnih podataka predstavljaju ozbiljan signal upozorenja. Čak i kratka pauza može prekinuti dinamiku koju prevaranti pokušavaju da nametnu.
- Nezavisno proverite identitet pošiljaoca: Koristite pouzdane metode verifikacije, proverite profile i zatražite dodatnu potvrdu identiteta kada postoji bilo kakva sumnja.
- Zaštitite naloge jakim lozinkama: Korišćenje jedinstvenih lozinki za svaki nalog, uz pomoć alata za upravljanje lozinkama kao što je Kaspersky Password Manager, doprinosi boljim bezbednosnim praksama i sprečava ponovnu upotrebu istih lozinki. Na taj način, čak i ako jedan nalog bude kompromitovan, ostali ostaju zaštićeni.
- Budite oprezni sa sumnjivim linkovima i obaveštenjima: Većina prevara stiže putem linkova u aplikacijama za razmenu poruka ili elektronskoj pošti koji deluju legitimno. Bezbednosna rešenja poput Kaspersky Premium mogu pomoći u praćenju aktivnosti uređaja, otkrivanju sumnjivog ponašanja i identifikaciji štetnih linkova pre nego što izazovu ozbiljniju štetu.
Za više informacija o istraživanjima i preporukama kompanije Kaspersky za bezbednije digitalne interakcije, posetite Kaspersky Daily.
Kompletan izveštaj istraživanja dostupan je na navedenom linku.
