Ministri poljoprivrede i šefovi delegacija zemalja Jugoistočne Evrope usvojili su juče u Beogradu zajedničke zaključke jubilarnog 20. godišnjeg sastanka, kojima su definisani prioriteti daljih reformi u oblasti poljoprivrede i seoskog razvoja, evropskih integracija, bezbednosti hrane, klimatske otpornosti, podrške mladim poljoprivrednicima i jačanja konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora, objavilo je resorno ministarstvo.
Ministri i šefovi delegacija založili su se i za adekvatniju, predvidivu i dostupniju pretpristupnu podršku poljoprivredi i seoskom razvoju, uključujući širi pristup IPARD podršci širom Zapadnog Balkana i jednostavnije i efikasnije procedure.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u tehničkom mandatu Dragan Glamočić istakao je u sredu da usvojeni zaključci pokazuju da region ima zajedničke ciljeve, kao i spremnost da ih pretoči u konkretne rezultate.
„Danas nismo samo razgovarali o budućnosti poljoprivrede regiona i našoj evropskoj budućnosti, već smo jasno definisali šta zajedno treba da uradimo. Naš cilj je da reforme koje sprovodimo budu vidljive tamo gde su najvažnije - na njivama, farmama i u našim selima, kroz više investicija, nova znanja, sigurnije tržište i bolje uslove za proizvođače. Srbija će, kao zemlja koja preuzima predsedavanje SWG, imati važnu ulogu u tome da sve što smo danas dogovorili pretočimo u konkretne aktivnosti i rezultate“, poručio je Glamočić.
Načelno svi „za Evropu“
Učesnici sastanka potvrdili su zajedničku opredeljenost ka usklađivanju sa pravnim tekovinama Evropske unije i Zajedničkom poljoprivrednom politikom, uz ocenu da regionalna saradnja predstavlja važan faktor ubrzavanja procesa pristupanja EU.
Jedna od centralnih poruka usvojenih zaključaka jeste potreba da koristi od procesa evropskih integracija budu konkretno vidljive poljoprivrednicima i stanovnicima seoskih područja, pri čemu je institucijama Evropske unije i državama članicama upućen poziv da poljoprivreda i razvoj sela ostanu sastavni deo politike proširenja EU i Berlinskog procesa.
Poseban akcenat stavljen je na nastavak usklađivanja sa pravnim tekovinama EU i Zajedničkom poljoprivrednom politikom, uključujući oblasti obuhvaćene Poglavljima 11, 12 i 13, kao i na uspostavljanje i dalji razvoj Integrisanog administrativnog i kontrolnog sistema (IACS), implementaciju Sistema za identifikaciju zemljišnih parcela (LPIS), i jačanje sistema bezbednosti hrane, veterinarskih i fitosanitarnih službi, sa ciljem dostizanja najvišeg mogućeg nivoa usklađenosti do 2030. godine.
Zaključcima je zatraženo i uspostavljanje struktuiranog okvira za pristupanje i približavanje poljoprivrede Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, koji bi reformske prioritete i preporuke Evropske komisije iz Godišnjeg izveštaja povezao sa jačanjem institucionalnih kapaciteta, potrebama za investicijama i raspoloživim instrumentima EU.
Podržano je postepeno uključivanje partnera sa Zapadnog Balkana i Republike Moldavije, u evropske strukture u oblastima poljoprivrede, savetodavstva, istraživanja i pripremljenosti za krizne situacije, gde je to moguće i u skladu sa pravilima EU.
Bezbednost hrane i klimatske promene: Sistem ranog upozorenja
Važan deo zaključaka odnosi se na bezbednost hrane, klimatske promene i zaštitu prirodnih resursa, navedeno je u saopštenju.
Dogovoreno je jačanje regionalne spremnosti za krize koje mogu ugroziti poljoprivredu i snabdevanje hranom, unapređenje razmene podataka i sistema ranog upozoravanja, kao i koordinisano delovanje u slučaju prekograničnih bolesti životinja i biljnih štetočina.
Pažnja će biti usmerena i na prilagođavanje poljoprivrede i šumarstva klimatskim promenama, kao i na upravljanje vodama i zemljištem i očuvanje biodiverziteta.
Posebno mesto u zajedničkim zaključcima dobili su znanje, inovacije i budućnost sela. Ukazano je na značaj Sistema znanja i inovacija u poljoprivredi (AKIS) i na potrebu za jačanjem saradnje sa Akademijom za elektronsko učenje Ogranizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i evropskim naučnim i obrazovnim institucijama, kako bi nova znanja i tehnologije brže stizali do savetodavaca i poljoprivrednika.
Kao jedan od ključnih izazova prepoznata je i generacijska obnova sela.
Kako je navedeno, dogovoreno je da se tokom 2027. godine, u okviru SWG, uspostavi regionalna radna grupa koja će zajedno sa mladim poljoprivrednim proizvođačima razvijati zajedničku metodologiju i predlagati konkretne mere i rešenja za podršku generacijskoj obnovi sela.
Istovremeno je istaknuta potreba da se mladim poljoprivrednicima, preduzetnicima na selu i ženama u seoskim područjima omogući bolji pristup zemljištu, finansiranju, investicijama, znanju i digitalnim alatima.
Usvojenim dokumentom potvrđeno je i opredeljenje za razvoj konkurentnih, održivih i otpornih lanaca snabdevanja koji proizvođačima treba da obezbede pravednije prihode i dugoročnu ekonomsku perspektivu, kroz modernizaciju, udruživanje proizvođača, transparentnije tržišne odnose i inovacije.
česnici su, takođe, pozdravili odluku da 27. Forum o poljoprivrednoj politici bude održan u Srbiji naredne godine u okviru Specijalizovane izložbe Ekspo 2027, kada će biti razmotren i napredak u sprovođenju dogovorenih prioriteta.
Sastanak je održan u organizaciji Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije i Stalne radne grupe za regionalni ruralni razvoj zemalja Jugoistočne Evrope (SWG), a u susret predstojećem Samitu lidera Berlinskog procesa u oktobru ove godine.
